Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Славица Ступарушић

Магазин

23.04.2021 у 20:00

Необична суперхрана

Ових дана на пијацама се продају млади лук, сремуш, спанаћ, ротквице, из пластеника су стигли краставци и тиквице, има већ и парадајза увезеног из топлијих крајева. Појавило се и микробиље, додуше само на једној тезги на београдској пијаци Зелени венац. Муштерије стидљиво загледају. Испод посуда са младим биљчицама натписи: грашак, ротквица, босиљак… – Слабо се продаје, не знају људи да је то суперхрана. Да ове младе биљчице садрже до 40 одсто више витамина и минерала у односу на одрасле јединке. До сада су се продавале путем поруџбина, објашњава Драгомир који се, поред чајева и садница лековитог биља, одважио да обогати своју понуду микробиљкама, које Александар Гаврилов производи у Банатском Новом Селу. – Моја порoдица се бави узгојем резаног цвећа. Имамо стакленике, па сам

Магазин

21.04.2021 у 09:09

Митска планина надомак Београда

Шумадијска планина Космај, удаљена педесетак километара од Београда, некада поприште важних историјских догађаја, од 2005. године ужива статус заштићеног природног добра изузетних одлика. Ово подручје стављено је под режим заштите другог и трећег степена: „Ради очувања и унапређења живописних пејзажних обележја и примарних предеоних вредности, структуре и квалитета шума, разноврсности и богатства биљног и животињског света и станишта, квалитета вода, земљишта и ваздуха, добара културне баштине и њихових амбијената, стварања услова за одрживи развој туризма, рекреације и пољопривреде, односно планско уређење и коришћење простора и изградњу објеката за те намене”, стоји у Студији заштите Завода за заштиту природе Србије (ЗЗПС). Неменикуће (Фото ЗЗПС) Предео изузетних одлика

Магазин

06.04.2021 у 20:07

Егзотика „Дворске баште”

Скоро свака улица, кућа или зграда у Сремским Карловцима сведоче о богатом наследству српске културе и духовности. Један у низу бисера овог, како неки воле да истакну, виноградарског града омеђеног обронцима Фрушке горе с једне стране и Дунав с друге, јесте и Дворска башта подигнута по угледу на бечке паркове пре 173 године. Башта се некада, као и данас, користила као учионица у природи карловачких ђака. Простире се на два нивоа. У горњем делу су спортско-рекреатвни садржаји, а у доњем шеталишта. Башта на старој разгледници од пре Првог светског рата из колекције Јасне Маширевић Атанацковић Кажу да су учени Срби из целог света доносили у Башту ретко дрвеће и друго биље. Красиле су је палме, лимун, поморанџе, агава, араукарија и друго егзотично биље које је преко зиме

Магазин

30.03.2021 у 20:11

Крај света у зони Дунава

Кажу да је ту крај света. То заправо и није прави „крај света” већ онај „крај” коме се свако радује. Такав крај света пожели свако ко је ту и на трен био, рећи ће вам они који су посетили стару чарду у Аркању, али и они који су уживали у чарима Специјалног резервата природе „Ковиљско-петроварадински рит” чија су суштинска вредност бројни речни меандри, баре, језера, влажне ливаде и шуме. Налази се у плавној зони Дунава, на његовом средњем току кроз Србију, поред насеља Ковиљ и Петроварадин, по којима је добио име. Петроварадински рит представља мањи део резервата и налази се уз десну обалу Дунава, док je Ковиљски рит већи део и лежи уз леву обалу реке. Војвођански ритови су сведоци некадашњег изгледа приобаља великих равничарских река. Овај природни рељеф значајно је смањен услед

Магазин

30.03.2021 у 20:21

Крај света у зони Дунава (ФОТО)

Кажу да је ту крај света. То заправо и није прави „крај света” већ онај „крај” коме се свако радује. Такав крај света пожели свако ко је ту и на трен био, рећи ће вам они који су посетили стару чарду у Аркању, али и они који су уживали у чарима Специјалног резервата природе „Ковиљско-петроварадински рит” чија су суштинска вредност бројни речни меандри, баре, језера, влажне ливаде и шуме. Налази се у плавној зони Дунава, на његовом средњем току кроз Србију, поред насеља Ковиљ и Петроварадин, по којима је добио име. Петроварадински рит представља мањи део резервата и налази се уз десну обалу Дунава, док je Ковиљски рит већи део и лежи уз леву обалу реке. Ковиљски рит (Фото Покрајински завод за заштиту природе/Оливер Фојкан) Војвођански ритови су сведоци некадашњег изгледа

Магазин

23.03.2021 у 20:00

Калемегдански рт

Јединствена природна реткост геолошког карактера на тлу Србије – профил морског спруда из најстаријег стадијума у историји некадашњег Панонског мора, јужно од ушћа Саве у Дунав, између Горњег и Доњег града Београдске тврђаве на Калемегдану, од ове године је Споменик природе „Калемегдански рт”. Прво решење о заштити датира из 1968. године. Тадашњи назив природног добра: „Морски неогени спруд-профил испод споменикa Победнику на Калемегдану” и „Геолошко-географски слојеви на локалитету на Калемегдану, код споменика Победник” промењен је у „Калемегдански рт”. Истини за вољу, ово природно добро први пут, али посредно, заштићено је још 1946. године у оквиру заштите Београдске тврђаве као културног добра. Морски неогени спруд-профил испод споменикa Победнику на Калемегдану

Магазин

23.02.2021 у 20:00

Царство белог бора

Златар планина, захваљујући шумама које заузимају 52 одсто њене површине, од 2006. године носи епитет ваздушне бање. Део тог шумског пространства, у централном делу планинског масива, проглашен је за Специјални резерват природе „Парк шума Ивље”. Посебну вредност представља једини локалитет у Србији на коме је развијена заједница белог бора и смрче на кречњаку. „Златна планина” се налази у југозападној Србији ушушкана између река Лима, Увца, Милешевке и Бистрице. На њој царује смрча или како је још називају смрека, омора, чам, чамић. Осим што је декоративна, смрека је и лековита. У смрековим шумама многи болесници налазе спас за плућа, удишући ваздух богат етеричним мирисима. Широко распрострањене и очуване смрчеве шуме на северној страни Златара спуштају се до Нове Вароши (960 м

Магазин

09.02.2021 у 20:00

Чудотворни извор

Споменик природе „Бигрена акумулација код манастира Тумане” удаљена је око 12 километара од Голупца, односно шумским путем уз Каменички поток, око километар од самог манастира. Овај геоморфолошко-хидролошки споменик природе, националног значаја, заједно са околином, сврстан је у списак геонаслеђа Србије. Посебним га чине испосница Зосима Синајита у самом бигру, извор са чесмом чијој води се приписују чудотворна лековита својства, велики број слапова, прелива и бигрених када на малом простору, у дужини од око 200 метара, и стара буково-храстова шума. Укупна површина заштићеног природног добра износи 5,85 хектара. За бигрену акумулацију мало ко је чуо, али су зато многи верници кроз векове походили испосницу Светог Зосима, о чијем животу нема историјских података, осим народних предања о

Магазин

02.02.2021 у 20:00

Тајанствени драгуљ

Бели изворац је тајанствени драгуљ природе источне Србије. Ова занимљива речица извире из пећине у подножју кречњачке литице Малог крша, планине која раздваја масив Великог крша од Борског Стола, а коју стално превиђају, па као да је и нема. Није то необично за предео који цивилизација није стигла да оскрнави, а који у себи крије лепоту и природне феномене какви се ретко где виђају. Захваљујући заштити овог подручја које је проглашено за Споменик природе – „Бигрена акумулација Бели изворац”, све су шансе да буде и сачувано. Посебно бигрена акумулација, због изузетних хидролошких и геоморфолошких вредности, сконцентрисаних на малом простору. Поток Бели изворац, десне притоке Шашке реке, препознатљив по степенастим слаповима, дугачак је свега 1.250 метара. На релативно малом простору

Магазин

26.01.2021 у 20:00

Чари Мокре Горе

Парк природе „Шарган – Мокра Гора” у летњој сезони посети више од 80.000 туриста. Наиме, толико их се на „Шарганској осмици” вози „ћиром” ради „забаве, сербез одморишта и уживанције”, како је, крајем 19. века док још ни „гвоздени пут” (пруга) није постојао, предвидео пророк Милутин Тарабић из суседног села Кремна. Све је почело тако што је прво, на иницијативу Завичајног удружења Мокрогораца, 2003. обновљен део старе „ћирине” пруге уског колосека на траси Ужице - Сарајево, која је 50 година отварала врата у свет Мокрој Гори, пре него што је 1974. угашена. Онда је на овом локалитету 2004. Емир Кустурица снимао филм „Живот је чудо”, допало му се место па је на оближњем брду Мећавник купио земљу и направио Дрвенград или, како га мештани називају – професорово село које је постало

Претходна Следећа

Почетна / Славица Ступарушић

10.06.2026 у 01:37

Фински политичар објаснио зашто Зеленски и Европа не желе мир с Русијом

10.06.2026 у 01:20

Американци се плаше дронова – могу да ометају Светско првенство

10.06.2026 у 00:54

Тужилаштво објавило анализу доказа о одбацивању дела кривичне пријаве против Милића

10.06.2026 у 00:39

Мароко: Ухапшено 11 осумњичених за међународну трговину дрогом

10.06.2026 у 00:23

САД покренуле узвратне нападе на Иран након пада хеликоптера „Апач“

10.06.2026 у 00:20

КЦНА: Си Ђинпинг и Ким постигли „важне консензусе"