Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Svet

11.02.2018 u 21:31

Turci sve manje veruju Amerikancima

Najnovija istraživanja javnog mnjenja potvrdila su ono što se i moglo očekivati: turski građani, kao i političari, sve manje veruju Amerikancima. Odnosi dve zemlje, saveznice u okviru NATO-a, našli su se na teškom ispitu kakav se ne pamti. „Antiameričko raspoloženje među našim građanima je na vrhuncu”, kaže Hilmi Dasdemir, poznati analitičar u Ankari. Takva dijagnoza nikoga ne iznenađuje: to je, kako smatraju turske vlasti, posledica pogrešne politike Vašingtona koji stoji iza pučista imama Fetulaha Gulena, kao i Kurda u Siriji, koje u Ankari doživljaju kao teroriste isto koliko su to i pripadnici Al Kaide ili Islamske države. U SAD su, međutim, uvereni da su Kurdi borci protiv džihadista. Prema anketi firme „Optimar”, sada 71,9 odsto građana ima antiamerički stav, dok je 22 odsto

Svet

11.02.2018 u 08:00

Turci broje mrtve u sirijskoj ofanzivi

Turska kao da je u pravom ratu: otkako je započela prekograničnu operaciju u Afrinu na severu Sirije, svakodnevno broji mrtve i ranjene među teroristima, ali i među svojim vojnicima, kao i civilima. „Hvala Bogu, u operaciji ’Maslinova grančica’ neutralisano je hiljadu terorista. Ima poginulih i među našim vojnicima, ali oni su šehidi (besmrtni mučenici koji su ispunili verske zapovesti) i završiće u dženetu (raju)”, izjavio je predsednik Redžep Tajip Erdogan. Turski generalštab svakodnevno saopštava koliko je kurdskih terorista „neutralisano” (ubijeno, zarobljeno ili se predalo) u operaciji u severnoj Siriji koja je počela 20. februara. Prema

Svet

08.02.2018 u 11:08

Holandija povukla ambasadora iz Ankare

Holandija je odlučila da više ne vraća svog dosadašnjeg ambasadora u Ankaru koji je inače već skoro godinu dana bio „na prinudnom odmoru” u Hagu zbog poremećenih odnosa između dve zemlje, saveznice u okviru NATO-a. Najnovija odluka potvrđuje da se produbljuje jaz između dve zemlje čiji odnosi su poremećeni u martu prošle godine uoči referenduma na kome se odlučivalo o uvođenju predsedničkog sistema u Turskoj. Hag tada nije dozvolio ministrima iz Ankare da se na mitinzima obrate turskim radnicima koji žive u toj zapadnoevropskoj zemlji kako ne bi „izvozili” unutrašnje političke podele u Holandiju. „Turska i Holandija su nedavno imale razgovore na

Svet

04.02.2018 u 09:30

Kiparski Grci biraju predsednika

Više od 550.000 Grka na Kipru, koliko ih ima pravo glasa, danas će izabrati predsednika zemlje, pošto u prvom krugu nijedan kandidat nije dobio apsolutnu većinu glasova. U trci su ostali dosadašnji šef države, konzervativac Nikos Anastasijades, i Stavros Malas kojeg podržava levičarska Akel partija. Izbori se sa pažnjom prate u Briselu, Atini i Ankari, pošto bi mogli da utiču na dalji tok pregovora o ujedinjenju ostrva koji se vode od pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, kao i na približavanje Turske i EU, jer je Nikozija blokirala nekoliko pristupnih poglavlja. „Ovo je moja druga i poslednja kandidatura za šefa države”, kaže dosadašnji predsednik i pravnik Anastasijades (71), pripadnik „stare gade” kiparskih političara. U prvom krugu pre nedelju dana on je osvojio 35,5 odsto

Svet

31.01.2018 u 21:41

Turska otvara nove frontove

Ankara je posle pokretanja operacije „Maslinova grančica” u severnoj Siriji otvorila i druge frontove u zemlji i inostranstvu protiv onih koji podržavaju i brane „kurdske teroriste”. Na udaru su se našli „domaći izdajnici” i „strani neprijatelji” koji kritikuju Ankaru zbog vojne intervencije u susednoj zemlji. U turskoj vladi napadaju Evropski parlament, odnosno Evropsku uniju, zato što u Briselu smatraju da su najveća pretnja miru i bezbednosti još uvek pripadnici Islamske države, Al Kaide i drugih ekstremnih grupa i da se protiv njih treba boriti, a ne protiv Radničke partije Kurdistana (PKK) i njene „sirijske filijale” (Jedinice za zaštitu naroda), kako to uporno tvrde u Ankari. Vladini zvaničnici su se posebno okomili na Kati Piri, izvestioca Evropskog parlamenta za Tursku, pošto

Svet

28.01.2018 u 11:44

Novo stradanje kurdske heroine u Turskoj

Turski parlament je izbacio iz monumentalnog zdanja na centralnom trgu u Ankari Lejlu Zanu, heroinu kurdske borbe za veća prava i slobode tog naroda. U njenoj stranci, Narodnoj demokratskoj partiji (HDP), kažu da je ta odluka protivzakonita. Stradanje najpoznatijeg kurdskog poslanika počelo je u novembru 2015. godine kada je Zana na maternjem jeziku izgovorila poslaničku zakletvu, a sada je njen progon okončan. Njoj je tada takođe zamereno i to što je delimično izmenila oficijelni tekst. Predsednik parlamenta Ismail Kahraman, koji je član vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), takvo polaganje zakletve je odmah proglasio „nevažećim”. Zana je, u znak protesta, posle toga odlučila da bojkotuje rad nacionalne skupštine. „Slučaj Zana” se sada ponovo našao na dnevnom redu

Svet

26.01.2018 u 11:01

Turska vojska ostaje u Siriji bar pola godine

Operacija „Maslinova grančica”, koju je turska armija u nedelju pokrenula u provinciji Afrin u Siriji, potrajaće sve dok se i poslednjem „kurdskom teroristi” ne iščupaju koreni i dok se ne stvore preduslovi za povratak armije sirijskih izbeglica, tvrde u Ankari. Prema prvim izveštajima, za samo nekoliko dana u Afrinu je „neutralisano” 287 „kurdskih terorista”, dok su ubijena dva turska askera. Prema Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava, već je stradalo i 20 civila. To je, bez sumnje, tek početak. Operacija će se nastaviti, kako tvrde u Generalštabu, sve dok se kompletno ne eleminišu „teroristi”: pripadnici Radničke partije Kurdistana (PKK) i njene sirijske filijale – Jedinica za narodnu zaštitu. Džihadisti Islamske države su očigledno u drugom planu. To bi istovremeno trebalo da

Svet

12.01.2018 u 10:22

Turska šesti put produžava vanredno stanje

Vlada u Ankari je odlučila da još tri meseca produži vanredno stanje kako bi se do kraja obračunala sa „Gulenovim teroristima” koji su sredinom 2016. godine pokušali da izvedu vojni udar. U opoziciji tvrde da predsednik Redžep Tajip Erdogan na taj način pre svega želi da stane na put političkim protivnicima pre izbora koji se iduće godine održavaju na svim nivoima. Ovu odluku treba da verifikuje parlament, ali to će biti puka formalnost pošto vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) u medžlisu ima 316 od ukupno 550 mesta. Tromesečno vanredno stanje je uvedeno odmah posle pokušaja puča sredinom jula 2016. godine i sada se produžava šesti put – tri meseca.

Svet

27.12.2017 u 11:11

Lider opozicije: Erdogan izneo iz zemlje milione dolara

Teške optužbe koje poslednjih dana razmenjuju lider opozicije i predsednik republike na trenutak su sve u Turskoj potisnule u drugi plan: čak i produbljivanje jaza između Ankare i Vašingtona zbog priznavanja Jerusalima kao prestonice Izraela. „Predsednik Erdogan i članovi njegove porodice su poslednjih godina prebacili 15 miliona dolara u poreski raj na ostrvu Man”, tvrdi prvak najveće opozicione Republikanske narodne partije Kemal Kiličdaroglu. Krajem prošle sedmice to pitanje je pokrenuto i u parlamentu, kada se raspravljalo o budžetu za iduću godinu, što je na trenutak dovelo do fizičkih „kontakata” između poslanika. „Ti ćeš platiti cenu jer si sve to izmislio”, grmi predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Svet

09.12.2017 u 22:00

U Turskoj ozvaničeni brakovi sklopljeni pred muftijama

Muftije u Turskoj, prvi put posle proglašenja sekularne republike pre skoro sto godina, stekle su zakonsko pravo da mogu, pored matičara u opštinama, da samostalno venčavaju parove u džamijama i ti brakovi će se ubuduće takođe zvanično priznavati. Dosad su pravno dejstvo imali samo brakovi zaključeni pred državnim službenicima, dok su građani mogli posle toga da se venčavaju ako žele i u džamijama, ali taj brak sam za sebe nije zvanično evidentiran. Lokalni mediji izveštavaju da su već sklopljeni prvi brakovi po novom zakonu: to je uradio muftija Ahmet Durmuš u Dijarbakiru, gradu na jugoistoku zemlje. On je venčao Ozlem Sevim i Mehmeta Emina. Posle toga usledilo je venčanje 30 parova u Bismilu, delu tog grada.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Vojislav Lalić