Srbin unapređuje odbojku u Norveškoj

Naša odbojka se u poslednjih 15-tak godina uzdigla do neslućenih visina zauzevši jedno od vodećih mesta u svetu. Zbog toga i ne čudi to što se širom zemaljske kugle imena srpskih odbojkaša i odbojkašica izgovaraju sa velikim strahopoštovanjem. Jedno od njih je i ime Mladena Stankovića.

Iako nepoznat našoj široj sportskoj javnosti ovaj 27-godišnji Negotinac je stekao status gotovo centralne odbojkaške figure u Norveškoj. Kao igrač i trener Randaberga za kratko vreme je „kupio” poslovično rezervisane Norvežane, a brojni novinski članci, intervjui i gostovanja na televizijama su najbolji dokaz njegove ogromne popularnosti u zemlji „1.000 fjordova”.

Stanković je karijeru počeo u Hajduk Veljku u rodnom gradu. Igrao je u raznim beogradskim klubovima, između ostalog i u Zvezdi, kao i za jednog turskog prvoligaša. Pošto je završio Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, na kojem je bio jedan od troje najboljih studenata u generaciji, odlučio je da spakuje kofere i da napusti zemlju.

– Prilikom odabira sredine za nastavak karijere vodio sam se željom da igram i da kao trener pokušam da razvijam ovaj sport u nekoj odbojkaški nerazvijenoj sredini. Izbor je pao na Randaberg, klub iz istoimenog mesta na samoj obali Severnog mora, udaljen svega četiri kilometara od Stavangera, četvrtog po veličini grada u Norveškoj – počinje svoju priču Stanković – Prezadovoljan sam prvom sezonom. Klub je vicešampionskom titulom i plasmanom u polufinale Kupa zabeležio najveći uspeh u poslednjih 15 godina. Ipak, mnogo je bitnije što smo uspeli da napravimo odličan temelj za narednu sezonu u kojoj ćemo pucati na „duplu krunu” i pokušati da s trona skinemo Niborg, ekipu iz Bergena, godinama najbolju u Norveškoj.

Stanković ističe da je odbojka u Norveškoj na amaterskom nivou, ali da savez i klubovi imaju čvrstu nameru da je popularišu i polako uzdignu.

(/slika2)– U ovoj zemlji neprikosnoveni su rukomet, fudbal, skijanje i odbojka na pesku. Od ostalih sportova, uključujući i odbojku, ne može da se živi, a ja sam trenutno možda jedini odbojkaš u Norveškoj koji dobija platu. Prva liga im je, trenutno, na nivou naše druge, možda čak i treće, ali Norvežani ne sede skrštenih ruku. Raznim programima pokušavaju da razvijaju ovaj sport, a cilj im je da se u doglednoj budućnosti plasiraju na neko značajnije takmičenje. Svesni su da ništa ne može preko noći i sve zasnivaju na radu na duže staze. Evo, u mom klubu su insistirali da potpišem ugovor na najmanje pet godina – ističe Stanković.

On uporedo radi i kao lični trener Bjerna Maseide koji je 1994. u paru Iverom Horemom doneo Norveškoj svetsko zlato u odbojci na pesku.

– Odbojka na pesku je jedan od najpopularnijih sportova u Norveškoj. Glavni centar im je u Stavangeru koji je ove godine bio domaćin svetskog prvenstva. Imam čast da radim s jednim od najboljih igrača u odbojci na pesku koji je pored zvanja svetskog prvaka bio jednom i evropski prvak, te nekoliko puta vicešampion Starog kontinenta – objašnjava Stanković.

To što dolazi iz zemlje olimpijskih pobednika iz 2000, te osvajača mnogobrojnih medalja s najvećih takmičenja Stankoviću je bila samo odskočna daska u pronalaženju angažmana u Norveškoj. Za sve ostalo je morao sam da se potrudi a da je u tome uspeo svedoči i ponuda da u Stavangeru radi kao profesor u Sportskoj gimnaziji, iako još ne govori norveški, pa predaje odbojku, u sklopu časova fizičke kulture, na engleskom jeziku.

Stanković je oduševljen Norveškom, počev od prirodnih lepota ove zemlje, preko načina života u njoj pa sve do klime u Randabergu.

– Reč je o jednoj prelepoj zemlji u kojoj svi vode mnogo računa o prirodi. Takođe, poseban šmek daje joj opušten način života gotovo svih ljudi. Za sve ima posla, a posebno je razvijen socijalni program tako da uopšte nema siromašnih. Iako vlada uverenje da je u Norveškoj klima surova to se, ipak, odnosi samo na sami sever zemlje. U Randabergu zbog uticaja Golfske struje tokom zime nema snega, a temperatura se ne spušta ispod -1, dok se leti popne do 30 stepeni. Poznate bele noći su i u Randabergu uobičajena pojava, ali se javljaju samo 30-tak dana godišnje tako da nisu tolika smetnja – kaže na kraju Stanković.

N. Bojičić