ДРАГАН КАПИЧИЋ

Сви заједно смо у сфери промена које задиру у суштинске ствари. Неке од промена су сувише драматичне и скрећу с пута тамо где су се очекивале као позитиван фактор. У друштву смо које је, стицајем околности, изгубило неке своје основне параметре функционисања и зато се створило доста конфузије – и у спорту и у култури и у политици... Из једног друштва, какво год да је било идеолошки, у којем је постојала одређена хијерархија вредности, дошли смо до друштва опште конфузије која се највише огледа у сфери нестајања параметара општих утемељених вредности.

Србија ће морати да се бори дуго и тешко јер недостатак уједињујућих фактора за једно друштво је веома опасан. Кад се размишља о новим симболима што их намеће ново друштво – химна, застава, грб, боје...  – о том обележју новога, и ту има одређене непотребне конфузије у схватању тога шта је то што треба да да симболика химне која помиње Бога. У једном друштву лабавих конаца који га држе, сваком се даје право да олако коментарише и старо и ново.

Државна знамења су нешто свето. Пошто је овде реч о промени боје дресова, опет имам утисак да се и ту жели побећи од нечега старог што је, у овом случају, нешто веома успешно. Свако време има своју тежину и из сваког времена треба преузимати оно најбоље, а критички се постављати према ономе што није ваљало. Ја овде видим необуздану жељу да то ново буде другачије од претходног, а тек онда модерније и боље. Све ново треба да носи континуитет позитивног из прошлости. Из спорта, за који смо природно надарени и уважени у свету, природно је да има много тога позитивног да се наследи.

Треба направити анализу свега што је на овом простору постојало и да видимо како смо дошли до тога позитивног. Нови почетак ће по својим принципима бити нов, али и неминовно ће носити неки наставак старог. Код нас се то заборавља, што је врло ризично, без такта се поништава оно вредно из прошлости. То је сиров обрачун са прошлошћу, без процене о томе шта је ваљало. Врло сам несрећан док гледам једну друштвени турбуленцију у којој се чак и кроз спорт и културу експонирају неке политичке идеје. С обзиром на то какве потенцијале имамо, овај период је могао да прође много оптимистичније.

Све што је ново по дефиницији жели да се докаже да је вредније од старог, а ти нови елементи, у које спадају и химна, грб, застава, боје – користе се као оружје против оног претходног. Таква врста размишљања ствара контраефекат јер се у њој губи традиционалност, нешто што су генерације пре нас изграђивале. Спорт је перјаница наших вредности и данас апсолутно престижна грана и најбоља промоција наше земље.

Распадом СФРЈ, после тога и СЦГ, сви који су били у тој земљи покушали су да се отргну од тог заједништва трагајући за нечим новим, покушавајући да се што енергичније прекине однос са старим. То у политичком смислу има резона – подвући црту. У таквом, површном размишљању, често се губи из вида да је све оно што смо стварали резултат нашег заједничког ангажовања. Тако је и у ономе што сматрамо искључиво нашом вредношћу уграђено нешто од заједничких вредности. С "Боже правде" нећемо бити веће патриоте него што смо били...

Новом симболиком дакако ћемо потцртати почетак новога времена, али не смемо допустити да кроз то ново имамо негативан однос према старом. Све има свој корен и ток. Кад успоставимо тај баланс, кад достигнемо ту реалност, лакше ће нас други прихватити. Надам се да ћемо кроз то престати да будемо дежурни кривци мада смо тај назив донекле и заслужили.

Прослављени кошаркашки репрезентативац