Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Društvo

03.05.2022 u 19:38

Deveti put postavljena spomen-ploča otetim novinarima

Članovi Udruženja novinara Srbije i Društva novinara Kosova i Metohije po deveti put su obnovili spomen-obeležje nestalim kolegama Đuru Slavuju i Ranku Pereniću. Njih dvojica su 21. avgusta 1998. krenuli iz Velike Hoče i Zočišta da urade priču o monasima koje je otela, pa potom pustila tzv. Oslobodilačka vojska Kosova. Misleći da su na pravom putu, skrenuli su u mestu Petkopolje u vinograde i tu im se gubi svaki trag. Svi napori da se nešto sazna o njihovoj sudbini ostali su uzaludni, a broj novinara koji su od tog trenutka oteti, ubijeni i nestali, prema istraživanju Udruženja novinara Srbije, iznosi 17 – kolega Srba, Albanaca i stranaca. Prekjuče, po tmurnom danu, novinari su deveti put na krševitom parčetu zemlje tražili mesto gde će iskopati temelj za mali postament. U tom pristranku

Društvo

16.04.2022 u 22:52

Metak za Bigza – slika života u getu na Kosovu i Metohiji

Obilić – „Naši su, naši. Ne boj se!”, kaže momak i krije suzu. Tresu mu se noge, drži mu jednu ruku na ramenu, a drugom neprirodno i široko gestikulira. I jedan i drugi zajedno drhte kao da je to jedini događaj na svetu i kao da ničeg nema izvan tog dodira koji ponavlja: „Ja tebe razumem!” Njih dvojica su pas Bigz i mladić Nikola koji žive u getu u gradiću Obilić na Kosovu i Metohiji. Nikola ima pet pasa i povremeno jednog druga. Završio je školu u Beogradu, posao nema – majka radi. Od ostatka sveta deli ga ograda kroz koju je prekjuče prošao pas sa ulice i počeo da napada Bigza. Nikola ih je razdvajao, a vlasnik psa u porodičnoj šetnji psovao je Nikoli srpsku majku i s povoca pustio još jednog psa. U gužvi koja je nastala, vlasnik pasa, gospodin Dedinca, Albanac, izvadio je pištolj i

Politika

04.04.2022 u 18:44

Glasovi besa i inata

Kosmetski Srbi išli su na birališta organizovanim prevozomIzborno jutro u Gračanici liči na organizovanu seobu. Svi znaju da treba da se ide, svi su dobili nekakva obaveštenja – a svako ima neko pitanje i za sebe i za druge: gde smo mi, kad se kreće, ko vozi? Izgleda kao da su ta pitanja više izraz nervoze, čuđenja, protesta ili neverice. Na platou ispred opštine Gračanica, između spomenika stradalima u Prvom svetskom ratu i kapelice ubijenom dečaku Dimitriju Popoviću (2004), stoje grupe ljudi koji rade u kosovskom sistemu, novinari, italijanski karabinijeri, džip Kfora, posebne jedinice kosovske policije u tamnim uniformama... Malo dalje ispred opštine Priština, koja je izmeštena u Gračanicu, velika masa ljudi, kompaktna. Ne mogu da stanu u autobuse. – Ja sam jutros postavio tri dijagnoze, i

Društvo

17.03.2022 u 08:14

Pečat mržnje i zločina

Prizren – Lep dan, stari kameni most na Bistrici, centar Prizrena. Odatle se, za nekoliko stotina metara, može stići u sve najvažnije što ovaj grad danas ima. Ipak, pitanje je kako stići do svega što je ovaj grad „primernog zajedništva” imao na današnji dan pre samo osamnaest godina. Ni jedan jedini objekat, spomenik, crkva, kuća, nijedan čovek nije ostao nedirnut u etničkoj stihiji u kojoj je praktično nestalo sve što je pripadalo Srbima. Sa ovog mosta ih je najlakše tražiti. Niz reku, pa levo je Bogorodica Ljeviška, ugroženo Unesko blago čovečanstva, ispred kućica kosovske policije koja čuva i otključava hram. Unutra polumrak, hladnoća, jedan deo fresaka obnovljen, drugi još u crnim mrljama od vatrene stihije. Lepota, gotovo dve decenije, čeka da bude otkrivena. Uostalom, ova umetnost

Hronika

17.02.2022 u 19:00

Bogu smo ostavili pravdu

„Mislim se, šta da vam kažem posle ovoliko vremena i posle ovoliko godina. Nama je ostala tuga i ostao je bol, a Bogu smo ostavili pravdu, od vlasti se više ništa ne očekuje. Narodu je ostalo da pamti i ne zaboravi... Da se sećamo svega onoga što je bilo i što je prošlo. Bol i tuga su svakim danom isti i svakim danom teži. Sve nas je manje, ali bol nije manji ni lakši”, priča Jelena Dragović pored mesta gde počiva njena sestra Mirjana. Ona je stradala u devetnaestoj godini, kad je, pre 21 godinu na jučerašnji dan, raznesen autobus „Niš ekspresa”. Eksplozivom postavljenim u cev ispod auto-puta Kuršumlija–Priština, dignut je u vazduh autobus kojim su Srbi dolazili na zadušnice i u enklave gde su živeli nakon sukoba 1999. godine. Srđan Popović, načelnik Kosovskog okruga, tada se nalazio u

Društvo

16.01.2022 u 10:32

Kako nam nedostaje Oliver

Račak, NATO bombardovanje, izgon 1999. godine, Staro Gracko, pobijena deca Goraždevca, pogrom 17. marta 2004. – događaji su posle kojih ništa nije bilo isto. Većina ovih zločina postala je trajni simbol, a osmišljena je i izvedena da zada konačni udarac Srbima, njihovoj državi, kulturi i duhovnosti, ne samo na Kosovu i Metohiji. Fatalni udarci s tragičnim posledicama pogađali su veći broj ljudi, a ubistvo samo jednog čoveka u srce je udarilo Srbe na Kosovu i Metohiji. Taj čovek se zvao Oliver Ivanović. Posle njegove smrti ništa nije bilo isto, a praznina tog odlaska može se uporediti sa zlokobnom tišinom koja je nastala posle etničkog cunamija iz marta 2004. Da li i kako ta tišina danas traje? „Oliver mi nedostaje kao neko ko je uvek tu, za sve! Najuspešniji povratak Srba na Kosovo

Društvo

14.01.2022 u 22:04

Kako je vo nadmudrio kosovske specijalce

„To je, dakle: ponose se slobodom i građanskim pravima. O tome moram ozbiljno razmisliti. Misli, misli, ali ne ide nikako. U čemu su ta njihova prava?” Ovo su reči ili, tačnije, razmišljanja jednog običnog srpskog vola iz istoimene Domanovićeve satire. U njoj, kao što je opštepoznato, vo Sivonja pretresa srpsku stvarnost, ustanke, Turke, Kosovo. O čemu danas razmišlja jedan prosečan vo ispred ražnja uoči Nove godine po julijanskom kalendaru? Sto dvadeset godina kasnije on se, za razliku od onog Domanovićevog mislioca Sivonje, suočava sa specijalnim jedinicama kosovske policije. Krenuli su u potragu za njim s dugim cevima, maskama i ratnom opremom. Krenuli su da ga spreče da se nesrećnik ne bi našao na ražnju. Ali pošto je ovo vreme u kome se iza lažnih vesti može sakriti i jedan vo,

Društvo

10.10.2021 u 22:13

Stiker preko života

Evo ti ništa, i čvrsto ga drži!” Ovom rečenicom naš narod označava propala obećanja, dogovore, lažne ponude, neispunjene nade i prevaru u kojoj je važno zadovoljiti forme i zaobići istinu. Dvadeset godina na Kosovu i Metohiji građani postavljaju i skidaju parče lima, komad papira, lepljive trake i krpice na registarskim tablicama svojih automobila. Sve se to nagomilalo i eskaliralo u proteklih mesec dana, pa su oklopljeni albanski specijalci krenuli da sprovedu novu odluku o izgledu registarskih tablica s prstom na obaraču svojih ’kalašnjikova’. Onda su Srbi doveli teške kamione i mehanizaciju i počela je kriza u kojoj je srpska strana dizala ratne avione i helikoptere. Svetski mediji, većinom u odsustvu razumevanja povoda za najnoviju krizu, vratili su se izveštavanju o Kosovu kao da je

Region

06.09.2021 u 22:29

Joanikije, cetinjski pobednik

„Vladiko, sokole”, uzvikivalo je nekoliko hiljada ljudi ispred Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja. To je najoštrija poruka koja se čula u subotu u Podgorici, a upućena je mitropolitu Joanikiju na dočeku patrijarha srpskog Porfirija. Bez reči mržnje, bez psovke, bez povika i tenzije stoje i prolaze reke ljudi od zidina jedne od najlepših crkava novog doba do sivih socrealističkih zgrada. Šta pokreće ove ljude, šta je umirilo burni temperament Crne Gore, kako je moguće da brzi i osetljivi karakteri ne nasedaju na provokacije? Ovo je nepoznata i sasvim neotkrivena strana jedne epske zemlje stvorene na kultu junaštva i otpora, na svecima koji su pripasivali mačeve i vodili vojske. Deca i roditelji šetaju se na platou ispod drveća. Julijana je našla nove drugare u vremenu kada celi region govori

Društvo

14.08.2021 u 08:00

Zločin, nepravda i teskoba

„Parastos je sutra u deset”, stiže kratka poruka iz Goraždevca. Nije potrebno objašnjenje kome je parastos, svi detalji su odavno poznati i pretvorili su se upravo u tu jednu jedinu reč: parastos. Ubistvo dece na reci pretvorilo je jučerašnji dan u crnu tačku jednog geta koji postoji preko dve decenije. U taj parastos sabrale su se sve nesreće ovog kraja i on je najvažniji datum u kalendaru Goraždevca. Da li bi bilo tako da je bilo elementarne pravde? Pre osamnaest godina oko stotinu dece jednog geta izašlo je na svoju reku, na jedan jedini vir podesan za kupanje i tako pobeglo od teške vrućine, od prašnjavih sokaka, od želje da otputuju na more. Oko Goraždevca bili su kolutovi bodljikave žice, vreće peska, tenkovi i strani vojnici Kfora zaduženi da ih čuvaju. Reka Bistrica bila je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Živojin Rakočević