Beli orlovi

Svojevremeno Dragoslav Šekularac, možda i preteča Dijega Maradone, a posle Garinče najbolji igrač Svetskog prvenstva 1962. godine u Čileu (napomena: Šekularac stalno govori kako je bio prvi igrač Mundijala) kad je Jugoslavija osvojila četvrto mesto, mogao je da nastrada, bude kažnjen, jer je igrao za "Bele orlove" u Kanadi. Da u Crvenoj zvezdi nije bilo politički jakih ljudi, naročito onih iz redova policije, ko zna kako bi se Šeki proveo jer su "Beli orlovi" u to doba bili klub srpske emigracije, odnosno – četnika!

Kasnije je Šekularac, istinski fudbalski mađioničar i vragolan, nosio reprezentativni dres sa grbom. Najviše onaj na kome je bio jugoslovenski grb sa šest buktinja. I dao je veliki doprinos uspesima našeg fudbala (Melburn 1956 – srebrna medalja na Olimpijadi, Pariz 1960 – drugi na EŠ u Evropi i Čile 1962 – četvrti na svetu). Šekularca smo pomenuli zato što njemu nije bilo važno koji mu je grb blizu srca, jer on je, pre svega, voleo fudbal. Bilo da je igrao u Crvenoj zvezdi ili reprezentaciji...

Dres državnog tima naše zemlje, bez obzira kako se ona zvala i koji je režim bio na vlasti, doživeo je razne promene i metamorfoze.

Naravno, povod za ovaj tekst jeste sadašnja boja dresa reprezentacije Srbije – crvena boja majice, plava šortseva i bele štucne (čarape) kopija su državne zastave. Uostalom, tako je bilo i posle Drugog svetskog rata (plavo, belo, crveno), a na dresu je bio poznati grb sa šest buktinja.

I, tako sve do 1991. godine. Kasnije, po raspadu zemlje Jugoslavije i nastajanju državne zajednice Srbija i Crna Gora, dresovi su ostali iste boje (glavna garnitura plavo, belo, crveno, a rezervna kompletna bela oprema). Na grudima igrača nije bio državni grb, već znak na kome je pisalo "FSJ" u obliku elipsastog trougla isa  loptom na gornjoj strani, koja je oivičena žutim vezom.

Po stvaranju SCG – nova promena: znak istog oblika, na vrhu sa dve petokrake i trobojkom u obliku lopte, a preko amblema je pisalo "FS SCG". Podloga umetniku kreatoru bila je silueta dvoglavog orla. Simbola nekadašnje, stare države.

A kako je počelo i u kojim dresovima su igrali naši fudbaleri na prvoj zvaničnoj utakmici u reprezentativnoj istoriji dugoj 86 godina?

Poznati sportski novinar i publicista Vasa Stojković, bivši generalni sekretar Fudbalskog saveza Jugoslavije i Crvene zvezde, pisac 14 knjiga o fudbalu, priseća se prve fotografije državnog tima.

– Objavio sam je u svojim knjigama i ona datira sa Olimpijade u Anversu, kada je naša reprezentacija, kao državni tim Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odigrala prvu zvaničnu utakmicu – u svom stanu, u Ulici Stevana Sremca u Beogradu, juče nam je ispričao Vasa Stojković.

Slika je, naravno, u crno-beloj tehnici, ali je sasvim vidljivo da su majice prve reprezentacije naše zemlje bile bele.

– Nisu imali fudbaleri grb na grudima već su po nekim pričanjima sami na levoj strani prišili malu trobojku, koja je bila državno obeležje – objasnio je Stojković. – Još jedan detalj je interesantan: u Anversu, koji je sad poznatiji kao Antverpen, u timu je na fudbalskom turniru u toj prvoj utakmici kad je Jugoslavija doživela poraz od Čehoslovačke od 0:7 igrao samo jedan Srbin – Jovan Ružić, jedan Slovenac – Stanko Tavčar, svi ostali bili su – Hrvati.

Od Drugog svetskog rata sve do 1991. godine i sankcija prema Jugoslaviji, pa zatim izbacivanja reprezentacije sa Prvenstva Evrope 1992. godine u Švedskoj, fudbalski reprezentativci su najčešće nosili plave dresove sa državnim grbom (šest buktinja). Kasnije, tri promene, mada su plavi sve do istorijskog susreta Srbije protiv Češke ponekad nosili i bele dresove. Na grudima grba Fudbalskog saveza, ne države, jer po Fifinim propisima svaka reprezentacija može da na majicama nosi amblem nacionalnog fudbalskog saveza.

Dakle, i kad su i nosili bele majice, navijači su sa tribina uvek skandirali "plavi, plavi". Sad je stigla nova boja – crvena, tu je i nova himna. Igrači će prvi put protiv Belgije u Beogradu biti u prilici da igraju pred domaćom publikom i da u horu zapevaju "Bože pravde".

Zajedništvo je veoma važno jer su dosad i jedni i drugi govorili da im je smetao plavi dres, simbol države koja se raspala, a još više stara himna.