Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Svet

16.04.2020 u 19:19

Turska amnestira 90.000 zatvorenika zbog korone

Turski parlament je po kratkom postupku usvojio zakon na osnovu kojeg će se na slobodi ili u kućnom zatvoru naći 90.000 osuđenika. Ovo masovno pomilovanje trebalo bi da spreči širenje virusa korona, koji je otkriven i u nekoliko zatvora, i da poboljša uslove za izdržavanje kazne u turskim kazamatima, koji su već dugo prenatrpani. Opozicione partije nisu podržale te zakonske promene pošto vladajuća koalicija nije prihvatila njihov predlog da se na listi za oslobađanje nađu i oni koji su osuđeni zbog javno izgovorene reči ili podrške grupama koje se bore za ljudska prava i slobode: političari, novinari, aktivisti nevladinih organizacija. Njima se olako nalepljuje etiketa da podržavaju teroriste. U debati koja je prethodila usvajanju novih paragrafa najčešće su pominjani bivši lider

Svet

22.03.2020 u 20:00

Bivši Erdoganovi saradnici na udaru vladajućih struktura

Visoki funkcioneri koji su napustili vladajuću Partiju pravde i razvoja (AKP) i osnovali svoje stranke odmah su se našli na udaru turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i njegovih političkih sledbenika. Reč je o bivšem premijeru Ahmetu Davutogluu i potpredsedniku vlade i ministru ekonomije Aliju Babadžanu. „To je zavera, jer u Turskoj nema potrebe za novim partijama. Poslanici nisu roba koja se preprodaje”, poručuju iz vladajuće koalicije. Predsednik Erdogan je izjavio, ne pominjući imena bivših bliskih saradnika, da te takozvane nove političke formacije u stvari potvrđuju da je Turskoj dovoljna samo njegova AKP, kao i da su oni unapred osuđeni na poraz. Posle formiranja Partije budućnosti vlada je odmah preuzela kontrolu nad Fondacijom za nauku i umetnost čiji je osnivač i

Svet

08.03.2020 u 21:00

Demokrata i diktator

Kada je pre osamnaest godine mimo očekivanja pobedio na izborima mnogi su verovali da je to prolazna epizoda. Pogotovo što je bio u zatvoru zbog recitovanja islamističkih stihova: džamije su naše kasarne, minareti naši bajoneti, vernici naši vojnici. Pravo iz kazamata zaseo je u premijersku fotelju. „U Turskoj više ništa neće biti kao što je dosad bilo”, izjavio je tada Erdogan. Mnogi su sumnjičavo vrteli glavom. Više ne. Malo je ličnosti u modernoj istoriji Turske koja je tako brzo izbila u prvi plan. Bio je gradonačelnik Istanbula, tri puta premijer, sada je predsednik republike. Ako pobedi na sledećim izborima ostaće na vlasti do 2028. godine. Kada se u Turskoj pomene njegove ime jedni mu aplaudiraju a drugi zvižde. Čuju se dileme: islamista ili reformator, harizmatična

Svet

18.02.2020 u 21:00

Novi talas „arapskog proleća”

Zemlje Bliskog istoka i severne Afrike posle skoro deset godina, usred zime, zahvatio je novi talas „arapskog proleća”. U dubokom previranju su se sada našli Liban, Irak, Sudan i Alžir, zemlje u kojima se mesecima protestuje i traži smena diktatora. Vlastodršci padaju jedan za drugim, ali pitanje je da li će te smene dovesti do demokratskih promena, što je glavni cilj demonstranta koji mesecima izlaze na trgove Bejruta, Bagdada, Alžira i Kartuma. Prve analize potvrđuju da posle pada moćnika u tim zemljama u suštini sve ostaje po starom: diktatori odlaze, a na vlast dolaze njihovi bliski saradnici, pošto demonstranti nemaju pripremljene snage za uspostavljanje demokratske vladavine. Stare vlastodršce zamenjuju njihovi „kadrovi” – rodbina ili bliski saradnici – koji su ponikli

Svet

09.02.2020 u 19:19

Kome smeta Vizantijski zid u Istanbulu

Na već trošnim temeljima Vizantijskog zida u Istanbulu, koji je podignut u 5. veku, počele su da niču ogromne betonske građevine, uključujući i petospratni hotel. Građani koji žive u tom delu grada na Bosforu plaše se da bi zid svakog časa mogao da poklekne, pogotovo što je taj deo Turske na udaru zemljotresa. „Ovo je veoma opasna situacija. Stari zid na čijim temeljima niču nove betonske građevine predstavlja opasnost za stanovnike koji žive u tom delu grada, kao i prolaznike. Mi pozivamo nadležne vlasti da zaštite istorijski spomenik i da primoraju izvođače radova da vode računa o bezbednosti građana”, prenose lokalni mediji izjavu Nevine Taš, lokalnog nadzornika koji vodi računa o tom delu grada – Džankurtaran.

Svet

08.01.2020 u 10:28

Istanbulski Robin Hud

Za žitelje Istanbula, one koji žive u siromašnim naseljima na azijskoj strani, dileme nema: Robin Hud postoji, iako mu je bilo potrebno skoro hiljadu godina da iz Engleske stigne u grad na Bosforu. Nedoumica je sada samo kako se on stvarno zove i zašto pomaže sirotinji. „Sedeo sam ispred kuće. Dva nepoznata čoveka su mi prišla: da li ti živiš ovde. Kada sam rekao ’da’ oni su mi dali kovertu sa 1.000 lira (170 dolara). Pre nego su otišli, jedan od njih mi se predstavio da se zobe Robin Hud”, ispričao je lokalnim novinarima Seldžuk Džoškun iz naselja Jenišahar. Posle toga misteriozni posetioci su u naselju podelili koverte mnogim građanima. Misteriozni darodavac se nedavno pojavio u siromašnom naselju Tuzla. Podelio je desetine koverata, i to samo onima koji jedva sastavljaju kraj s

Svet

23.12.2019 u 20:00

Spor oko „ludog Erdoganovog projekta”

Dugo najavljivano prokopavanje kanala Istanbul, koji bi trebalo da zaobiđe višemilionski grad, opet je u centru pažnje i predmet je polemika između vlade i opozicije. U Turskoj se, kao mnoge druge stvari, i to svelo na obračune političkih stranaka, koje se i na taj način bore za glasače. Gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, političar vodeće opozicione Republikanske narodne partije, pozvao je vladu da odustane od tog projekta jer će izazvati velike ekološke poremećaje: to će poremetiti podzemne vode, biljni i životinjski svet, ugroziće oskudno zelenilo. U tome uživa podršku boraca za zaštitu okoline i mnogih urbanista. Arheolozi se takođe plaše da će kanal potkopati mnoge kulturne spomenike koji leže na obalama Bosfora još iz vremena Osmanske imperije. U toj opozicionoj stranci kažu da je

Svet

17.12.2019 u 19:19

Erdogan traži osudu genocida nad Indijancima

Kriza u odnosima Turske i Amerike se i dalje produbljuje i poprima razmere koje nije lako razumeti. Najnovije optužbe koje se razmenjuju očigledno su u funkciji domaćih političkih potreba, pogotovo što Amerika ulazi u izbornu godinu, dok se predsednik Redžep Tajip Erdogan prvi put suočava s izazovima disidenata koji su ga napustili i osnovali svoje stranke. Senat američkog Kongresa je, posle dužeg odlaganja, sredinom prošle sedmice usvojio rezoluciju o genocidu nad Jermenima u vreme raspada Osmanske imperije pre sto godina, što je ranije uradio i Predstavnički dom.

Svet

15.12.2019 u 16:30

Turska traži 27 milijardi dolara za sirijske izbeglice

Ankara je pokrenula inicijativu za održavanje međunarodne donatorske konferencije kako bi se obezbedila ogromna sredstva za zbrinjavanje nekoliko miliona migranata koji su se privremeno smestili u Anadoliji. Prema prvim računicama, za to će biti neophodno obezbediti najmanje 27 milijardi dolara. Turska na taj način pokušava da reši dva problema: da očisti pogranične prostore od „kurdskih terorista” i da se oslobodi mnoštva migranata koji su iz Sirije pobegli od rata. Predsednik Redžep Tajip Erdogan je izjavio da je oko prikupljanja tog novca u kontaktima s predsednicima Amerike i Rusije Donaldom Trampom i Vladimirom Putinom

Svet

09.12.2019 u 20:00

Turska tajno podelila Mediteran

Parlament u Ankari je po hitnom postupku ratifikovao memorandum o povlačenju pomorske granice u istočnom Sredozemlju između Turske i Libije, što je izazvalo kritike u Atini koja je ostala po strani tog dogovora. Dokument je odmah parafirao predsednik Tajip Erdogan i već je prosleđen Ujedinjenim nacijama da se registruje. Ta žurba nije slučajna: prema nalazima američkih i norveških stručnjaka u dubinama Sredozemnog mora kriju se ogromne rezerve prirodnog gasa i sirove nafte, najveće koje su u poslednje vreme otkrivene u tom delu sveta. U Ankari su već objavili mapu prema kojoj će veći deo istočnog Sredozemlja, prema nekim računicama više od 400.000 kvadratnih kilometara

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Vojislav Lalić