Sreda, 10.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Miloš Ković

Kolumnisti

17.09.2019 u 18:00

Zaboravljena dijaspora

Srba u matici ima sve manje, ali u rasejanju njihov broj neprekidno raste. U Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori gotovo svaka porodica ima srodnike u Kanadi, SAD, ili nekoj od zemalja Evropske unije. Na Zapadu su oni, neretko, uspešni inženjeri, poslovni ljudi, naučnici. Taj deo sveta, od koga toliko toga zavisi, oni poznaju odlično, za razliku od ubedljive većine stanovnika matice, čija se znanja o Zapadu zasniva na gledanju televizije i na turističkim paket-aranžmanima. Njihovi duhovni i materijalni resursi još su vidljiviji kada se uporede sa posustalošću i siromaštvom matice. Srbi iz SAD su svetskoj civilizaciji dali dvojicu velikana, Nikolu Teslu i Mihaila Pupina, a hrišćanskoj crkvi i srpskom pravoslavlju trojicu svetaca – Svetog Sevastijana Džeksonskog, Svetog Mardarija

Kolumnisti

17.08.2019 u 18:00

Nekažnjeni genocid

Suočimo se s prošlošću. Oslobodimo se mitova. To od nas traže naše vlasti, dok nas ubeđuju da „prihvatimo realnost” i „razgraničenje” sa Kosovom. Suočavanje s prošlošću od nas zahteva i EU, koja raširenih ruku čeka da nas primi u svoj topli zagrljaj. Svakog jula, povodom ratnog zločina u Srebrenici, EU i SAD traže da se suočimo sa „genocidom”. Zaista, genocid je ključno iskustvo srpskog naroda u 20. veku. Sa masovnim ubijanjem srpskih civila i zatiranjem svoje kulture suočili smo se tri puta u toku jednog stoleća, u dva svetska rata i danas, u vreme razaranja Jugoslavije i Srbije. Za razliku od Jevreja ili Jermena, naroda slične sudbine, Srbi svest o genocidu, međutim, nisu ugradili u temelje svog nacionalnog identiteta. Time se bave samo Srpska pravoslavna crkva i nekoliko usamljenih

Kolumnisti

20.07.2019 u 18:00

Razlikujmo snove od stvarnosti

Koren svih naših nevolja je u našim zabludama. U pravu su naše vlasti i NVO sektor – mi ne prihvatamo realnost. Odbijamo da se suočimo sa prošlošću. Uporno i tvrdoglavo živimo u svetu mašte. Naša ključna, pogubna iluzija, koja nam ne dozvoljava da se konačno pokrenemo sa mrtve tačke, zove se – Evropa. Pod tim pojmom mi, u stvari, podrazumevamo Zapad. Nama Evropa nisu Sofija, Moskva ili Varšava, nego London, Pariz i Berlin. Na tom Zapadu i u toj Evropi, prosečan srpski zapadnjak i evropejac nije bio, niti je tamo živeo. On se u taj svet zaljubio preko televizije ili, u najboljem slučaju, na turističkim proputovanjima. Zaključio je da su tamo ljudi lepo obučeni, miroljubivi, plavi i visoki. Za svoj posao pošteno su plaćeni. Šefovi i kolege ih ne progone. Ljudi su tu srećni, zato što dobro žive –

Kolumnisti

22.06.2019 u 18:00

Ukradena istorija

Pre nekoliko godina, u Turskoj, putovao sam turističkim autobusom od letovališta na obali do drevnog Efesa. Vodič, simpatični mladi Turčin, govorio nam je o dugoj istoriji ovog znamenitog grada i Male Azije. Hetiti, Persijanci, Rimljani, Turci Seldžuci, krstaši, pa opet Turci Osmanlije… Ubrzo sam primetio da u toj lepo ispričanoj priči nešto nedostaje. Uspeo je da ne pomene Grke, narod koji je Efes osnovao, u njemu živeo skoro dva i po milenijuma, koji je tu istrebljen već u 14. i 15. veku, da bi u celoj Maloj Aziji bio uništen u genocidu, od 1914. do 1922. godine. Pomislih da ga, zagledan kroz prozor, nisam slušao dovoljno pažljivo. Ali ne, nisam se prevario. Prošli smo kroz ceo Efes i stigli do izlazne kapije, gde su nasrtljivi prodavci suvenira već počeli da nas progone, a reč

Kolumnisti

26.05.2019 u 18:00

SPC nije snishodljiva prema državi

Srpska pravoslavna crkva, u godini proslave osam vekova postojanja, našla se u središtu pažnje naše uzburkane javnosti. U Srbiji, u odnosima crkve i države vidljiva je napetost, proistekla iz odbijanja crkve da prihvati politiku „razgraničenja” Srbije sa sobom i sopstvenom teritorijom. U susednim zemljama SPC je odavno suočena sa pritiscima i progonima, pri čemu ovih dana u Crnoj Gori, po svemu sudeći, započinje novi, do sada najgori ciklus državnog nasilja. Kad je usred zasedanja Svetog arhijerejskog sabora objavljeno da će njegovoj sednici da prisustvuju Aleksandar Vučić i Milorad Dodik i da će tema razgovora da budu, pored ostalog, Kosovo i Metohija, deo javnosti primetio je da je dobro da predstavnici crkve i države razgovaraju i da tako, na opštu korist, izglade postojeće

Kolumnisti

28.04.2019 u 18:00

Autonomija nije bezakonje

Na ovom mestu, pre dva meseca, pisao sam o progonima koje jedna interesna grupa sa Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu godinama sprovodi nad svojim kolegama. Upozoravao sam da se, pošto je iz nastave izbačen Aleksandar Fotić, sprema odstrel Mire Radojević, Maje Nikolić i Nebojše Šuletića. Pitao sam da li će Ministarstvo prosvete, rektorat i univerzitetski ombudsman išta preduzeti da se višegodišnji, nečuveni teror nad profesorima Univerziteta u Beogradu konačno obuzda i zaustavi. U međuvremenu, javnost se probudila. O bezakonju na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta sada se raspravlja u najvećim srpskim medijima. Oglasili su se Odeljenje istorijskih nauka SANU, predsednik Matice srpske i sto deset istoričara, doktora nauka i direktora vodećih srpskih akademskih

Polemika

01.04.2019 u 18:00

Demanti bez činjenica

Moj tekst „Pravda za odabrane” (26. februar 2019) izazvao je dva reagovanja: Zorana Avramovića (7. mart 2019) i Radoša Ljušića, Dubravke Stojanović, Nikole Samardžića i Vlade Stankovića (21. mart 2019). „Demanti” pomenute četvorke ne zaslužuje ozbiljnu pažnju. Umesto da iznesu neku činjenicu, kojom bi osporili moju tvrdnju da godinama zlostavljaju kolege na Filozofskom fakultetu u Beogradu – oni jednostavno tvrde da to nije istina. Neverovatno je da četvoro ljudi, koji se potpisuju sa „prof. dr”, nisu uspeli da smisle nešto pametnije. Zoran Avramović je, međutim, ukazao na izvor svih nevolja. Ovde je reč o zloupotrebi autonomije da bi se sprovodilo bezočno nasilje. U ime progonjenih kolega, ponovo podsećam Ministarstvo prosvete da je dužno da konačno prekine ovu sramotu i

Kolumnisti

30.03.2019 u 18:00

Svođenje računa

Navršilo se dvadeset godina od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. To je dobra prilika da se osvrnemo oko sebe i pokušamo da svedemo račune. U zapadnoj literaturi i medijima postoji saglasnost u proceni da je „Kosovski rat”, kako se tamo naziva, izazvao važne promene u istoriji sveta. Bio je, tvrdi se, prvi u nizu potonjeg niza „humanitarnih intervencija”, ili „ratova za vrednosti”. Nisu malobrojni oni koji priznaju da se zemlje NATO-a, vođene varljivim utiskom uspeha iz 1999, od tada nalaze u konstantnom ratnom stanju, obeleženom ratovima i krizama u odnosima sa celim nizom država, medijskom ratnohuškačkom propagandom, sveobuhvatnim merama nadgledanja sopstvenih građana i njihovim masovnim pogibijama u terorističkim napadima. Najopasnija je činjenica da su NATO vojske

Kolumnisti

03.03.2019 u 18:00

Pravda za odabrane

Pre nešto više od mesec dana, u javnosti se pojavilo pismo podrške subotnjim građanskim protestima pod naslovom „105 od 5 miliona”, sa potpisima sto petoro zaposlenih na Filozofskom fakultetu u Beogradu („Peščanik”, 18. 1. 2019). Tu se, s punim pravom, vlasti optužuju da „urušavaju institucije i primenu zakona” i da „progonima u tabloidima, pretnjama, pritvorima, sudskim procesima i nasiljem pokušavaju da zastraše i ponize građane Srbije”. Na ovom mestu, međutim, izrazio sam čuđenje („Politika”, 28. 1. 2019) jer se u ovom dokumentu srpske vlasti optužuju da „odustaju od evropskog puta i dobrosusedskih odnosa”, dok se nijednom rečju ne pominju Kosovo i Metohija. Ukazao sam na to da se pitanje Kosova ne može odvajati od borbe za ljudska prava, vladavinu prava i demokratiju. Tamo građani Srbije

Kolumnisti

02.02.2019 u 18:00

Država i(li) demokratija

Politički život Srbije obeležen je, na prelazu iz 2018. u 2019. godinu, masovnim uličnim protestima. Njihov okidač bio je brutalni napad na vođu jedne od opozicionih stranaka – Borka Stefanovića. Razloga za proteste, međutim, ima napretek. U Srbiji su ugroženi sami temelji zakonitosti. Granice između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti gotovo da su izbrisane. Narodna skupština pretvorena je u oruđe izvršne vlasti. Sloboda medija skoro da je ukinuta. Verbalno i fizičko nasilje zatrovali su naš javni život. Siromaštvo i nezaposlenost učinili su ljude podložnim ucenama. Najvažniju i najveću temu, međutim, organizatori protesta uporno izbegavaju. Srpske vlasti, odricanjem od Kosova i Metohije, kroz zalaganje za „razgraničenje” sa kosovskim Albancima, otvoreno krše Ustav Republike Srbije. Reč

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7

Početna / Miloš Ković

10.06.2026 u 02:05

Medvedev: Rusija može da se nosi sa najvećim izazovima pokazali smo celom svetu

10.06.2026 u 01:51

Pretežno sunčano, od sredine dana razvoj oblačnosti

10.06.2026 u 01:37

Finski političar objasnio zašto Zelenski i Evropa ne žele mir s Rusijom

10.06.2026 u 01:20

Amerikanci se plaše dronova – mogu da ometaju Svetsko prvenstvo

10.06.2026 u 00:54

Tužilaštvo objavilo analizu dokaza o odbacivanju dela krivične prijave protiv Milića

10.06.2026 u 00:39

Maroko: Uhapšeno 11 osumnjičenih za međunarodnu trgovinu drogom