Митска планина надомак Београда

Шумадијска планина Космај, удаљена педесетак километара од Београда, некада поприште важних историјских догађаја, од 2005. године ужива статус заштићеног природног добра изузетних одлика.

Ово подручје стављено је под режим заштите другог и трећег степена: „Ради очувања и унапређења живописних пејзажних обележја и примарних предеоних вредности, структуре и квалитета шума, разноврсности и богатства биљног и животињског света и станишта, квалитета вода, земљишта и ваздуха, добара културне баштине и њихових амбијената, стварања услова за одрживи развој туризма, рекреације и пољопривреде, односно планско уређење и коришћење простора и изградњу објеката за те намене”, стоји у Студији заштите Завода за заштиту природе Србије (ЗЗПС).

Предео изузетних одлика „Космај”, површине 3.514,50 ха налази се на територији општине Младеновца – у атару села Амерић, Кораћица и Велика Иванча и општине Сопот – у атару села Рогача и Неменикуће. Управљање је поверено Шумском газдинству „Београд” уз помоћ еколошких удружења, локалног становништва, општинске службе, инспекција, ЗЗПС , планинара.

Космај је ниска планина надморске висине од 628 м, површине 1500 ха. На њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Своје име (настало је од келтске речи „кос” – шума и прединдоевропске речи „мај” – планина) дугује бујним листопадним шумама. Чак и данас више је од 70 одсто површине под шумском вегетацијом у којој доминирају изданачке букове и храстове шуме, уз мање учешће вештачки подигнутих састојина четинара.

И док су стрмије стране обрасле шумом, благе падине су под травнатом вегетацијом, а подножје под воћњацима и њивама.

Ова митска планина – станиште богиње Маје у доба Римљана, дом је за 551 врсту биљака.

– У флори Космаја има 30 реликтних, 10 субендемичних биљака и пет врста које су природне реткости. Угрожених је 25 таксона, 150 врста у категорији јестивих и лековитих биљака и око 60 врста под контролом коришћења и промета, наводе стручњаци Завода, додајући да је на Космају евидентирано преко 300 врста гљива, од тога 80 јестивих, 17 лековитих и 11 отровних.

Овде живи 11 врста гмизаваца и 13 водоземаца, 51 врста сисара, 96 врста птица и велики број врста различитих инсеката.

Све њих тешко да ћете видети ако се упутите на ову „острвску” планину чије је обронке некада запљускивало Панонско море. Уз мало среће можда угледате веверицу, јежа, зеца, фазана, срну или лисицу.

У ово доба године бере се медвеђи лук или сремуш, касније се на „трпези” нађу и шумске јагоде, купине, дрењине... Кроз шуму се пружају уређене и означене стазе. Дуж путева и путељака који воде ка врху постављени су столови и дрвене клупе за одмор. Такође, због своје близине и мреже сеоских и споредних путева који воде до планине, Космај је и на бициклистичкој мапи Србије.

Сећање на времена слободарске борбе Космајаца чувају записи, споменици и манастири који су изграђени на Космају.

На врху Мали вис доминира споменик подигнут 1971. године у част палим борцима Космајско-посавског партизанског одреда у Другом светском рату.

Када се попнете на врх Космаја, очекује вас скривени видиковац, заправо дрвени торањ са кога се пружа поглед на питоме брежуљке Шумадије и суседну планину, Авалу.

Одмах испод торња, налази се спомен-костурница на Белом камену, подигнута ратницима Тимочке дивизије који су пали у борбама за одбрану Београда 1914. године.

На Космају се налазе и два манастира од великог културно-историјског значаја. Манастир Тресије, посвећен Сабору светих Архангела, изграђен је 1309. године, за време владавине краља Драгутина. Назив Тресије добио је по потоку који извире поред манастира. У селу Кораћици крај Павловачког потока је манастир Павловац. Саградио га је деспот Стефан Лазаревић, у 15. веку.

Космај је познат и по бројним викендицама, а нажалост ту је доста и напуштених паса. Зато се стално апелује да кућне љубимце треба чувати током целе године, а не само у току летње сезоне и за игру деце.