Spor oko „ludog Erdoganovog projekta”

Dugo najavljivano prokopavanje kanala Istanbul, koji bi trebalo da zaobiđe višemilionski grad, opet je u centru pažnje i predmet je polemika između vlade i opozicije. U Turskoj se, kao mnoge druge stvari, i to svelo na obračune političkih stranaka, koje se i na taj način bore za glasače. Gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, političar vodeće opozicione Republikanske narodne partije, pozvao je vladu da odustane od tog projekta jer će izazvati velike ekološke poremećaje: to će poremetiti podzemne vode, biljni i životinjski svet, ugroziće oskudno zelenilo. U tome uživa podršku boraca za zaštitu okoline i mnogih urbanista. Arheolozi se takođe plaše da će kanal potkopati mnoge kulturne spomenike koji leže na obalama Bosfora još iz vremena Osmanske imperije.

U toj opozicionoj stranci kažu da je to to „izdaja” i da su svi protiv tog projekta. „Samo jedna osoba (Erdogan) kaže: ja ću to uraditi, ja ću spojiti Crno i Mramorno more. Njega ne interesuje naša istorija i kultura, on i na to gleda kao sredstvo za sticanje profita”, kaže lider te stranke Kemal Kiličdaroglu.

„Istanbul ovakav kakav jeste božji je dar. Mi moramo da ga čuvamo i sačuvamo”, kaže gradonačelnik Imamoglu i predlaže da se raspiše referendum kako bi građani mogli da kažu šta misle o tom grandioznom poduhvatu koji je neko nazvao, ne slučajno, „ludi Erdoganov projekat”. On na taj način želi da sebi, kao što su to u prošlosti činili sultani, za života podigne spomenik po kome bi ostao upamćen pokolenjima koja dolaze, tvrde u opoziciji.

Protivnici kanala potežu i druge argumente: ovo nije pogodan trenutak za realizaciju mamutskog objekta pošto se zemlja suočava s ekonomskom krizom. Prema okvirnim računicama, novi Bosfor progutaće najmanje 70 milijardi lira (oko 12 milijardi dolara). Protezaće se od Crnog do Mramornog mora s evropske strane, biće dugačak 43 kilometra, širok 200, a dubok 25 metara i moći će da propusti i najveće teretne brodove. Imaće šest mostova, a uz kanal će nići trgovinski i finansijski centar. Stari Istanbul, zapravo Konstantinopolj, pretvoriće se u ostrvo, biće veštački odvojen od Evrope.

Predsednik Erdogan, koji je 2011. godine prvi put najavio prokopavanje kanala da bi rasteretio Bosfor, ne predaje se iako je početak gradnje više puta odlagan. „Gledaj ti svoj posao, kanal će biti spas za Istanbul”, poručio je gradonačelniku Imamogluu, koji mu je na martovskim lokalnim izborima naneo težak poraz u Istanbulu, prvi otkako je pre dvadeset godina došao na vlast.

Raspisivanje tendera o izgradnji kanala pitanje je dana i, kako se najavljuje, to će se desiti početkom dolazeće godine. U vladi tvrde da će voditi računa o zaštiti okoline. On bi trebalo da se završi do 2023. godine, kada se u Turskoj svečano obeležava stogodišnjica proglašenja republike. Kada se uhoda, kanal će donositi i prihode, pošto će brodovi morati da plaćaju taksu za prolaz između Crnog i Mramornog mora.

Erdogan zasad nema nameru da digne ruke od ove ideje, pogotovo što je Bosfor u međuvremenu postao pretesan da primi sve brodove. Kroz njega sada godišnje prođe više od 50.000 manjih i većih lađa. Posebna opasnost jesu tankeri i druge ploveće grdosije koje prevoze razne opasne terete. Megapolis je u stalnoj opasnosti jer kroz Bosfor godišnje prođe 150 miliona tona sirove nafte koja se vadi u Rusiji, Rumuniji i Kazahstanu. Prema Konvenciji iz Montrea, koja je usvojena 1936. godine, plovidba trgovačkih brodova kroz Bosfor slobodna je u vreme mira.

U Bosforu, koji je postao pretesan, poslednjih godina zabeleženo je 460 manjih i većih incidenata. Kada ga prekrije gusta magla, što se zimi često dešava, strane firme su obavezne da angažuju turske kapetane, koji znaju sve zamke koje vrebaju u ćudljivom Bosforu. Ali, i pored mera predostrožnosti, u poslednje vreme zabeleženo je šest velikih nesreća, u kojima je poginulo više od sto ljudi, tvrde u vladi. Kada se o tome povede razgovor, mnogi žitelji Istanbula pričaju da nikad ne mogu da zaborave užas koji se odvijao pred njihovim očima posle sudara rumunskog tankera i grčkog teretnog broda 1979. godine. Tada je stradalo 40 članova posade, dok je izlivena nafta gorela danima na pragu njihovih domova.