Славље у боемској четврти

Срце боемске четврти Скадарлија чекала је мераклије на дочек Српске нове године. На калдрми су лагано свирали трубачи. Од пролазника нису имали вајде. Гости су журили тамо где су резервисали место за прославу.

У „Црвену ружу” љупка девојка свраћала је путнике намернике, подсећајући да је оркестар већ загрејао атмосферу. Стихови чувене „Мито бекријо” допирали су до баште. Страни туристи су препознали овај скадарлијски кутак као добро место за провод. Улазило се без резервације. Домаћини кажу да многи од њих не знају да у поноћ стиже Нова година по јулијанском календару, али да ће сигурно с нашим гостима у доброј атмосфери подићи чаше, наздравити и разменити жеље за срећу и добро здравље. Момци и девојке из Турске хватали су ритам, јер су им музичари по свој прилици погодили „жицу”.

„Наш репертоар је шаренолик. Умемо ми да, осим изворних и народних српских, певамо руске, шпанске, француске, турске, македонске... песме, наравно – староградске и севдалинке – све што нечије срце пожели”, кажу весели „Маратонци” у кратком музичком предаху.

Конобари су као чигре обигравали око столова. Имали су пуне руке посла. Они који уживају у храни наручивали су дуван чварке, уштипке, проју, топовско ђуле, димљени свињски врат, јагњеће печење испод сача с кромпиром...

„Они који желе да се осећају као код куће бирају овај амбијент налик дневној соби. Столови су тик један покрај другог, изгледа тесно, али је свима комотно. Тако се у лепој атмосфери повежу људи са свих страна света. Ево вечерас су овде Шпанци, Французи и Турци. Наравно, сврати ће нам наши Београђани кад откуца поноћ, неки да попију чашицу љуте, открију шта им је на души и шта прижељкују у години која долази”, каже конобар, надајући се берићетном лету.