Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Beograd

17.01.2019 u 23:44

Šest decenija dizajna Gojka Varde

„Dizajn je oblikovanje i stvaranje u duhu ljudskih potreba”, maksima je koje se drži Gojko Varda. Izložba kojom ovaj veliki umetnik obeležava 60 godina posvećenih dizajnu predstavljena je u Muzeju nauke i tehnike. Postavku o Gojku Vardi, jednom od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih industrijskih dizajnera, uradila je Milena Vrzić Bešić, kustoskinja muzeja, dok je dizajn izložbe osmislila Nevena Prodanović. Na postavci je prvi put prikazan ekskluzivni materijal – od projekata za enterijere do projekata za mnoge proizvode koji su se serijski proizvodili u fabrikama. Posetioci su prilici da vide Vardine ručno rađene modele, kao i izvedena rešenja koja su prihvaćena za široku proizvodnju, kao što su INSA satovi, računar „galaksija”, čije je kućište dizajnirao za „Elektroniku

Beograd

16.01.2019 u 23:44

Portreti dece Donbasa

Sedmogodišnja Olja videla je kroz prozor kako leti granata. Pogodila je jabuku ispred kuće. Anječka (10) se trudila da pogleda u oči onome ko na nju puca. Deca su, kaže ova devojčica, naučila da se mole i uzdaju u Boga svim srcem. Miša ima šest godina i seća se da je video požar posle bombardovanja u kome je njegova baka ranjena. Ovo su samo neke od poruka ispisanih ispod portreta sedamdesetoro dece koja su preživela bombardovanja u zonama Donbasa tokom tri godine. Autori crno-belih fotografija su Irina Laškevič i Den Levi. Ova dokumentarna izložba pod nazivom „Deca Donbasa” predstavljena je u galeriji „Kvaka 22” u Ruzveltovoj ulici. Postavku je organizovala likovna umetnica Snežana Vujović Nikolić. – Ove fotografije nisu samo portreti dece, ovi portreti su poruka – istakla je ona. Podsetila

Beograd

15.01.2019 u 09:04

U ritmu plesa

Na raskošno dekorisanoj sceni u Velikoj dvorani Centra „Sava” održan je tradicionalni „Beogradski novogodišnji koncert” Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a pod dirigentskom upravom maestra Bojana Suđića. Program je nosio naziv „U ritmu plesa” i za njega se tražila karta više. Koncertnu atmosferu kreirao je raznovrsni repertoar od klasične muzike do čardaša. Čuli su se mambo, marš, valcer, habanera, sirtaki, tango i kan kan. Bio je to svojevrsni vatromet nota. Uživalo se u operskim arijama, odlomcima iz baleta, orkestarskim i horskim numerama, kao i aranžmanima tradicionalnih igara i pesama. Učestvovali su i dečji hor „Kolibri” i Dečji hor RTS-a, kao i Ansambl narodnih igara i pesama „Kolo”. Kao solisti predstavili su se Dragana Radaković, sopran, Ivana Srbljan, mecosopran, i

Beograd

15.01.2019 u 09:01

Kako su kuvale naše bake

Popara, sušene punjene paprike, pite, pogače, vurda... jela koja bi i „bolesna” usta jela, predstavljena su na manifestaciji „Delikatesni ponedeljak” u Kulturnom centru „Grad”. Ove starinske obroke spremale su žene iz „Lužničke rukotvorine – ŽEC”. Program je osmislio Crveni krst Srbije, koji je predstavio kuvar „Kako su kuvale naše bake” („Lužničći recepisi”) Karoline Stamenković. Zbornik recepata je izrađen u okviru mikroprojekta sprovedenog sa organizacijom „Lužničke rukotvorine – ŽEC”, a u okviru regionalnog projekta „Inicijativa za socijalno uključivanje starijih osoba”, kojim koordinira Crveni krst Srbije. – Ovaj kuvar predstavlja samo jedan primer od ukupno 61 koliko je realizovano malih projekata u regionu i koji će kao primeri dobre prakse biti štampani u toku

Beograd

15.01.2019 u 08:46

Zid plača – više od nadrealizma, više od zenitizma

Sarajevska, Dubrovačka, Mostarska, Opatijska, Imotska, Splitska, Nikšićka, Kičevska… I tako redom još sedamdesetak ulica u Beogradu nosi nazive prema imenima gradova koji su nekada bili deo zajedničke države Jugoslavije. Istoričar umetnosti Dragan Srdić bavi se imenima, njihovom promenom, brisanjem iz istorije i sklanjanjem sa društvene scene. On je u Kulturnom centru „Grad” priredio izložbu „Zid plača – Više od nadrealizma, više od zenitizma”. Postavka je naizgled jednostavna – sastoji se od plavih tabli kakve stoje na početku svake ulice. Na njima piše Ulica, a zadatak posetilaca je da upišu ime neke prestoničke ulice koja geografski pripada bivšoj SFRJ. Srdić kaže da bi bilo dobro ako bismo saznali i da li u Zagrebu, Ljubljani ili Skoplju postoje ulice koje su zadržale nazive iz

Beograd

14.01.2019 u 23:32

Koncert duhovne i narodne muzike

Saborna crkva priredila je tradicionalni Novogodišnji dobrotvorni koncert duhovne i narodne muzike na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Nastupili su Prvo beogradsko pevačko društvo i njegov Dečji hor sa brojnim gostima izvođačima. Mnogobrojnu publiku pozdravio je starešina Saborne crkve protojerej – stavrofor Petar Lukić. On je pročitao i novogodišnju poruku patrijarha Irineja. Otac Lukić sa bratstvom Saborne crkve sačinio je program. Reditelj je bio profesor Petar Stanojević, a koordinator Radmila Knežević. Na raznovrsnom repertoaru su bili „Oče naš” Josifa Marinkovića, „Bože pravde” Davorina Jenka, ruski napev „Bogorodice djevo”, Žitije Svetog Save, Heruvimska pesma, „Vila od Košara”, a pesme o Kosovu pevao je ansambl „Kosovski božuri” sa Ivanom Žigon. Splet igara iz Srbije izveo

Beograd

14.01.2019 u 09:14

Slavlje u boemskoj četvrti

Srce boemske četvrti Skadarlija čekala je meraklije na doček Srpske nove godine. Na kaldrmi su lagano svirali trubači. Od prolaznika nisu imali vajde. Gosti su žurili tamo gde su rezervisali mesto za proslavu. U „Crvenu ružu” ljupka devojka svraćala je putnike namernike, podsećajući da je orkestar već zagrejao atmosferu. Stihovi čuvene „Mito bekrijo” dopirali su do bašte. Strani turisti su prepoznali ovaj skadarlijski kutak kao dobro mesto za provod. Ulazilo se bez rezervacije. Domaćini kažu da mnogi od njih ne znaju da u ponoć stiže Nova godina po julijanskom kalendaru, ali da će sigurno s našim gostima u dobroj atmosferi podići čaše, nazdraviti i razmeniti želje za sreću i dobro zdravlje. Momci i devojke iz Turske hvatali su ritam, jer su im muzičari po svoj prilici pogodili

Beograd

14.01.2019 u 09:00

Novogodišnji Gala koncert

Tradicionalni novogodišnji Gala koncert priređen je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, ali ovog puta na iznenađenje publike u drugačijoj i bogatijoj opremi. Prvi put s prvacima, solistima, Horom i Orkestrom nacionalnog teatra nastupio je Balet Narodnog pozorišta. Uvertira iz Štausove opere „Slepi miš” najavila je tročasovnu bajkovitu muzičko-scensku priču, kojoj je posebnu draž svojim šaljivim doskočicama dao narator Milenko Pavlov, koji je s Jasminom Trumbetaš Petrović, direktorkom Opere, mnogobrojnim posetiocima poželeo dobrodošlicu. Na repertoaru su bile popularne arije, dueti, terceti, horska izvođenja... iz raznovrsnog opusa najvećih svetskih kompozitora, kao što su Verdi, Mocart, Čajkovski, Pučini, Rosini, Bize…Na kraju programa izvedena je kompozicija „Na Drinu” Stanislava

Beograd

10.01.2019 u 10:11

Od rimskih novčića do starih razglednica

Nekada su krasili salone, bili simboli otmenih kuća, nasleđivali se s kolena na koleno, ostavljali u amanet kao porodična dragocenost... Kako su se vremena menjala, iz vitrina su dospevali u podrume i na tavane, a onda odlazili u zaborav. Takva je sudbina antikvarnih predmeta. Pažnju im danas ukazuju retki poštovaoci starina. Oni obilaze antikvarnice da bi razmenili, kupili ili prodali stvari, a ima i onih koji donose na procenu ono što nije nagrizao zub vremena u bakinoj škrinji. Traže se i saveti i razmenjuju iskustva o njihovom čuvanju. To se potvrđuje i na Sajmu antikviteta koji se u organizaciji Društva antikvara Srbije održava u Galeriji Fakulteta likovne umetnosti u Knez Mihailovoj ulici do 10. februara. Ovde se sabralo carstvo različitih stvari od rimskih novčića, pozlaćenog

Beograd

10.01.2019 u 09:57

Ljubav i padeži

Ne zna se šta zadaje veće muke – ljubav ili padeži. Kako se u tom učenju snalazi Francuz Matija, kome profesorka Brankica daje lekcije srpskog jezika da bi zaprosio devojku iz naše zemlje, publika je saznala u predstavi „Ljubav i padeži”. Ovaj komad izveden je u Pozorištu „Slavija”. Igrali su Ivona Momirović i Arno Umber koji je napisao i tekst sa Vojkanom Lučaninom. Profesorka i učenik uspeli da nađu zajednički jezik, zbližavaju se i na kraju zaljubljuju jedno u drugo, uprkos brojnim razlikama, kako kulturološkim, tako i razlikama temperamenta i ličnosti, koje zbog ljubavi ovoga puta lakše prevazilaze.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Kurteš