Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Društvo

03.08.2019 u 11:59

Misa u pravoslavnom hramu

U pravoslavnom hramu Svetog Nikole u Novom Brdu u sredu je služena katolička misa. Na ostacima ovog hrama iz srednjeg veka, gde je ove godine bez znanja Srpske pravoslavne crkve radove izvodio Arheološki institut Kosova, okupilo se deset sveštenika predvođenih kosovskim biskupima Đerđom Dodom i Zefom Gašijem. Iako su, pre nešto više od mesec dana, stručna javnost, Srpska pravoslavna crkva i lokalni predstavnici Srba koji žive u Novom Brdu oštro reagovali i osudili prekrajanje istorije i verskih prava, zvaničnici katoličke crkve u sredu su ipak služili misu pred tridesetak osoba. U SPC su za služenje mise saznali iz medija na albanskom jeziku. Kako je preneo sajt www.drita.info, misa je održana u okviru albanskih „dana dijaspore” i navodi se da je u Novom Brdu „posle mnogo vekova (od 17.

Društvo

24.07.2019 u 12:00

Staro Gracko: život i žrtva

„Majstor jede ’leba. On je na kombajnu i jednom jede”, prenosi poruku Ranko Vujačić, dok čeka da mu se vrše žito na njivama Starog Gracka kod Lipljana. Smeje se, a voleo bi da glomazna mašina zabrekće i da krenu u polje. Sve je sredio u dvorištu i gde god se pogleda, vidi se život. Ista je rutina, ista priprema, isto polje, nervoza i žito kao i pre dvadeset godina kada su žeteoci otišli na njive i nisu se vratili. „Nikad nismo prestali da radimo, da obrađujemo zemlju, sem one godine kad su jurili Milana Šešliju da ga uhvate i kad im je pobegao kroz šumu i kukuruze”, pokazuje Ranko rukom iz svoje skromne kuće koja razdvaja naselje nastalo posle Prvog svetskog rata i plodne njive koje ga okružuju

Društvo

15.07.2019 u 22:00

Neka mrtve ne diraju

Lipljan – S višespratnice u izgradnji čuju se snažni udarci čekićem, a majstori se glasno dovikuju na albanskom jeziku. Ispod njih, juče, lipljanski Srbi traže grobove svojih pokojnika na groblju, gde su se, pre dve noći, čuli udarci kojima je razbijeno i polomljeno devetnaest srpskih nadgrobnih spomenika. Između tih noćnih rušitelja i ovih dnevnih graditelja stoji, nad potpuno srušenim grobom svojih roditelja, Dojčin Kostić. Tih, smiren, zamišljen, s emocijama svedenim na meru gradskog čoveka. ,,Jedino tuga, nema mržnje, nema očaja... Mnogo je zla ovde učinjeno, previše smo oguglali. Imali smo previše ubistava, paljevina, stresova. Ovaj spomenik je bio nešto malo

Društvo

01.07.2019 u 17:20

Za Vidovdan na vrhovima Šar-planine

U ranu zoru, posle Vidovdana, kratak dogovor u Ski-centru „Brezovica” i šarena grupa od 120 ljudi – iskusnih planinara pod punom opremom, kao i onih potpuno neiskusnih s plitkim patikama iz teretane kreću prema vrhovima Šare. Surova i lepa planina s ogromnim potencijalima čeka vidovdanske posetioce. Članovi Planinarskog saveza Srbije i njegovih podružnica „Kopaonik” iz Leposavića i „Uspon” iz Štrpca organizovali su pohod na Ljuboten, jedan od dominantnih vrhova vrh Šar-planine s 2.499 metara nadmorske visine. Devedesetih godina prošlog veka Univerzitet u Prištini organizovao je slične manifestacije koje je 1999. prekinuo sukob na Kosovu i Metohiji

Društvo

29.06.2019 u 22:00

Između rađanja i puste zemlje

„Kažu da ste manjina, nije snaga u broju nego u Gospodu, to svedoči sva ljudska istorija. Nije pitanje koliko nas je nego koliko je časnih i čestitih ljudi, poštenih. Koliko je hrišćana, koji nose časno i čestito svoj krst i žive po Svetom jevanđelju? Ti ne samo što nastavljaju tradiciju i predanje svojih predaka, nego su i svedoci pred moćnicima i silnicima ovoga sveta”, rekao je ispred Gračanice, na vidovdanskoj liturgiji, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i pozvao na pokajanje i pomirenje. Više od 1.500 vernika, gostiju, sveštenika i monaha stiglo je u Gračanicu sa različitih strana, što je mnogo više nego proteklih godina. Uprkos povećanim tenzijama i teškim rečima, incidentima koji su se u proteklih mesec dana događali na severu Kosova i Metohije, Natalija Rakić je ovde stigla iz

Kultura

26.06.2019 u 21:00

Zločin se isplati

„Samo vi ratujte, vi, smrtnici glupi, pustošite samo polja i gradove, skrnavite crkve i grobove, zlostavljajte pobeđene, platićete sve to.” I posle više od 2.400 godina završne reči Euripidove tragedije podjednako moćno odzvanjaju i opominju u današnjem svetu u kom se „veliko zlo”, o kom govori glavna junakinja trojanska kraljica Hekuba, u istoj, verovatno i većoj meri nego u vremenu o kom govori. Bradićeva adaptacija Euripidovih „Trojanki”, rađena prema ranijoj Sartrovoj u prevodu Danila Kiša, kao jednu od svojih vrednosti svakako ima upravo u višeslojnoj korelativnosti sa savremenim svetom i razumljivosti današnjem gledaocu. Reditelj je uspeo da antičku tragediju, koja je u suštini hermetična, zgusnutog i referentnog teksta teškog za šire razumevanje, aktuelizuje u toj meri da se

Društvo

24.06.2019 u 17:16

Zajednička rana još krvari

Priština – „Andriju sam sreo uveče, uoči otmice. Rekao sam mu: – Doktore, moramo da idemo odavde, opasno je. Sa svih strana stižu vesti o zločinima, ubistvima i otmicama. On kaže: – Ne pada mi na pamet! Hiljadama Albanaca sam spasao život, potrebni smo ljudima ovde. Sutradan sam napisao vest da je nestao”, kaže novinar iz Prištine Miki Mihajlović. Bio je 24. jun 1999, pre dvadeset godina, i tako je počela potraga za profesorom, izuzetnim hirurgom, suprugom i ocem, za Andrijom Tomanovićem, jednim od najvažnijih ljudi Prištine. „Kad smo ga pred upad Albanaca molili da se povuče rekao je: – Ja sam iz porodice pomorskih kapetana, znam gde mi je mesto kad brod tone”, svedoči Jovanka Maoduš, pravnica Hirurške klinike u Prištini. Iz kamene vile srpske porodice Tomanovića u Lepetanima, u Boki

Politika

07.06.2019 u 22:00

Crkva Svetog Nikole u Novom Brdu postaje katolički hram

Krajem maja na temeljima Crkve Svetog Nikole ispod tvrđave u Novom Brdu pojavili su se premijer takozvane države Kosovo Ramuš Haradinaj i nemački ambasador sa sedištem u Prištini Kristijan Helt. Došli su, kako se iz šturih vesti zna, da obeleže završetak restauracije ovog uništenog hrama. Nemačka je obezbedila novac, a Haradinaj je kasnije na svom fejsbuk profilu poručio: „Artanska katedrala kao kulturno i versko nasleđe je sama po sebi priča, obogaćuje naš identitet i dokaz je suživota u ovim oblastima”. On je preneo dobar osećaj i prijateljstvo jedne „prijateljske države u identifikaciji i obnovi kosovskog kulturnog nasleđa”. Šta je za prosečnog poznavaoca ovdašnjih prilika jasno u ovim rečima? Šta su Artanska katedrala i kosovsko kulturno nasleđe? Izgleda da je reč o novom načinu

Društvo

25.05.2019 u 17:10

Svetlost duha i prosvete

Nekoliko stotina vernika proslavilo je juče slavu Bogoslovije „Sveti Kirilo i Metodije“ u Prizrenu, a prazničnu liturgiju služili su episkopi raško-prizrenski Teodosije i zapadnoamerički Maksim. Đaci, profesori, sveštenici, predstavnici različitih prosvetnih institucija, Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Prištini, vojvođanske vlade, diplomatski predstavnici stranih misija u Prištini, kao i brojni gosti okupili su se juče tim povodom u Prizrenu. U slavskoj besedi u Sabornom hramu Svetog Đorđa episkop Maksim je govorio o prosvetiteljskoj misiji i svetlosti što su je u slovenski svet donela solunska braća koja su na poziv kneza Rastislava došla među Slovene i prevela svete knjige na slovenski jezik. On je naglasio da i prizrenska Bogoslovija svetli danas tom svetlošću, da nadahnjuje

Društvo

23.05.2019 u 21:00

Sveća u daljini

Lokalni autobus broj jedan na relaciji Priština – Kosovo Polje, a u njemu starica na krilu drži slavski kolač umotan u vezeno platno. Tu su i studenti iz Prištine, idu kod oca Radivoja Panića kao kod svoje kuće. Drugi stižu limuzinama iz grada jer su tamo na nekom položaju, a vraćaju se u Kosovo Polje za praznik „letnjeg” Svetog Nikole, posvećen prenosu njegovih moštiju iz Mire Likijske u Bari. Običan dan devedesetih godina prošlog veka, u mestu odakle je, nešto ranije, krenula pobuna protiv teškog položaja Srba, institucionalne nepravde, iseljavanja, pa i ondašnjeg društvenog uređenja. Neki su u tome videli šansu za prve znake demokratije u komunističkom lageru. Ovde je Slobodan Milošević izgovorio rečenicu: „Niko ne sme da vas bije!”

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Živojin Rakočević