Спор око „лудог Ердогановог пројекта”

Дуго најављивано прокопавање канала Истанбул, који би требало да заобиђе вишемилионски град, опет је у центру пажње и предмет је полемика између владе и опозиције. У Турској се, као многе друге ствари, и то свело на обрачуне политичких странака, које се и на тај начин боре за гласаче. Градоначелник Истанбула Екрем Имамоглу, политичар водеће опозиционе Републиканске народне партије, позвао је владу да одустане од тог пројекта јер ће изазвати велике еколошке поремећаје: то ће пореметити подземне воде, биљни и животињски свет, угрозиће оскудно зеленило. У томе ужива подршку бораца за заштиту околине и многих урбаниста. Археолози се такође плаше да ће канал поткопати многе културне споменике који леже на обалама Босфора још из времена Османске империје.

У тој опозиционој странци кажу да је то то „издаја” и да су сви против тог пројекта. „Само једна особа (Ердоган) каже: ја ћу то урадити, ја ћу спојити Црно и Мраморно море. Њега не интересује наша историја и култура, он и на то гледа као средство за стицање профита”, каже лидер те странке Кемал Киличдароглу.

„Истанбул овакав какав јесте божји је дар. Ми морамо да га чувамо и сачувамо”, каже градоначелник Имамоглу и предлаже да се распише референдум како би грађани могли да кажу шта мисле о том грандиозном подухвату који је неко назвао, не случајно, „луди Ердоганов пројекат”. Он на тај начин жели да себи, као што су то у прошлости чинили султани, за живота подигне споменик по коме би остао упамћен поколењима која долазе, тврде у опозицији.

Противници канала потежу и друге аргументе: ово није погодан тренутак за реализацију мамутског објекта пошто се земља суочава с економском кризом. Према оквирним рачуницама, нови Босфор прогутаће најмање 70 милијарди лира (око 12 милијарди долара). Протезаће се од Црног до Мраморног мора с европске стране, биће дугачак 43 километра, широк 200, а дубок 25 метара и моћи ће да пропусти и највеће теретне бродове. Имаће шест мостова, а уз канал ће нићи трговински и финансијски центар. Стари Истанбул, заправо Константинопољ, претвориће се у острво, биће вештачки одвојен од Европе.

Председник Ердоган, који је 2011. године први пут најавио прокопавање канала да би растеретио Босфор, не предаје се иако је почетак градње више пута одлаган. „Гледај ти свој посао, канал ће бити спас за Истанбул”, поручио је градоначелнику Имамоглуу, који му је на мартовским локалним изборима нанео тежак пораз у Истанбулу, први откако је пре двадесет година дошао на власт.

Расписивање тендера о изградњи канала питање је дана и, како се најављује, то ће се десити почетком долазеће године. У влади тврде да ће водити рачуна о заштити околине. Он би требало да се заврши до 2023. године, када се у Турској свечано обележава стогодишњица проглашења републике. Када се ухода, канал ће доносити и приходе, пошто ће бродови морати да плаћају таксу за пролаз између Црног и Мраморног мора.

Ердоган засад нема намеру да дигне руке од ове идеје, поготово што је Босфор у међувремену постао претесан да прими све бродове. Кроз њега сада годишње прође више од 50.000 мањих и већих лађа. Посебна опасност јесу танкери и друге пловеће грдосије које превозе разне опасне терете. Мегаполис је у сталној опасности јер кроз Босфор годишње прође 150 милиона тона сирове нафте која се вади у Русији, Румунији и Казахстану. Према Конвенцији из Монтреа, која је усвојена 1936. године, пловидба трговачких бродова кроз Босфор слободна је у време мира.

У Босфору, који је постао претесан, последњих година забележено је 460 мањих и већих инцидената. Када га прекрије густа магла, што се зими често дешава, стране фирме су обавезне да ангажују турске капетане, који знају све замке које вребају у ћудљивом Босфору. Али, и поред мера предострожности, у последње време забележено је шест великих несрећа, у којима је погинуло више од сто људи, тврде у влади. Када се о томе поведе разговор, многи житељи Истанбула причају да никад не могу да забораве ужас који се одвијао пред њиховим очима после судара румунског танкера и грчког теретног брода 1979. године. Тада је страдало 40 чланова посаде, док је изливена нафта горела данима на прагу њихових домова.