Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Живојин Ракочевић

Друштво

03.05.2022 у 19:38

Девети пут постављена спомен-плоча отетим новинарима

Чланови Удружења новинара Србије и Друштва новинара Косова и Метохије по девети пут су обновили спомен-обележје несталим колегама Ђуру Славују и Ранку Перенићу. Њих двојица су 21. августа 1998. кренули из Велике Хоче и Зочишта да ураде причу о монасима које је отела, па потом пустила тзв. Ослободилачка војска Косова. Мислећи да су на правом путу, скренули су у месту Петкопоље у винограде и ту им се губи сваки траг. Сви напори да се нешто сазна о њиховој судбини остали су узалудни, а број новинара који су од тог тренутка отети, убијени и нестали, према истраживању Удружења новинара Србије, износи 17 – колега Срба, Албанаца и странаца. Прекјуче, по тмурном дану, новинари су девети пут на кршевитом парчету земље тражили место где ће ископати темељ за мали постамент. У том пристранку између

Друштво

16.04.2022 у 22:52

Метак за Бигза – слика живота у гету на Косову и Метохији

Обилић – „Наши су, наши. Не бој се!”, каже момак и крије сузу. Тресу му се ноге, држи му једну руку на рамену, а другом неприродно и широко гестикулира. И један и други заједно дрхте као да је то једини догађај на свету и као да ничег нема изван тог додира који понавља: „Ја тебе разумем!” Њих двојица су пас Бигз и младић Никола који живе у гету у градићу Обилић на Косову и Метохији. Никола има пет паса и повремено једног друга. Завршио је школу у Београду, посао нема – мајка ради. Од остатка света дели га ограда кроз коју је прекјуче прошао пас са улице и почео да напада Бигза. Никола их је раздвајао, а власник пса у породичној шетњи псовао је Николи српску мајку и с повоца пустио још једног пса. У гужви која је настала, власник паса, господин Дединца, Албанац, извадио је пиштољ и упуцао

Политика

04.04.2022 у 18:44

Гласови беса и ината

Косметски Срби ишли су на биралишта организованим превозомИзборно јутро у Грачаници личи на организовану сеобу. Сви знају да треба да се иде, сви су добили некаква обавештења – а свако има неко питање и за себе и за друге: где смо ми, кад се креће, ко вози? Изгледа као да су та питања више израз нервозе, чуђења, протеста или неверице. На платоу испред општине Грачаница, између споменика страдалима у Првом светском рату и капелице убијеном дечаку Димитрију Поповићу (2004), стоје групе људи који раде у косовском систему, новинари, италијански карабинијери, џип Кфора, посебне јединице косовске полиције у тамним униформама... Мало даље испред општине Приштина, која је измештена у Грачаницу, велика маса људи, компактна. Не могу да стану у аутобусе. – Ја сам јутрос поставио три дијагнозе, и

Друштво

17.03.2022 у 08:14

Печат мржње и злочина

Призрен – Леп дан, стари камени мост на Бистрици, центар Призрена. Одатле се, за неколико стотина метара, може стићи у све најважније што овај град данас има. Ипак, питање је како стићи до свега што је овај град „примерног заједништва” имао на данашњи дан пре само осамнаест година. Ни један једини објекат, споменик, црква, кућа, ниједан човек није остао недирнут у етничкој стихији у којој је практично нестало све што је припадало Србима. Са овог моста их је најлакше тражити. Низ реку, па лево је Богородица Љевишка, угрожено Унеско благо човечанства, испред кућица косовске полиције која чува и откључава храм. Унутра полумрак, хладноћа, један део фресака обновљен, други још у црним мрљама од ватрене стихије. Лепота, готово две деценије, чека да буде откривена. Уосталом, ова уметност зна да

Хроника

17.02.2022 у 19:00

Богу смо оставили правду

„Мислим се, шта да вам кажем после оволико времена и после оволико година. Нама је остала туга и остао је бол, а Богу смо оставили правду, од власти се више ништа не очекује. Народу је остало да памти и не заборави... Да се сећамо свега онога што је било и што је прошло. Бол и туга су сваким даном исти и сваким даном тежи. Све нас је мање, али бол није мањи ни лакши”, прича Јелена Драговић поред места где почива њена сестра Мирјана. Она је страдала у деветнаестој години, кад је, пре 21 годину на јучерашњи дан, разнесен аутобус „Ниш експреса”. Експлозивом постављеним у цев испод ауто-пута Куршумлија–Приштина, дигнут је у ваздух аутобус којим су Срби долазили на задушнице и у енклаве где су живели након сукоба 1999. године. Срђан Поповић, начелник Косовског округа, тада се налазио у

Друштво

16.01.2022 у 10:32

Како нам недостаје Оливер

Рачак, НАТО бомбардовање, изгон 1999. године, Старо Грацко, побијена деца Гораждевца, погром 17. марта 2004. – догађаји су после којих ништа није било исто. Већина ових злочина постала је трајни симбол, а осмишљена је и изведена да зада коначни ударац Србима, њиховој држави, култури и духовности, не само на Косову и Метохији. Фатални ударци с трагичним последицама погађали су већи број људи, а убиство само једног човека у срце је ударило Србе на Косову и Метохији. Тај човек се звао Оливер Ивановић. После његове смрти ништа није било исто, а празнина тог одласка може се упоредити са злокобном тишином која је настала после етничког цунамија из марта 2004. Да ли и како та тишина данас траје? „Оливер ми недостаје као неко ко је увек ту, за све! Најуспешнији повратак Срба на Косово везује

Друштво

14.01.2022 у 22:04

Како је во надмудрио косовске специјалце

„То је, дакле: поносе се слободом и грађанским правима. О томе морам озбиљно размислити. Мисли, мисли, али не иде никако. У чему су та њихова права?” Ово су речи или, тачније, размишљања једног обичног српског вола из истоимене Домановићеве сатире. У њој, као што је општепознато, во Сивоња претреса српску стварност, устанке, Турке, Косово. О чему данас размишља један просечан во испред ражња уочи Нове године по јулијанском календару? Сто двадесет година касније он се, за разлику од оног Домановићевог мислиоца Сивоње, суочава са специјалним јединицама косовске полиције. Кренули су у потрагу за њим с дугим цевима, маскама и ратном опремом. Кренули су да га спрече да се несрећник не би нашао на ражњу. Али пошто је ово време у коме се иза лажних вести може сакрити и један во, овај косовски

Друштво

10.10.2021 у 22:13

Стикер преко живота

Ево ти ништа, и чврсто га држи!” Овом реченицом наш народ означава пропала обећања, договоре, лажне понуде, неиспуњене наде и превару у којој је важно задовољити форме и заобићи истину. Двадесет година на Косову и Метохији грађани постављају и скидају парче лима, комад папира, лепљиве траке и крпице на регистарским таблицама својих аутомобила. Све се то нагомилало и ескалирало у протеклих месец дана, па су оклопљени албански специјалци кренули да спроведу нову одлуку о изгледу регистарских таблица с прстом на обарачу својих ’калашњикова’. Онда су Срби довели тешке камионе и механизацију и почела је криза у којој је српска страна дизала ратне авионе и хеликоптере. Светски медији, већином у одсуству разумевања повода за најновију кризу, вратили су се извештавању о Косову као да је 1999.

Регион

06.09.2021 у 22:29

Јоаникије, цетињски победник

„Владико, соколе”, узвикивало је неколико хиљада људи испред Саборног храма Христовог Васкрсења. То је најоштрија порука која се чула у суботу у Подгорици, а упућена је митрополиту Јоаникију на дочеку патријарха српског Порфирија. Без речи мржње, без псовке, без повика и тензије стоје и пролазе реке људи од зидина једне од најлепших цркава новог доба до сивих соцреалистичких зграда. Шта покреће ове људе, шта је умирило бурни темперамент Црне Горе, како је могуће да брзи и осетљиви карактери не наседају на провокације? Ово је непозната и сасвим неоткривена страна једне епске земље створене на култу јунаштва и отпора, на свецима који су припасивали мачеве и водили војске. Деца и родитељи шетају се на платоу испод дрвећа. Јулијана је нашла нове другаре у времену када цели регион говори

Друштво

14.08.2021 у 08:00

Злочин, неправда и тескоба

„Парастос је сутра у десет”, стиже кратка порука из Гораждевца. Није потребно објашњење коме је парастос, сви детаљи су одавно познати и претворили су се управо у ту једну једину реч: парастос. Убиство деце на реци претворило је јучерашњи дан у црну тачку једног гета који постоји преко две деценије. У тај парастос сабрале су се све несреће овог краја и он је најважнији датум у календару Гораждевца. Да ли би било тако да је било елементарне правде? Пре осамнаест година око стотину деце једног гета изашло је на своју реку, на један једини вир подесан за купање и тако побегло од тешке врућине, од прашњавих сокака, од жеље да отпутују на море. Око Гораждевца били су колутови бодљикаве жице, вреће песка, тенкови и страни војници Кфора задужени да их чувају. Река Бистрица била је радост и

Претходна Следећа

Почетна / Живојин Ракочевић

08.06.2026 у 07:14

Мања излазност него у децембру, највећи одзив у српским срединама

08.06.2026 у 07:04

АМСС: на излаз из земље се чека и до пет сати

08.06.2026 у 06:58

Пешак тешко повређен на Војном путу

08.06.2026 у 06:45

Поскупеле школарине на осам факултета УБ

08.06.2026 у 06:40

ИДФ покренуо ваздушне нападе на предграђе Бејрута

08.06.2026 у 06:35

Дачић: Мој став је да се избори одрже у редовном термину