Svetlost duha i prosvete

Nekoliko stotina vernika proslavilo je juče slavu Bogoslovije „Sveti Kirilo i Metodije“ u Prizrenu, a prazničnu liturgiju služili su episkopi raško-prizrenski Teodosije i zapadnoamerički Maksim. Đaci, profesori, sveštenici, predstavnici različitih prosvetnih institucija, Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Prištini, vojvođanske vlade, diplomatski predstavnici stranih misija u Prištini, kao i brojni gosti okupili su se juče tim povodom u Prizrenu.

U slavskoj besedi u Sabornom hramu Svetog Đorđa episkop Maksim je govorio o prosvetiteljskoj misiji i svetlosti što su je u slovenski svet donela solunska braća koja su na poziv kneza Rastislava došla među Slovene i prevela svete knjige na slovenski jezik. On je naglasio da i prizrenska Bogoslovija svetli danas tom svetlošću, da nadahnjuje đake i profesore, kao i da su Sveti Kirilo i Metodiji potrebni celom svetu. Njihovu svetlost su mnogi pokušavali da pomrače.

„S jedne strane je u to vreme bila Carigradska patrijaršija, a s druge Rimska crkva, pa je postojao izvesni antagonizam, a oni su, bez obzira na razlike, gledali na jedinstvenu blagodat Hristovu i da je prenesu tadašnjim žiteljima Panonije i drugih oblasti, što je i nama danas primer“, rekao je vladika Maksim.

Nakon sečenja slavskog kolača episkop Teodosije zahvalio je svima koji se trude da pomažu Bogosloviju i dolaze u Prizren. „Molimo se Bogu da nam da snage i hrabrosti da izdržimo, onako kako su to naši preci radili u svoje vreme, da svedočimo Hrista. Da ovde ostanemo“, rekao je vladika i istakao da stižu poruke iz celog sveta školi u Prizrenu i da se ljudi  raduju njenom postojanju i radu.

„Sa verom u Boga krenuli smo u obnovu i ona je izrasla, ne toliko našim trudom, već božijim blagoslovom. S tom nadom i slavimo ovde u Prizrenu. Naše je opredeljenje da opstanemo i ostanemo na Kosovu i Metohiji i da ne uzmičemo odavde“, zaključio je vladika. Nakon službe iz crkve Svetog Đorđa vernici i gosti prošetali su centrom Prizrena.

U Prizrensku bogosloviju stigla je i ekskurzija studenata i profesora sa Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, naučni radnici iz instituta u sastavu SANU – Balkanološkog, Vizantološkog, Istorijskog, kao i sa Instituta za savremenu istoriju.

Profesor Miloš Ković kaže da su tu da bi „učestvovali u radosti i životu naših Prizrenaca. Ko hoće da se nauči hrabrosti i strpljenju, neka dođe među prizrenske Srbe, neka upozna malu Milicu Đorđević i prizrenske bogoslove. Oni, zaista, žive Kosovski zavet. Ekskurzija je stručna, ali mi ne posećujemo samo spomenike istorijske prošlosti – nas zanima ono što se sada događa, život naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji.”

Bogoslovija je počela sa radom 2011. godine, a ove godine izvela je četvrtu generaciju budućih sveštenika. Za dve godine obeležiće sto pedeset godina od osnivanja i deset godina od obnove njenog rada koji je prekinut 2004. posle potpunog uništenja u martovskom pogromu. U svim vremenima ona je bila, u velikoj meri, jedna od najznačajnijih duhovno-prosvetnih i kulturnih institucija srpskog naroda.