Бели орлови

Својевремено Драгослав Шекуларац, можда и претеча Дијега Марадоне, а после Гаринче најбољи играч Светског првенства 1962. године у Чилеу (напомена: Шекуларац стално говори како је био први играч Мундијала) кад је Југославија освојила четврто место, могао је да настрада, буде кажњен, јер је играо за "Беле орлове" у Канади. Да у Црвеној звезди није било политички јаких људи, нарочито оних из редова полиције, ко зна како би се Шеки провео јер су "Бели орлови" у то доба били клуб српске емиграције, односно – четника!

Касније је Шекуларац, истински фудбалски мађионичар и враголан, носио репрезентативни дрес са грбом. Највише онај на коме је био југословенски грб са шест буктиња. И дао је велики допринос успесима нашег фудбала (Мелбурн 1956 – сребрна медаља на Олимпијади, Париз 1960 – други на ЕШ у Европи и Чиле 1962 – четврти на свету). Шекуларца смо поменули зато што њему није било важно који му је грб близу срца, јер он је, пре свега, волео фудбал. Било да је играо у Црвеној звезди или репрезентацији...

Дрес државног тима наше земље, без обзира како се она звала и који је режим био на власти, доживео је разне промене и метаморфозе.

Наравно, повод за овај текст јесте садашња боја дреса репрезентације Србије – црвена боја мајице, плава шортсева и беле штуцне (чарапе) копија су државне заставе. Уосталом, тако је било и после Другог светског рата (плаво, бело, црвено), а на дресу је био познати грб са шест буктиња.

И, тако све до 1991. године. Касније, по распаду земље Југославије и настајању државне заједнице Србија и Црна Гора, дресови су остали исте боје (главна гарнитура плаво, бело, црвено, а резервна комплетна бела опрема). На грудима играча није био државни грб, већ знак на коме је писало "ФСЈ" у облику елипсастог троугла иса  лоптом на горњој страни, која је оивичена жутим везом.

По стварању СЦГ – нова промена: знак истог облика, на врху са две петокраке и тробојком у облику лопте, а преко амблема је писало "ФС СЦГ". Подлога уметнику креатору била је силуета двоглавог орла. Симбола некадашње, старе државе.

А како је почело и у којим дресовима су играли наши фудбалери на првој званичној утакмици у репрезентативној историји дугој 86 година?

Познати спортски новинар и публициста Васа Стојковић, бивши генерални секретар Фудбалског савеза Југославије и Црвене звезде, писац 14 књига о фудбалу, присећа се прве фотографије државног тима.

– Објавио сам је у својим књигама и она датира са Олимпијаде у Анверсу, када је наша репрезентација, као државни тим Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, одиграла прву званичну утакмицу – у свом стану, у Улици Стевана Сремца у Београду, јуче нам је испричао Васа Стојковић.

Слика је, наравно, у црно-белој техници, али је сасвим видљиво да су мајице прве репрезентације наше земље биле беле.

– Нису имали фудбалери грб на грудима већ су по неким причањима сами на левој страни пришили малу тробојку, која је била државно обележје – објаснио је Стојковић. – Још један детаљ је интересантан: у Анверсу, који је сад познатији као Антверпен, у тиму је на фудбалском турниру у тој првој утакмици кад је Југославија доживела пораз од Чехословачке од 0:7 играо само један Србин – Јован Ружић, један Словенац – Станко Тавчар, сви остали били су – Хрвати.

Од Другог светског рата све до 1991. године и санкција према Југославији, па затим избацивања репрезентације са Првенства Европе 1992. године у Шведској, фудбалски репрезентативци су најчешће носили плаве дресове са државним грбом (шест буктиња). Касније, три промене, мада су плави све до историјског сусрета Србије против Чешке понекад носили и беле дресове. На грудима грба Фудбалског савеза, не државе, јер по Фифиним прописима свака репрезентација може да на мајицама носи амблем националног фудбалског савеза.

Дакле, и кад су и носили беле мајице, навијачи су са трибина увек скандирали "плави, плави". Сад је стигла нова боја – црвена, ту је и нова химна. Играчи ће први пут против Белгије у Београду бити у прилици да играју пред домаћом публиком и да у хору запевају "Боже правде".

Заједништво је веома важно јер су досад и једни и други говорили да им је сметао плави дрес, симбол државе која се распала, а још више стара химна.