Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Beograd

25.07.2018 u 10:08

Fotograf u carstvu prirode

Zagledani u „žive” fotografije na kojima su razni insekti i bujna vegetacija, posetioci su bili uvereni da je za ovakav snimak fotografu bilo presudno strpljenje slično onom koje imaju alasi. – Niste u pravu. Ja nikada ne čekam. Lovim istog trena neponovljive trenutke. Leptir u letu ne pozira, baš kao ni skakavac, svitac, vilin konjic... – iskren je Milan Živković, autor fotografija predstavljenih u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Malom Kalemegdanu. Postavka nosi naziv „Fotograf u carstvu prirode” i potpuno opravdava svoj naziv jer Živković prirodu oseća celim bićem. On je profesionalni i priznati fotograf koji je karijeru počeo u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu. Dugogodišnji je urednik časopisa „Refoto” i dobitnik više od 200 priznanja za svoj rad. Povod za

Beograd

20.07.2018 u 23:07

Kraljica gabora

Dobrotu u sebi nosi svaki čovek, ali se ona teško primećuje. Ljudi izgleda više cene loše strane drugog bića i guraju se po svaku cenu da postignu cilj, ali nauštrb tuđe nesreće. A ja pokušavam, polazeći od sebe, da izvučem najbolje potencijale, i tako posmatram svoje okruženje. Volim da ističem plemenite postupke, vredne i kreativne osobe – priča umetnica Tina Radulović. To joj je bio i pokretač da uradi seriju slika u tehnici ulje na platnu koje je izložila u „Uličnoj galeriji” u Čavketovom pasažu. Postavka nosi naziv „Kraljica gabora” i bavi se kritikom današnjeg društva metaforom lika Kraljice gabora koja predstavlja ideal i ima svoje sledbenike. – Kraljica gabora je oličenje pogrešnih ideala, odnosno ono što je pogrešno u ljudima da se okreću stvarima u životu bez ikakvog smisla i

Beograd

19.07.2018 u 23:27

Kamen drevnog snevača

Hilandarski mrav kao na dlanu „pozira” pod staklenom policom. Posmatrač tek pogledom kroz lupu na ovom sićušnom insektu zapaža iscrtan lik svetog Simeona. Oku ne promiču ni šibice, naizgled obična palidrvca, a na njima precizno naslikan Isus Hrist i Sveti Sava. Na zrnima pšenice smestila se loza Nemanjića, a na peru za pisanje Vuk Karadžić. To su minijature od jednog milimetra do nekoliko centimetara – ostavljaju bez daha i pokreću pitanje kakvim čudom čovekova ruka ovo stvara? A stvara ih umetnički duh Bratislava Anđelkovića učvršćen pravoslavnom verom i tradicijom. Ovaj svestrani autor, poznat i kao Bata iz Vučja, priredio je izložbu svojih dela pod nazivom „Kamen drevnog snevača” u Manakovoj kući. Prostor je obogaćen različitim radovima. Dominiraju oni koje radi na kamenu, ali i

Beograd

18.07.2018 u 23:44

Od starih satova do grbova SFRJ

Stari satovi sa mehanizmom za navijanje ponovo se vraćaju u upotrebu. Na ruci ih nose mlađe generacije. Milenijalci žele da im kazaljke na svojevrstan način, u brzom životnom ritmu „uspore” vreme. Zbog toga zastaju, merkaju, raspituju se o poreklu i vrlo rado pazare časovnike na Sajmu antikviteta. Raznovrsno carstvo starina ugnezdilo se u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti u Knez Mihailovoj ulici. Tamara Rumenković, predsednica Udruženja „Ukras”, koja je jedan od izlagača, kaže da nije slučajno što se baš u ovom prostoru održava sajam. – Ambijent je kao stvoren za nas, budi duh prohujalog vremena i sve deluje autentično jer je ova zgrada u stilu secesije podignuta s kraja 19. veka – podseća Tamara. Na njenom štandu su vremešni satovi, nakit, vintidž naočare – hit ovoga leta, na zidu

Društvo

18.07.2018 u 14:39

Živo kulturno nasleđe Srbije

Žitnim klasovima, ružama, krstom i svim onim što simbolizuje izobilje, zdravlje i napredak domaćinstva – ukrašen je slavski kolač. Šare su uz molitvu svetitelju, zaštitniku porodice, od testa kao tankim vezenim nitima pravili ženski prsti. Slavski kolač seče se u crkvi ili uz blagoslov sveštenika u porodici kada se okupe njeni članovi, rodbina i prijatelji. Pali se slavska sveća i čita „Oče naš”. Srbi prepoznaju slavu kao važan porodični praznik i iskazivanje nacionalnog identiteta. Koliko je veliki značaj krsne slave potvrđuje i činjenica da je upisana na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Trideset sedam elemenata upisanih u Nacionalni registar, kao i nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koje je na Uneskovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog

Beograd

17.07.2018 u 16:06

Između stvarnosti i iluzije

Odnos između stvarnosti i iluzije zaokuplja pažnju crnogorske umetnice Jelene Jovančov. Želeći da dokuči vezu između realnosti i refleksije, ona kontinuirano traga. Kao deo tog traganja nastale su 22 grafike koje je predstavila na postavci „Iluzivna stvarnost” u galeriji „Atrijum” Biblioteke grada. – Grafika je zahtevna tehnika i potrebno je dosta odvažnosti da se njome umetnici bave – smatra istoričarka umetnosti Nataša Ril, koja je na otvaranju podsetila da se radi o selektovanoj i vrlo vrednoj izložbi. Ona je podsetila da je Jelena Jovančov autorka posebnog senzibiliteta koja inspiraciju nalazi najviše u prirodi. Dok je stvarala ova dela velikog formata, Jovančov je koristila različite tradicionalne grafičke tehnike duboke i visoke štampe – linorez, akvatinta, bakropis... U svom

Beograd

06.07.2018 u 23:41

Još jedan odlazak

Video-radovi „Partenza” i „Još jedan odlazak” hrvatske umetnice Renate Poljak predstavljeni su u Salonu Muzeja savremene umetnosti. Ova autorka fokusirana je na lokalne i globalne političke, ekonomske i socijalne fenomene, a svoje stvaralaštvo uglavnom izražava videom, filmom, fotografijom i instalacijom. U središtu pažnje je bio „Još jedan odlazak” po kome je i ova gostujuća izložba dobila naziv. To je video-instalacija koja je premijerno izvedena pred prestoničkom publikom. Renatina dva rada formalno i simbolički se bave pojmom ostrva. Ona često upotrebljava dokumentarne i arhivske materijale. Video „Partenza”, što na italijanskom znači odlazak, ujedno i termin koji je u upotrebi u mnogim hrvatskim ostrvskim i priobalnim dijalektima, i „Još jedan odlazak” snimljeni su na

Beograd

04.07.2018 u 23:38

Nedeljko Gvozdenović u potrazi za apsolutnim slikarstvom

Čovek osobenog karaktera i duha, jedinstvene duhovne elegancije, povučen, posvećenik umetnosti, čiji je odnos sa prirodom karakteristika njegovog slikarstva, to je Nedeljko Gvozdenović – ovako je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević ocenio lik velikog umetnika pred mnogobrojnim posetiocima u Galeriji SANU, gde je priređena izložba slika „Nedeljko Gvozdenović: U potrazi za apsolutnim slikarstvom”. Da bi preciznije podsetio na Gvozdenovićevo stvaralaštvo, ministar je citirao ovog velikog slikara: „Najbolje je ponizno doći pred prirodu, nešto doživeti očima, a onda umetničkim sredstvima, kompozicijom, bojom, formom, što snažnije izraziti”. Vukosavljević nije zanemario činjenicu da je Gvozdenović Srbiji zaveštao izuzetna blaga da generacije koje dolaze posle njega u znak

Beograd

28.06.2018 u 07:52

Biti onaj drugi

Šetnju kroz prostor galerije „Suluj” na Terazijama za poklonike umetnosti upriličili su Iva Atoski i Božo Terzić, autori zajedničke izložbe „Biti onaj drugi” koja je ovde postavljena do subote. Svaka Terzićeva skulptura u drvetu i grafička novela Atoske otkrivaju jedinstvene svetove. Oni ukazuju na lične, ali i društvene i socijalne impulse. Iva na svojim crtežima u kombinovanoj tehnici prikazuje događaje tokom sedam dana u nedelji. Jedne srede dobila je inspiraciju da ovekoveči na šta se sve u našoj svakodnevici reflektuje štrajk u pošti. Dok ostali radni svet mrzi nedelju zbog ponedeljka, Iva smatra da mnogi slobodni umetnici koji nemaju striktno vreme za stvaralaštvo često poslove završavaju ili čak počinju subotom. Ona je za sebe rezervisala nedelju pod motom „Ne diraj me, nisam

Beograd

27.06.2018 u 12:15

Da bar nisam žensko

Muža su joj odabrali čim se rodila. Udali su je kao devojčicu, mimo njenog znanja i volje. Ljubav u tom braku nikad nije imala svoje iskre. Muž je, kao što kaže narodna poslovica, bio „bog i batina u kući”. Ovu sudbinu iskusile su mnoge žene u patrijarhalnim porodicama u Avganistanu. U životu su ih zadesile i migrantske muke. Predstava „Da bar nisam žensko” koja govori o ovim problemima premijerno je izvedena na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta. Pred publikom se našla priča o mladoj migrantkinji Zahri i njenom bekstvu ka Evropi. Kroz dva toka radnje prati se Zahrina borba na granici sa krijumčarkom Rahom i paralelna borba sa nemilosrdnim imigracionim sistemom koji predstavlja službenica Fatima. Ove žene su žrtve torture, a Zahra će pokušati da prekine začarani krug nasilja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Kurteš