Turska otvara nove frontove

U Ankari su te reči dočekali „na nož”, što se i moglo očekivati pošto Kati Piri često kritikuje Tursku da ne poštuje vladavinu prava i da krši ljudska prava i slobode, pogotovo posle pokušaja vojnog udara sredinom 2016. godine. „Evropski parlament je postavio za izvestioca o Turskoj jednog simpatizera terorističke PKK. To je žalosno za najveći parlament u Evropi. Takvog izvestioca EP mi ne možemo ozbiljno da shvatimo i prihvatimo”, izjavio je šef diplomatije Mevlut Čavušoglu u intervjuu državnoj televiziji TRT i dodao da ona čuje glas „terorista”, a neće da razume glas više od 80 miliona Turaka.

Turska očekuje podršku Brisela i NATO saveznika u borbi protiv „terorista”, ali je ona zasad izostala. Visoki komesar EU za bezbednost i spoljnu politiku Federika Mogerini je izjavila da je „veoma zabrinuta” zbog turske vojne intervencije u Afrinu u severnoj Siriji.

Turski ministar za evrointegracije Omer Čelik je nedavno boravio u Briselu, ali se vratio primetno obeshrabren jer je izostala očekivana podrška visokih zvaničnika Evropske unije koji su i turski saveznici u okviru NATO-a. „Mi želimo da čujemo od naših prijatelja da su uz nas, da podržavaju Tursku kada se bori protiv terorizma u Afrinu, na severu Sirije. To je, međutim, izostalo, iako Ankara na ovaj način brani od terorizma i sebe i zapadnu Evropu”, izjavio je ministar Čelik.

Posle pokretanja operacije „Maslinova grančica” u Siriji, vlada je počela da se obračunava sa onima koji u zemlji šire terorističku propagandu i podržavaju PKK i njene saveznike u Siriji. Posle 20. januara, kada je počela ova prekogranična operacija, dosad se zbog širenja terorističke propagande iza rešetaka našlo 311 lica u Istanbulu, Ankari, Izmiru, Dijarbariku i drugim mestima, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Reč je, pre svega, o političarima, novinarima i aktivistima na društvenim mrežama.

To je, izgleda, početak. Više od 170 umetnika je uputilo otvoreno pismo poslanicima vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) u kome traže da se odmah prekine vojna akcija u susednoj zemlji. To je takođe zatražilo i Udruženje lekara Turske koje je državni vrh odmah optužio za izdaju zemlje. Već je izdat nalog za hapšenje jedanaest članova saveta tog udruženja uključujući i njegovog predsednika dr Rašita Tukela. „Oni ne reprezentuju turske lekare”, objašnjavaju u vladi.

„Verujte mi, oni uopšte nisu intelektualci, oni su banda… Oni su sluge imperijalizma”, izjavio je šef države Tajip Erdogan i vlasti su odmah otvorile istragu protiv članova tog udruženja. On je istovremeno zapretio da neće dozvoliti ni održavanje demonstracija koje su posle pokretanja operacije „Maslinova grančica” najavili Kurdi u više gradova Turske.

U vodećoj opozicionoj Republikanskoj narodnoj partiji su podržali operaciju „Maslinova grančica”, ali zameraju vladi što u Afrinu sarađuje sa Slobodnom sirijskom armijom „u kojoj su u većini pripadnici Al Kaide i Al Nurse. To je nedopustivo za slavnu tursku armiju”, kažu u toj stranci. U vladi optužuju lidera opozicije Kemala Kiličaroglua da se „ponovo ponaša kao izdajnik Turske”. Pripadnici sirijske opozicije, sa kojima Ankara sarađuje u Afrinu, „istinski su borci za slobodu svoje zemlje”, tvrdi predsednik Erdogan.