Subota, 06.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Slavica Stuparušić

Magazin

23.04.2021 u 20:00

Neobična superhrana

Ovih dana na pijacama se prodaju mladi luk, sremuš, spanać, rotkvice, iz plastenika su stigli krastavci i tikvice, ima već i paradajza uvezenog iz toplijih krajeva. Pojavilo se i mikrobilje, doduše samo na jednoj tezgi na beogradskoj pijaci Zeleni venac. Mušterije stidljivo zagledaju. Ispod posuda sa mladim biljčicama natpisi: grašak, rotkvica, bosiljak… – Slabo se prodaje, ne znaju ljudi da je to superhrana. Da ove mlade biljčice sadrže do 40 odsto više vitamina i minerala u odnosu na odrasle jedinke. Do sada su se prodavale putem porudžbina, objašnjava Dragomir koji se, pored čajeva i sadnica lekovitog bilja, odvažio da obogati svoju ponudu mikrobiljkama, koje Aleksandar Gavrilov proizvodi u Banatskom Novom Selu. – Moja porodica se bavi uzgojem rezanog cveća. Imamo staklenike, pa sam

Magazin

21.04.2021 u 09:09

Mitska planina nadomak Beograda

Šumadijska planina Kosmaj, udaljena pedesetak kilometara od Beograda, nekada poprište važnih istorijskih događaja, od 2005. godine uživa status zaštićenog prirodnog dobra izuzetnih odlika. Ovo područje stavljeno je pod režim zaštite drugog i trećeg stepena: „Radi očuvanja i unapređenja živopisnih pejzažnih obeležja i primarnih predeonih vrednosti, strukture i kvaliteta šuma, raznovrsnosti i bogatstva biljnog i životinjskog sveta i staništa, kvaliteta voda, zemljišta i vazduha, dobara kulturne baštine i njihovih ambijenata, stvaranja uslova za održivi razvoj turizma, rekreacije i poljoprivrede, odnosno plansko uređenje i korišćenje prostora i izgradnju objekata za te namene”, stoji u Studiji zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije (ZZPS). Nemenikuće (Foto ZZPS) Predeo izuzetnih odlika

Magazin

06.04.2021 u 20:07

Egzotika „Dvorske bašte”

Skoro svaka ulica, kuća ili zgrada u Sremskim Karlovcima svedoče o bogatom nasledstvu srpske kulture i duhovnosti. Jedan u nizu bisera ovog, kako neki vole da istaknu, vinogradarskog grada omeđenog obroncima Fruške gore s jedne strane i Dunav s druge, jeste i Dvorska bašta podignuta po ugledu na bečke parkove pre 173 godine. Bašta se nekada, kao i danas, koristila kao učionica u prirodi karlovačkih đaka. Prostire se na dva nivoa. U gornjem delu su sportsko-rekreatvni sadržaji, a u donjem šetališta. Bašta na staroj razglednici od pre Prvog svetskog rata iz kolekcije Jasne Maširević Atanacković Kažu da su učeni Srbi iz celog sveta donosili u Baštu retko drveće i drugo bilje. Krasile su je palme, limun, pomorandže, agava, araukarija i drugo egzotično bilje koje je preko zime

Magazin

30.03.2021 u 20:11

Kraj sveta u zoni Dunava

Kažu da je tu kraj sveta. To zapravo i nije pravi „kraj sveta” već onaj „kraj” kome se svako raduje. Takav kraj sveta poželi svako ko je tu i na tren bio, reći će vam oni koji su posetili staru čardu u Arkanju, ali i oni koji su uživali u čarima Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit” čija su suštinska vrednost brojni rečni meandri, bare, jezera, vlažne livade i šume. Nalazi se u plavnoj zoni Dunava, na njegovom srednjem toku kroz Srbiju, pored naselja Kovilj i Petrovaradin, po kojima je dobio ime. Petrovaradinski rit predstavlja manji deo rezervata i nalazi se uz desnu obalu Dunava, dok je Koviljski rit veći deo i leži uz levu obalu reke. Vojvođanski ritovi su svedoci nekadašnjeg izgleda priobalja velikih ravničarskih reka. Ovaj prirodni reljef značajno je

Magazin

30.03.2021 u 20:21

Kraj sveta u zoni Dunava (FOTO)

Kažu da je tu kraj sveta. To zapravo i nije pravi „kraj sveta” već onaj „kraj” kome se svako raduje. Takav kraj sveta poželi svako ko je tu i na tren bio, reći će vam oni koji su posetili staru čardu u Arkanju, ali i oni koji su uživali u čarima Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit” čija su suštinska vrednost brojni rečni meandri, bare, jezera, vlažne livade i šume. Nalazi se u plavnoj zoni Dunava, na njegovom srednjem toku kroz Srbiju, pored naselja Kovilj i Petrovaradin, po kojima je dobio ime. Petrovaradinski rit predstavlja manji deo rezervata i nalazi se uz desnu obalu Dunava, dok je Koviljski rit veći deo i leži uz levu obalu reke. Koviljski rit (Foto Pokrajinski zavod za zaštitu prirode/Oliver Fojkan) Vojvođanski ritovi su svedoci nekadašnjeg izgleda

Magazin

23.03.2021 u 20:00

Kalemegdanski rt

Jedinstvena prirodna retkost geološkog karaktera na tlu Srbije – profil morskog spruda iz najstarijeg stadijuma u istoriji nekadašnjeg Panonskog mora, južno od ušća Save u Dunav, između Gornjeg i Donjeg grada Beogradske tvrđave na Kalemegdanu, od ove godine je Spomenik prirode „Kalemegdanski rt”. Prvo rešenje o zaštiti datira iz 1968. godine. Tadašnji naziv prirodnog dobra: „Morski neogeni sprud-profil ispod spomenika Pobedniku na Kalemegdanu” i „Geološko-geografski slojevi na lokalitetu na Kalemegdanu, kod spomenika Pobednik” promenjen je u „Kalemegdanski rt”. Istini za volju, ovo prirodno dobro prvi put, ali posredno, zaštićeno je još 1946. godine u okviru zaštite Beogradske tvrđave kao kulturnog dobra. Morski neogeni sprud-profil ispod spomenika Pobedniku na Kalemegdanu

Magazin

23.02.2021 u 20:00

Carstvo belog bora

Zlatar planina, zahvaljujući šumama koje zauzimaju 52 odsto njene površine, od 2006. godine nosi epitet vazdušne banje. Deo tog šumskog prostranstva, u centralnom delu planinskog masiva, proglašen je za Specijalni rezervat prirode „Park šuma Ivlje”. Posebnu vrednost predstavlja jedini lokalitet u Srbiji na kome je razvijena zajednica belog bora i smrče na krečnjaku. „Zlatna planina” se nalazi u jugozapadnoj Srbiji ušuškana između reka Lima, Uvca, Mileševke i Bistrice. Na njoj caruje smrča ili kako je još nazivaju smreka, omora, čam, čamić. Osim što je dekorativna, smreka je i lekovita. U smrekovim šumama mnogi bolesnici nalaze spas za pluća, udišući vazduh bogat eteričnim mirisima. Široko rasprostranjene i očuvane smrčeve šume na severnoj strani Zlatara spuštaju se do Nove Varoši (960 m

Magazin

09.02.2021 u 20:00

Čudotvorni izvor

Spomenik prirode „Bigrena akumulacija kod manastira Tumane” udaljena je oko 12 kilometara od Golupca, odnosno šumskim putem uz Kamenički potok, oko kilometar od samog manastira. Ovaj geomorfološko-hidrološki spomenik prirode, nacionalnog značaja, zajedno sa okolinom, svrstan je u spisak geonasleđa Srbije. Posebnim ga čine isposnica Zosima Sinajita u samom bigru, izvor sa česmom čijoj vodi se pripisuju čudotvorna lekovita svojstva, veliki broj slapova, preliva i bigrenih kada na malom prostoru, u dužini od oko 200 metara, i stara bukovo-hrastova šuma. Ukupna površina zaštićenog prirodnog dobra iznosi 5,85 hektara. Za bigrenu akumulaciju malo ko je čuo, ali su zato mnogi vernici kroz vekove pohodili isposnicu Svetog Zosima, o čijem životu nema istorijskih podataka, osim narodnih predanja o

Magazin

02.02.2021 u 20:00

Tajanstveni dragulj

Beli izvorac je tajanstveni dragulj prirode istočne Srbije. Ova zanimljiva rečica izvire iz pećine u podnožju krečnjačke litice Malog krša, planine koja razdvaja masiv Velikog krša od Borskog Stola, a koju stalno previđaju, pa kao da je i nema. Nije to neobično za predeo koji civilizacija nije stigla da oskrnavi, a koji u sebi krije lepotu i prirodne fenomene kakvi se retko gde viđaju. Zahvaljujući zaštiti ovog područja koje je proglašeno za Spomenik prirode – „Bigrena akumulacija Beli izvorac”, sve su šanse da bude i sačuvano. Posebno bigrena akumulacija, zbog izuzetnih hidroloških i geomorfoloških vrednosti, skoncentrisanih na malom prostoru. Potok Beli izvorac, desne pritoke Šaške reke, prepoznatljiv po stepenastim slapovima, dugačak je svega 1.250 metara. Na relativno malom prostoru

Magazin

26.01.2021 u 20:00

Čari Mokre Gore

Park prirode „Šargan – Mokra Gora” u letnjoj sezoni poseti više od 80.000 turista. Naime, toliko ih se na „Šarganskoj osmici” vozi „ćirom” radi „zabave, serbez odmorišta i uživancije”, kako je, krajem 19. veka dok još ni „gvozdeni put” (pruga) nije postojao, predvideo prorok Milutin Tarabić iz susednog sela Kremna. Sve je počelo tako što je prvo, na inicijativu Zavičajnog udruženja Mokrogoraca, 2003. obnovljen deo stare „ćirine” pruge uskog koloseka na trasi Užice - Sarajevo, koja je 50 godina otvarala vrata u svet Mokroj Gori, pre nego što je 1974. ugašena. Onda je na ovom lokalitetu 2004. Emir Kusturica snimao film „Život je čudo”, dopalo mu se mesto pa je na obližnjem brdu Mećavnik kupio zemlju i napravio Drvengrad ili, kako ga meštani nazivaju – profesorovo selo koje je postalo

Prethodna Sledeća

Početna / Slavica Stuparušić

06.06.2026 u 09:51

Blokaderi prete vernicima: Ne blokirajte Beograd zbog izmišljenog pojasa

06.06.2026 u 09:48

Knežević: Crna Gora ćuti pred Plenkovićem, a progoni transparent „Srbija pobeđuje”

06.06.2026 u 09:45

Ukrajina uputila izvinjenje Grčkoj zbog zalutalog drona

06.06.2026 u 09:44

Očaj među blokaderima: Ni 16 minuta tišine nisu mogli da održe ispred Veterinarskog

06.06.2026 u 09:30

Petković pozvao sve Srbe da glasaju za Srpsku listu: Brani se goli život i pravo na postojanje srpskog naroda

06.06.2026 u 09:25

Peking sprema teški jurišni helikopter nove generacije