Ispravljanje propuštenog

Prošla su vremena kada smo Kinu pomalo zaboravili i još više zapostavili jer nismo hteli da budemo „tamo neka Azija”. I Srbija danas gleda Kinu kao partnera bez kojeg će malo ko moći.

Predstojeća poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Kini – od 20. do 25. avgusta – ispravljanje je propuštenog. Ovo je inače treća poseta Tadića Kini u poslednje četiri godine.

Korist od prijateljstva sa Kinom imaju i najveći i najmoćniji, a kamoli mali sa ruba Evrope. Kina je, uostalom, uvek bila politički korektna prema Srbiji, ali u meri koja ne ugrožava kineske interese.

Srbija je Kinu, međutim, početkom ovog veka (tačnije od 2000. do 2003. godine) izgubila iz svog vidokruga, gledajući na nju kao na ideološkog saveznika Miloševićevog sistema, što nije odgovaralo istini.

Kinezi su, u stvari, samo sasvim dobro razumeli problem Kosova i podržavali naš stav o neodvojivom delu Srbije. Jer, oni već 60 godina imaju sličan problem sa otcepljenim Tajvanom, ne računajući još dva potencijalna žarišta – Tibet i Sinđijang.

Tajvan se, da podsetimo, odvojio od Kine posle građanskog rata 1949. godine, a Peking ne odustaje od pripajanja ovog ostrva i preti da će taj cilj, ako bude potrebno, ostvariti oružanom akcijom.

Kina se na Balkanu ne bori za svoju političku i vojnu interesnu sferu. Ona želi, pak, da i u ovom regionu bude ekonomski prisutna.

Mi se u Kini nismo istakli kao snalažljivi trgovci, dok Kinezi kod nas jesu, o čemu ilustrativno svedoči prošlogodišnja trgovinska slika: srpski izvoz u Kinu iznosio je 1,7 miliona dolara, a kineski izvoz u Srbiju – 1,34 milijarde dolara.

Mogli bismo da ispravimo nejednakosti u ekonomskoj saradnji makar nastojanjima da privučemo Kineze da investiraju kapital u našu privredu. Jer, budućnost naših ekonomskih odnosa pre se nalazi u kineskim investicijama nego u trgovinskoj razmeni.

Prošla su vremena u kojima su kineske firme izbacivale samo bofl i jeftine proizvode na svetsko tržište. Već danas borba se vodi oko bazičnih istraživanja i ključnih tehnika u elektronici, kao i oko softvera.

Kina je ponosna država sa burnom istorijom i ne krije ambicije. Ona je, sasvim izvesno, već danas ozbiljan igrač u borbi za resurse, a kineska žeđ za naftom stvara paniku na berzama gde se zna kako ona utiče na cene i privredna kretanja u svetu.

Azijski džin zabeležio je najbrži ekonomski rast u istoriji, koji najduže traje. Od Maove smrti 1979, na svakih devet godina duplirala je nacionalni dohodak. Americi je za to bilo potrebno 50 godina, Britaniji 60, Japanu koji se meteorski razvijao – 35. Taj uspeh Kine neizbežno je promenio svet.

Stručnjaci predviđaju da će Kina već 2025. stići SAD, a za sledećih 25 godina, dakle 2050, njen bruto domaći proizvod (BDP) biće za trećinu veći od američkog. Na sredini ovog veka, dakle, Kina će imati BDP od blizu 50.000 milijardi dolara (nije štamparska greška), a SAD oko 38.000 milijardi dolara.

Sa svojih hiljadu i po milijardi dolara deviznih rezervi (tačnije 1.520 milijardi dolara), sve većom vojnom potrošnjom i diplomatskim inicijativama širom sveta, Peking je počeo da ističe svoje ekonomske interese daleko izvan svojih granica.

Kina je početkom ove godine objavila da je prevazišla i Nemačku, kada je reč o privrednoj sili. Kineski BDP bio je 3.500 milijardi dolara, dok je nemački BDP iznosio 3.300 milijardi dolara. I tako je kineska privreda izbila na treće mesto – odmah iza američke i i japanske.

A Srbija, izgleda, još nije u celini spoznala značaj najmnogoljudnije zemlje sveta. Kina se, ipak, u prvom polugođu ove godine probila na četvrto mesto spoljnotrgovinskih partnera Srbije, odmah posle Nemačke, Rusije i Italije. I želi rezervaciju za jedno od prva tri mesta.

Potreban nam je ozbiljan poslovni dijalog sa modernom Kinom.

-----------------------------------------------------------

Kompjuteri iz Kine, pasulj iz Srbije

Srbija je u prvoj polovini ove godine imala ogroman manjak u robnoj razmeni sa Kinom od 546,7 miliona dolara, pri čemu je tokom tog perioda iz Kine uvezeno robe za 552,3 miliona dolara, a izvezeno samo za 5,6 miliona dolara, saopšteno je Tanjugu u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Podaci PKS pokazuju, pored toga, da je Srbija prošle godine iz Kine najviše uvozila monitore za kompjutere, mobilne telefone, računare, motocikle, mušku i žensku obuću, digitalne kamere, televizijske prijemnike i plastične mase.

Neveliki prošlogodišnji i ovogodišnji izvoz Srbije u Kinu uglavnom je obuhvatio mašine za hladno valjanje metala, obrađeno bukovo drvo, smrznute maline, poštanske marke, pasulj i zaštitne rukavice.

Najveći uvoznici razne tehničke i druge robe iz Kine na srpsko tržište u 2008. bili su „KT Kompjuters” iz Beograda, „Pakom” iz Niša, „KimTek” iz Beograda, „Telekom Srbija”, „KK elektronik” iz Beograda, „Delta”, „Roming elektronik” iz Beograda, novosadski „PIN Kompjuters” i „Agromarket” iz Kragujevca.

Srpski izvoz u Kinu uglavnom je išao posredstvom firmi „Ašema” iz Kragujevca, „Špik” iz Ivanjice, „Jugomarka”, hladnjača „Godens” iz Loznice, „Beorol” iz Beograda, „Agrovojvodina mehanizacija” iz Novog Sada, beogradske „Tera trejd” i Zemljoradničke zadruge Arilje koja je na ogromno kinesko tržište plasirala smrznuto voće.

-----------------------------------------------------------

U Pekingu i Šangaju

Predstojeća poseta srpskog predsednika Borisa Tadića Pekingu, ali i Šangaju, biće prilika da se obezbedi podrška kineskih kompanija i pronađe zajednički interes za realizaciju strateških projekata za Srbiju kao što su, na primer, završetak radova na izgradnji Koridora 10, obilaznice oko Beograda i izgradnja nekoliko mostova, izvestili su Tanjug i Beta.

Tadić će se u četvrtak, 20. avgusta, susresti s predsednikom Kine Hu Đintaom, dok će u petak, 21. avgusta, razgovarati s kineskim premijerom Ven Điabaom. Istog dana sastaće se i sa predsednikom kineskog parlamenta Vu Banguom.

Predsednik Srbije će u Pekingu učestvovati na investicionom forumu na kojem će biti predstavnici brojnih kineskih kompanija.

U Pekingu će biti potpisan sporazum o saradnji u infrastrukturnim projektima između Srbije i Kine, a u sporazumu će, kako se najavljuje, biti definisana i izgradnja mosta Zemun–Borča.

Predsednik Srbije će u Šangaju, zajedno s predstavnicima istaknutih kineskih kompanija, učestvovati na biznis forumu.

U Tadićevoj delegaciji biće potpredsednik vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.

P. M.