Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александра Куртеш

Београд

17.01.2019 у 23:44

Шест деценија дизајна Гојка Варде

„Дизајн је обликовање и стварање у духу људских потреба”, максима је које се држи Гојко Варда. Изложба којом овај велики уметник обележава 60 година посвећених дизајну представљена је у Музеју науке и технике. Поставку о Гојку Варди, једном од најзначајнијих југословенских и српских индустријских дизајнера, урадила је Милена Врзић Бешић, кустоскиња музеја, док је дизајн изложбе осмислила Невена Продановић. На поставци је први пут приказан ексклузивни материјал – од пројеката за ентеријере до пројеката за многе производе који су се серијски производили у фабрикама. Посетиоци су прилици да виде Вардине ручно рађене моделе, као и изведена решења која су прихваћена за широку производњу, као што су ИНСА сатови, рачунар „галаксија”, чије је кућиште дизајнирао за „Електронику инжењеринг”,

Београд

16.01.2019 у 23:44

Портрети деце Донбаса

Седмогодишња Оља видела је кроз прозор како лети граната. Погодила је јабуку испред куће. Ањечка (10) се трудила да погледа у очи ономе ко на њу пуца. Деца су, каже ова девојчица, научила да се моле и уздају у Бога свим срцем. Миша има шест година и сећа се да је видео пожар после бомбардовања у коме је његова бака рањена. Ово су само неке од порука исписаних испод портрета седамдесеторо деце која су преживела бомбардовања у зонама Донбаса током три године. Аутори црно-белих фотографија су Ирина Лашкевич и Ден Леви. Ова документарна изложба под називом „Деца Донбаса” представљена је у галерији „Квака 22” у Рузвелтовој улици. Поставку је организовала ликовна уметница Снежана Вујовић Николић. – Ове фотографије нису само портрети деце, ови портрети су порука – истакла је она. Подсетила

Београд

15.01.2019 у 09:04

У ритму плеса

На раскошно декорисаној сцени у Великој дворани Центра „Сава” одржан је традиционални „Београдски новогодишњи концерт” Симфонијског оркестра и Хора РТС-а под диригентском управом маестра Бојана Суђића. Програм је носио назив „У ритму плеса” и за њега се тражила карта више. Концертну атмосферу креирао је разноврсни репертоар од класичне музике до чардаша. Чули су се мамбо, марш, валцер, хабанера, сиртаки, танго и кан кан. Био је то својеврсни ватромет нота. Уживало се у оперским аријама, одломцима из балета, оркестарским и хорским нумерама, као и аранжманима традиционалних игара и песама. Учествовали су и дечји хор „Колибри” и Дечји хор РТС-а, као и Ансамбл народних игара и песама „Коло”. Као солисти представили су се Драгана Радаковић, сопран, Ивана Србљан, мецосопран, и Никола

Београд

15.01.2019 у 09:01

Како су кувале наше баке

Попара, сушене пуњене паприке, пите, погаче, вурда... јела која би и „болесна” уста јела, представљена су на манифестацији „Деликатесни понедељак” у Културном центру „Град”. Ове старинске оброке спремале су жене из „Лужничке рукотворине – ЖЕЦ”. Програм је осмислио Црвени крст Србије, који је представио кувар „Како су кувале наше баке” („Лужничћи рецеписи”) Каролине Стаменковић. Зборник рецепата је израђен у оквиру микропројекта спроведеног са организацијом „Лужничке рукотворине – ЖЕЦ”, а у оквиру регионалног пројекта „Иницијатива за социјално укључивање старијих особа”, којим координира Црвени крст Србије. – Овај кувар представља само један пример од укупно 61 колико је реализовано малих пројеката у региону и који ће као примери добре праксе бити штампани у току

Београд

15.01.2019 у 08:46

Зид плача – више од надреализма, више од зенитизма

Сарајевска, Дубровачка, Мостарска, Опатијска, Имотска, Сплитска, Никшићка, Кичевска… И тако редом још седамдесетак улица у Београду носи називе према именима градова који су некада били део заједничке државе Југославије. Историчар уметности Драган Срдић бави се именима, њиховом променом, брисањем из историје и склањањем са друштвене сцене. Он је у Културном центру „Град” приредио изложбу „Зид плача – Више од надреализма, више од зенитизма”. Поставка је наизглед једноставна – састоји се од плавих табли какве стоје на почетку сваке улице. На њима пише Улица, а задатак посетилаца је да упишу име неке престоничке улице која географски припада бившој СФРЈ. Срдић каже да би било добро ако бисмо сазнали и да ли у Загребу, Љубљани или Скопљу постоје улице које су задржале називе из других

Београд

14.01.2019 у 23:32

Концерт духовне и народне музике

Саборна црква приредила је традиционални Новогодишњи добротворни концерт духовне и народне музике на Великој сцени Народног позоришта. Наступили су Прво београдско певачко друштво и његов Дечји хор са бројним гостима извођачима. Многобројну публику поздравио је старешина Саборне цркве протојереј – ставрофор Петар Лукић. Он је прочитао и новогодишњу поруку патријарха Иринеја. Отац Лукић са братством Саборне цркве сачинио је програм. Редитељ је био професор Петар Станојевић, а координатор Радмила Кнежевић. На разноврсном репертоару су били „Оче наш” Јосифа Маринковића, „Боже правде” Даворина Јенка, руски напев „Богородице дјево”, Житије Светог Саве, Херувимска песма, „Вила од Кошара”, а песме о Косову певао је ансамбл „Косовски божури” са Иваном Жигон. Сплет игара из Србије извео је

Београд

14.01.2019 у 09:14

Славље у боемској четврти

Срце боемске четврти Скадарлија чекала је мераклије на дочек Српске нове године. На калдрми су лагано свирали трубачи. Од пролазника нису имали вајде. Гости су журили тамо где су резервисали место за прославу. У „Црвену ружу” љупка девојка свраћала је путнике намернике, подсећајући да је оркестар већ загрејао атмосферу. Стихови чувене „Мито бекријо” допирали су до баште. Страни туристи су препознали овај скадарлијски кутак као добро место за провод. Улазило се без резервације. Домаћини кажу да многи од њих не знају да у поноћ стиже Нова година по јулијанском календару, али да ће сигурно с нашим гостима у доброј атмосфери подићи чаше, наздравити и разменити жеље за срећу и добро здравље. Момци и девојке из Турске хватали су ритам, јер су им музичари по свој прилици погодили

Београд

14.01.2019 у 09:00

Новогодишњи Гала концерт

Традиционални новогодишњи Гала концерт приређен је на Великој сцени Народног позоришта, али овог пута на изненађење публике у другачијој и богатијој опреми. Први пут с првацима, солистима, Хором и Оркестром националног театра наступио је Балет Народног позоришта. Увертира из Штаусове опере „Слепи миш” најавила је трочасовну бајковиту музичко-сценску причу, којој је посебну драж својим шаљивим доскочицама дао наратор Миленко Павлов, који је с Јасмином Трумбеташ Петровић, директорком Опере, многобројним посетиоцима пожелео добродошлицу. На репертоару су биле популарне арије, дуети, терцети, хорска извођења... из разноврсног опуса највећих светских композитора, као што су Верди, Моцарт, Чајковски, Пучини, Росини, Бизе…На крају програма изведена је композиција „На Дрину” Станислава

Београд

10.01.2019 у 10:11

Од римских новчића до старих разгледница

Некада су красили салоне, били симболи отмених кућа, наслеђивали се с колена на колено, остављали у аманет као породична драгоценост... Како су се времена мењала, из витрина су доспевали у подруме и на таване, а онда одлазили у заборав. Таква је судбина антикварних предмета. Пажњу им данас указују ретки поштоваоци старина. Они обилазе антикварнице да би разменили, купили или продали ствари, а има и оних који доносе на процену оно што није нагризао зуб времена у бакиној шкрињи. Траже се и савети и размењују искуства о њиховом чувању. То се потврђује и на Сајму антиквитета који се у организацији Друштва антиквара Србије одржава у Галерији Факултета ликовне уметности у Кнез Михаиловој улици до 10. фебруара. Овде се сабрало царство различитих ствари од римских новчића, позлаћеног есцајга,

Београд

10.01.2019 у 09:57

Љубав и падежи

Не зна се шта задаје веће муке – љубав или падежи. Како се у том учењу сналази Француз Матија, коме професорка Бранкица даје лекције српског језика да би запросио девојку из наше земље, публика је сазнала у представи „Љубав и падежи”. Овај комад изведен је у Позоришту „Славија”. Играли су Ивона Момировић и Арно Умбер који је написао и текст са Војканом Лучанином. Професорка и ученик успели да нађу заједнички језик, зближавају се и на крају заљубљују једно у друго, упркос бројним разликама, како културолошким, тако и разликама темперамента и личности, које због љубави овога пута лакше превазилазе.

Претходна Следећа

Почетна / Александра Куртеш

18.06.2026 у 22:44

Дела Вивалдија и Бритна за крај концертне сезоне Београдског гитарског друштва

18.06.2026 у 22:42

Тридесет петоро мртвих у нападу на највећи аеродром у Нигеру

18.06.2026 у 22:40

Иран увео привремени режим проласка бродова кроз Ормуски мореуз

18.06.2026 у 22:34

Венс поручио Израелу: Не нападајте Трампа, јединог моћног савезника

18.06.2026 у 22:32

Међедовић испустио четири меч лопте, наставак у петак

18.06.2026 у 22:23

Мађар: Убразано чланство Украјине у ЕУ неправедно према земљама западног Балкана