Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Magazin

10.08.2021 u 19:35

U carstvu papagaja

Već trideset godina Franjo Jozić iz Bajmoka kod Subotice živi u carstvu papagaja. Smatra da ove izuzetne ptice na jedinstven način mogu da ulepšaju i ispune život čoveku. Privržene su vlasniku, baš kao pas ili mačka. Izuzetno su pametna bića i, ukoliko su srećni, u svom okruženju vrlo brzo ispoljavaju svoj potencijal da imitiraju govor, smeh ili zvižduk, a oponašaju i druge zvukove, pa postaju i veoma zabavni. Na temeljima te ljubavi i posvećenosti on i supruga Roža izgradili su farmu papagaja koja se kao špalir pruža duž zadnjeg dela dvorišta porodične kuće. Are i kakadui Dvadesetak vrsta ovih ptica neodoljivo privlače lepotom i atraktivnim bojama širokog spektra, od žute, crvene, plave, zelene, narandžaste, do sive i bele: are, kakadui, amazonci, patuljaste are, žakoi. – Oboje volimo

Magazin

01.08.2021 u 18:37

Ruski domaćin u srcu Šumadije

Na jednom proplanku na kraju puta odakle puca pogled na Kragujevac i okolinu, Rus Mihail Golupcov je svio svoj novi dom. Odabrao je idealno mesto za život u prirodi, a istovremeno nadomak urbanog okruženja. Došao je ovde s porodicom da bi tu zauvek ostao. Šta ga je iz velikog ruskog grada Jekaterinburga dovelo u malo selo Prnjavor kod Batočine? – Tamo gde smo do sada živeli leta su kratka i blaga, a zime duge i oštre, temperatura padne i do minus 45 stepeni Celzijusa. Previše je sumornih dana s oblacima i maglom i to je teško podneti. Ovde je klima izvanredna. Padnu i kiša, i sneg, ali znaš da će opet brzo ogrejati sunce. Međutim, nije to jedini razlog. Razmišljao sam, Srbija je jedina zemlja u Evropi s kojom mi Rusi nikad nismo ratovali. To je dobar osećaj. Čini mi se da su ovde ljudi

Gastronomija

02.06.2021 u 15:30

Sladak ukus potražite u voću

Teško je zamisliti bilo kakvu proslavu bez torte i kolača, ali kada se izgubi mera – pa još ako ishrana u kojoj je zastupljeno mnogo belog, rafinisanog, prerađenog šećera traje dugi niz decenija – ovakav užitak na kraju, nažalost, dovodi do mnogo negativnih posledica po zdravlje. Stručnjaci tvrde da je šećer koji se nalazi u slatkišima, veštačkim i gaziranim pićima i konzervisanoj hrani, kada se koristi u velikoj količini, jedan od najvećih neprijatelja ljudskog zdravlja. Potreba za slatkišima je prirodna i potiče još iz detinjstva: majčino mleko kojim se beba hrani u prvim mesecima života je slatkasto. Ali, i kada prestanu s dojenjem bebe, mnoge majke deci poboljšavaju ukus prvih obroka sladeći ih medom ili šećerom, a potom ljudi, i kad odrastu, sami sebi nastave da priređuju slatke

Magazin

02.06.2021 u 15:03

U ruci reket, u glavi taktika

Skvoš je zvanično najpopularniji rekreativni sport na svetu. Može se reći da je uzeo sve najbolje od tenisa, badmintona, pingponga, pa čak i šaha, jer je, u suštini, to strateško-taktička igra u kojoj je mora da se razmišlja korak unapred. Glavna njegova odlika ipak je dinamičnost. Skvoš je namenjen svima i može se prilagoditi trenutnoj fizičkoj kondiciji svakog igrača. Nema ograničenja ni za starosnu dob, ni za pol, niti građu tela. Za rekreativno bavljenje ovim sportom nisu potrebni nikakvi preduslovi. Praktično, onog trenutka kada uzmete reket u ruke možete da počnete da igrate. Ipak, zbog brzine je skvoš privlačniji mlađim ljudima, koji imaju više snage i kondicije. Skvoš se igra u paru, na zatvorenom terenu površine od 64 kvadratna metra. Visina sale minimalno je 5,64 metra, dužina

Magazin

09.05.2021 u 14:57

Lete strele Avalom

Kad postave makete životinja i pobrinu se da iza meta najmanje 30 metara nema kretanja drugih ljudi i životinja, streličari se posvete svojoj veštini gađanja i uživanja u prirodiNa prelepom terenu planine Avala, u blizini čuvenog restorana „Čarapićev brest” koji, nažalost, zbog epidemijskih mera nije radio, bile su postavljene 24 izuzetno atraktivne mete u obliku raznih životinja. Tog sunčanog vikenda, s početka ovog proleća, održan je turnir u streličarstvu. Zadivljujuće veliki broj učesnika, većinom mladih, raštrkali su se svuda okolo po šumi s lukom i strelom u rukama. – Zaista je uživanje iskušavati svoje umeće u streličarstvu na jednom od najlepših terena nadomak Beograda. Ovaj sport karakteriše fer-plej, etika i obrazovanje, posvećenost, poštovanje sebe i drugih, a nadasve radost, zabava i

Magazin

28.04.2021 u 13:26

Šta rade rode u aprilu

Bata Vulović odlučio se na neobičan poduhvat: specijalno postavljenom kamerom i sistemom nadzora zavirio je „kroz ključaonicu” u gnezdo, odnosno dom dve rode. Time je velikom broju građana pružio priliku da bolje upoznaju život belih roda, da vide kako izgleda udvaranje, parenje, donošenje hrane, inkubiranje jaja i mladunaca, odrastanje mladih, njihovi prvi letovi. Na dimnjaku u Šumadiji Snimci će poslužiti i za dalju stručnu analizu i biranje najinteresantnijih prizora za pravljenje kratkog dokumentarnog filma. – Pošto se već 30 godina bavim sistemima tehničke zaštite i nešto kraće snimanjem prekršaja, krađa i drugih nedela sistemima video-nadzora, u doba korone odlučio sam da deo posla pretvorim u zadovoljstvo i istovremeno svim ljubiteljima prirode i ptica priuštim uživanje da posmatraju jednu

Magazin

24.04.2021 u 12:00

Nije me stid da pišem o patnji

Kada je mladi Nišlija Meti Kamberi (20) objavio svoj prvi autobiografski roman o životu na ulici i u siromašnim romskim mahalama, nizali su se bombastični naslovi u novinama: Put od prosjaka do vrsnog pisca, Od dečaka s ulice do autora romana, Zapis s kaldrme pretočen u „Grad bola”. Ova knjiga postala je jedna je od najvećih literarnih senzacija prošle godine, a njen autor zanimljiv sociološki fenomen, jer je potpuno sam, bez ičije pomoći, uspeo da napravi takav iskorak. Sećanje na detinjstvo U toj knjizi Meti je opisao svoje tužno i ružno detinjstvo koje je ostavilo trag na njegovoj duši. – Rođen sam u Nišu. Majka nije imala dovoljno ni za sebe, a kamoli da izdržava mene i ostalo šestoro dece. S njom se retko viđam. Oca i ne znam. Godinama sam živeo na ulici. Lutao sam, prosio za koru

Gastronomija

08.03.2021 u 15:12

Vlašac za mirisno jelo

Od proleća do jeseni samoniklo raste uz obale reka, na vlažnim livadama i već izdaleka se prepoznaje po intenzivnom mirisu na luk. Vlašac se može potražiti u prirodi i presaditi u bašti na senovito mesto ili u saksiju ili lonac i držati u kući, na prozoru ili u zastakljenoj terasi, da bi nam bio pri ruci – svež – tokom cele godine. Snop listova makazama se može „šišati” više puta, dva-tri santimetra iznad zemlje. To biljci nimalo ne škodi. S obzirom na to da se ova višegodišnja biljka brzo bokori, iz svake lukovice brzo će izbiti još bujniji mladi, gusti i veoma ukusni cevasti listovi. Začin poput vlašca, inače bogat vitaminima Ce i A, poželjan je u svakoj kuhinji zbog veoma finog mirisa i blagog ukusa. Aromatičan je dodatak mnogim jelima, a koristi se i kao mirisna

Magazin

09.02.2021 u 13:56

Za pravdu i porodicu ujeda kao ris

Lik Ade Kanački, dame iz visokog društva u domaćoj hit seriji „Igra sudbine” koja se emituje na Prvoj televiziji, glumici Milici Milši toliko dobro stoji da bi gledaoci privatno mogli da je poistovete s njom. – Kao što nisam nijedan lik koji sam igrala, tako nisam ni Ada Kanački. Ali se s dosta Adinih stavova slažem. Potpisujem njenu rečenicu „Za dve stvari ujedam kao ris, za pravdu i porodicu”. Ali nisam tako jaka žena, ne spadam u vođe. Ona ume da bude i opasna, ja, nažalost, uopšte nemam tu crtu. Dobro bi bilo imati prijatelja kao što je Ada – poredi naša sagovornica. Otkriva da ćemo je u ovoj ulozi još gledati, jer scenarista, a njen suprug, Žarko Jokanović razvija ovu televizijsku priču preslikavajući sve što čini život: i melodramu, i ljubav, i komediju, i misteriju, čak i triler i

Gastronomija

08.02.2021 u 14:37

Vino za sočan zalogaj

Čokolada i vino, jabuke i vino, sir i vino. Sve su to magične kombinacije! Ovo je era hedonizma, a sparivanje hrane i vina u gastronomiji poseban je doživljaj. Bilo bela, bilo crna, slaba, jaka, suva ili desertna – vina mogu jelu doneti blagi ukus kiselosti, pojačati aromu ili održati sočnost hrani koju pripremamo. Francuzi kažu da tada sklapaju brak hrane i vina. Kulinari podsećaju da se vina, a posebno jaka, obično dodaju jelu na sredini ili pri kraju kuvanja. Vreme potrebno za kuvanje vina zavisi i od boje, pa belo vino treba zagrevati kraće, a crveno dok gotovo ne ispari i boja ne postane tamna, gotovo smeđa. Na tržištu postoje specijalna vina za kuvanje, ali ih većina kuvara izbegava, jer nemaju željene karakteristike (a uz to su i slana!), pa bi mogla pokvariti ukus jelu ili

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dana Stanković