Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Beograd

04.05.2020 u 18:15

Pančićeva galerija u zaboravljenoj zgradi

Nedovršena zgrada koja poput aveti već 26 godina stoji usred Botaničke bašte „Jevremovac” uskoro bi mogla da dobije i svoju namenu. Na ovom mestu, kada ona konačno bude legalizovana i izgrađena, trebalo bi da bude otvorena galerija posvećena Josifu Pančiću. Predviđeno je da ovde budu izloženi njegovi lični predmeti, spisi, knjige, delovi herbarijuma iz sredine 19. veka... cela njegova zaostavština koju brižljivo decenijama čuvaju nastavnici i saradnici Biološkog fakulteta. – Prilikom nedavne posete ministra Mladena Šarčevića početkom meseca ukazali smo mu na ovaj objekat i dobili njegovu podršku da ga napokon osposobimo. Pošto je šteta da ovaj objekat u koji je država uložila veliki novac i dalje stoji neupotrebljen, sugerisano nam je da uradimo projekat i da će se potom tražiti

Beograd

01.05.2020 u 12:00

Parkovi opet puni

Beograđani su većinom jedva dočekali odluku o otvaranju parkova pa su već prvog dana nagrnuli u ove zelene oaze, tako da slobodnog mesta na klupama nije bilo. Mnogi sugrađani poštovali su distancu i preporučene mere, ali je broj onih koji su to zanemarili izgleda bio veći. Umesto da po dvoje ljudi sedi na klupi, moglo se videti da jedno odmorište deli i po nekoliko osoba. Mnogi nisu koristili ni maske ni rukavice, a među posetiocima bilo je dosta i onih iznad 65 godina. Tamo gde ima dečjih igrališta okupili su se mališani i roditelji. A epidemiolozi su, podsećamo, izričito rekli da oni koji odu u park moraju da budu na odgovarajućem odstojanju i moraju da se pridržavaju svih preporuka prevencije oboljenja. To, u suštini, znači da bi i na otvorenom razdaljina između ljudi morala da bude

Beograd

24.04.2020 u 11:01

Aktivno desetak vrsta alergenog polena drveća

Svi sugrađani koji ovih dana imaju pojačano curenje nosa, kijavicu, svrab u očima, ušima, grebanje u grlu, povremeno i iritirajući kašalj znaju da se „bore” sa alergijom. U vazduhu je trenutno prisutno desetak vrsta alergenog polena drveća. Najjači je polen breze, ali se uskoro očekuje i polen platana. Počeo je da deluje i polen nekih vrsta trava i korova, ali njihov uticaj još nije jak. – Osim nekih kasnih vrsta breze čiji je polen sada najdominantniji, u vazduhu su prisutna i polenova zrnca oraha, javora, jasena, bukve, graba, hrasta, četinara, vrbe, koje ima najviše na Novom Beogradu, a krenuo je i dud. Uskoro se očekuje i aktivacija platana. Krenule su i neke trave i korovi, ali se njihov pojačan uticaj očekuje u drugoj polovini maja – objašnjava Mirjana Mitrović Josipović,

Beograd

22.04.2020 u 21:00

Behar u prestonici srpskog trešnjarstva

Trešnjin cvet obožavaju mnogi narodi i kulture, među kojima prednjače Kina i Japan. Za njih je ona simbol nežnosti i čistote, proleća i mladosti... Ali nemaju samo ove zemlje privilegiju da uživaju u raskoši trešnjinog cveta. Ova voćka se odomaćila na nekoliko kilometara od centra grada u „maloj Kaliforniji” – Grockoj. Na blagim padinama ove opštine, što gledaju na Dunav, trešnja uspeva oko 120 godina, a ovih dana gročanski brežuljci bele se od njenog cveta. A svega ovoga možda ne bi bilo da ginekolog kraljice Drage Mašin, Jovan J. Jovanović, nije kupio 80 hektara zemlje i zasadio plantaže trešanja. – Doktor Jovan J. Jovanović bio je jedan od osnivača savremene ginekološko-akušerske službe u Srbiji, ali on nije bio samo lekar, već i začetnik modernog voćarstva u zemlji. Zahvaljujući njemu, Grocka

Beograd

21.04.2020 u 11:36

Korona ne može da opstane u hlorisanoj vodi

Za pranje ulica i za zalivanje zelenih površin kod nas se isključivo koristi pijaća-hlorisana voda. – Nije jasno kako se ovaj virus ponaša u tehničkoj vodi Vest da su se u tehničkoj vodi koja se uzima iz Sene i koristi za pranje ulica i zalivanje zelenih površina u Parizu pojavile male količine virusa korona uznemirila je javnost, ali u Beogradu nema razloga za zabrinutost. Kod nas se u ove svrhe koristi pijaća, odnosno hlorisana voda iz vodovoda u kojoj ovaj virus ne može da opstane. Kako su nam rekli u JKP „Vodovod i kanalizacija” mi uopšte ni nemamo poseban tehnički vodovod kao što je to slučaj u Parizu gde koriste vodu iz Sene. Kod nas se za sve poslove pranja i zalivanja javnih površina koristi isključivo hlorisana voda. – Voda iz Makiša ispunjava stroga

Beograd

18.04.2020 u 19:00

Karantin na granici Istoka i Zapada

„Sva roba, pošta, putnici koji su dolazili iz Turske ulazili su u spoljni Kontumac. Tu su ih pregledali lekari ne dodirujući ih. Ispitivali su ih o simptomima na kugu, koleru, boginje... U slučaju da su imali znake neke zarazne bolesti zadržavani su i izolovani u baraku na obali Dunava. Ako je bolesnik bio lakši, prebacivan je u lazaret koji se nalazio na mestu gde se otprilike danas nalazi bolnica.” Ovo je odlomak iz knjige „Hronika Zemuna od praistorije do 1871. godine” čuvenog hroničara Zemuna, pokojnog Branka Najholda. Zahvaljujući njegovoj supruzi Bojani Ivanović, dobili smo priču o karantinu koji je na prostoru Zemuna postojao duže od 150 godina.

Beograd

13.04.2020 u 18:00

Borac za be-se-že vakcinu u SFRJ

Navode nekih stručnjaka da je smrtnost od kovida 19 manja u zemljama gde se koristila be-se-že vakcina protiv tuberkuloze u odnosu na one države gde se imunizacija ovom vakcinom ne sprovodi proveravaju stručnjaci. Ova vakcina ima takozvane nespecifične korisne efekte, što znači da štiti i od drugih bolesti, a ne samo od tuberkuloze za koju je proizvedena. Naša zemlja se posle Drugog svetskog rata podvrgla ovoj preventivi, a žena koja je dala nemerljiv doprinos u njenom širenju na posleratnim jugoslovenskim prostorima odlikovana je i Legijom časti. Reč je o prof. dr Smilji Kostić-Joksić, supruzi poznatog naučnika prof. dr Aleksandra Đ. Kostića i majci čuvenog kompozitora i gastronoma Vojislava Vokija Kostića. – Profesorka dr Smilja Kostić-Joksić (1895–1981) bila je ugledni pedijatar, naučni

Beograd

10.04.2020 u 13:14

Rastvorima alkohola i hidrogena protiv koronavirusa

U ovo vreme kada je dezinfekcija najvažniji čuvar zdravlja sugrađani se snalaze na različite načine da se od kovida 19 brane i onim što imaju u kući. Poseže se i za vrlo jakim hemikalijama koje zbog nepravilne upotrebe mogu da prouzrokuju nemerljivu štetu po zdravlje, a posebno se to odnosi na varikinu i razna sredstva za čišćenje kupatila. Stručnjaci iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju pojasnili su uticaj pojedinih sredstava. – Kada je reč o higijeni ruku, najefikasnija mera prevencije je redovno pranje sapunom i vodom. Posle toga ruke mogu da se dezinfikuju sredstvima na bazi 70 odsto alkohola u formi gelova i tinktura. Ta koncentracija alkohola od 70 odsto ispoljava maksimalni dezinfekcioni efekat – kaže Tanja Ćurčić, diplomirani hemičar u Zavodu za biocide. Asepsol

Beograd

08.04.2020 u 14:00

Svakog dana 800 radnika bije bitku protiv virusa

Desna ruka frontu ljudi koji se u ovim danima i nedeljama bore protiv virusa korona jesu i gradska javna preduzeća, a među njima posebno JKP „Gradska čistoća”. Njihovi radnici brinu o tome da smeće na vreme bude odvezeno, da se dezinfikuju ulice, javne i međublokovske površine, da prilazi zdravstvenim ustanovama budu „očišćeni” od virusa… U to šta ovo preduzeće radi i kako funkcioniše u vanrednom stanju zbog opakog virusa najbolje je upućen Marko Popadić, direktor „Gradske čistoće”. (Foto Saša Džambić/JKP „Gradska čistoća”) – Bez obzira na vanredno stanje, redovno obavljamo sve ono što je naš posao. Odnošenje smeća, čišćenje i pranje javnih površina je od ključnog značaja za održavanje komunalne higijene u gradu. Zbog toga tu svoju osnovnu delatnost ne smemo da

Beograd

08.04.2020 u 11:33

Reku Peštan obojili teški metali – gvožđe i mangan

Pritoka Kolubare, reka Peštan koja je prošle sedmice u Lazarevcu naglo promenila boju i postala modroplava a okolina oko nje dobila specifičan miris, izbistrila se. Plavkastih nijansi više nema, a koliko je zagađenje zbog kojeg su tri osobe privedene uticalo na životnu sredinu i svet u reci još se ne zna. Juče su stigli i rezultati analiza koje su posle uzorkovanja vode uradili stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine. Oni pokazuju da je zbog ovog izlivanja hemijskih supstanci voda u reci od Rudovaca pa nizvodno promenila kvalitet i prešla u petu, najgoru kategoriju. – Uzorci su uzeti 1. aprila u mestu Zeoke trideset metara nizvodno od mosta, zatim u Malim Crljenima pedesetak metara nizvodno od mosta i u Rudovcima, gde je, sumnja se, došlo do izlivanja materija u reku. Ovde su

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branka Vasiljević