DRAGAN KAPIČIĆ

Svi zajedno smo u sferi promena koje zadiru u suštinske stvari. Neke od promena su suviše dramatične i skreću s puta tamo gde su se očekivale kao pozitivan faktor. U društvu smo koje je, sticajem okolnosti, izgubilo neke svoje osnovne parametre funkcionisanja i zato se stvorilo dosta konfuzije – i u sportu i u kulturi i u politici... Iz jednog društva, kakvo god da je bilo ideološki, u kojem je postojala određena hijerarhija vrednosti, došli smo do društva opšte konfuzije koja se najviše ogleda u sferi nestajanja parametara opštih utemeljenih vrednosti.

Srbija će morati da se bori dugo i teško jer nedostatak ujedinjujućih faktora za jedno društvo je veoma opasan. Kad se razmišlja o novim simbolima što ih nameće novo društvo – himna, zastava, grb, boje...  – o tom obeležju novoga, i tu ima određene nepotrebne konfuzije u shvatanju toga šta je to što treba da da simbolika himne koja pominje Boga. U jednom društvu labavih konaca koji ga drže, svakom se daje pravo da olako komentariše i staro i novo.

Državna znamenja su nešto sveto. Pošto je ovde reč o promeni boje dresova, opet imam utisak da se i tu želi pobeći od nečega starog što je, u ovom slučaju, nešto veoma uspešno. Svako vreme ima svoju težinu i iz svakog vremena treba preuzimati ono najbolje, a kritički se postavljati prema onome što nije valjalo. Ja ovde vidim neobuzdanu želju da to novo bude drugačije od prethodnog, a tek onda modernije i bolje. Sve novo treba da nosi kontinuitet pozitivnog iz prošlosti. Iz sporta, za koji smo prirodno nadareni i uvaženi u svetu, prirodno je da ima mnogo toga pozitivnog da se nasledi.

Treba napraviti analizu svega što je na ovom prostoru postojalo i da vidimo kako smo došli do toga pozitivnog. Novi početak će po svojim principima biti nov, ali i neminovno će nositi neki nastavak starog. Kod nas se to zaboravlja, što je vrlo rizično, bez takta se poništava ono vredno iz prošlosti. To je sirov obračun sa prošlošću, bez procene o tome šta je valjalo. Vrlo sam nesrećan dok gledam jednu društveni turbulenciju u kojoj se čak i kroz sport i kulturu eksponiraju neke političke ideje. S obzirom na to kakve potencijale imamo, ovaj period je mogao da prođe mnogo optimističnije.

Sve što je novo po definiciji želi da se dokaže da je vrednije od starog, a ti novi elementi, u koje spadaju i himna, grb, zastava, boje – koriste se kao oružje protiv onog prethodnog. Takva vrsta razmišljanja stvara kontraefekat jer se u njoj gubi tradicionalnost, nešto što su generacije pre nas izgrađivale. Sport je perjanica naših vrednosti i danas apsolutno prestižna grana i najbolja promocija naše zemlje.

Raspadom SFRJ, posle toga i SCG, svi koji su bili u toj zemlji pokušali su da se otrgnu od tog zajedništva tragajući za nečim novim, pokušavajući da se što energičnije prekine odnos sa starim. To u političkom smislu ima rezona – podvući crtu. U takvom, površnom razmišljanju, često se gubi iz vida da je sve ono što smo stvarali rezultat našeg zajedničkog angažovanja. Tako je i u onome što smatramo isključivo našom vrednošću ugrađeno nešto od zajedničkih vrednosti. S "Bože pravde" nećemo biti veće patriote nego što smo bili...

Novom simbolikom dakako ćemo potcrtati početak novoga vremena, ali ne smemo dopustiti da kroz to novo imamo negativan odnos prema starom. Sve ima svoj koren i tok. Kad uspostavimo taj balans, kad dostignemo tu realnost, lakše će nas drugi prihvatiti. Nadam se da ćemo kroz to prestati da budemo dežurni krivci mada smo taj naziv donekle i zaslužili.

Proslavljeni košarkaški reprezentativac