Predviđene strože kazne za huligane

Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama sadrži brojne nedostatke, a domet njegove primene u praksi izuzetno je mali, navode „Politikini” sagovornici iz srpskog pravosuđa. U pomenutom zakonu, navode oni, neprecizno je određeno šta se pod nasiljem podrazumeva i ukazuju da se pravnici u praksi često susreću sa problemom dokazivanja krivice. Ovaj zakon propisuje krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi za koje je zaprećena kazna zatvora od tri meseca do jedne godine, a za kolovođe od jedne do pet godina.

Izmenjenim Krivičnim zakonikom trebalo bi konačno da bude uveden red u ovu oblast. Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, naime, predložene su strože zatvorske kazne za nasilničko ponašanje na sportskim terenima.

– Radna grupa koja je radila na izmenama Krivičnog zakona u nacrtu Zakona o izmenama i dopunama pomenutog zakona, između ostalog, predložila je i da se kao krivično delo propiše nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi za koje bi bila zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Ukoliko se delo izvrši u grupi ili tokom njega dođe do nereda u kojem je neko teško povređen ili znatno oštećena imovina, predloženo je da izrečena kazna može da bude od jedne do osam godina zatvora. Za kolovođu nereda predviđena je kazna do deset godina – objašnjava Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.

Prema njenim rečima, nacrtom je predložena i odgovornost službenog ili odgovornog lica koje, pri organizovanju sportske priredbe, ne preduzme mere obezbeđenja koje bi sprečile nerede. Ukoliko bi zbog nereda bili ugroženi životi više lica ili imovina većeg obima, organizatoru bi mogla da se izrekne kazna zatvora od tri meseca do tri godine.

Sada važećim Krivičnim zakonikom propisuju se četiri vrste kazni: novčana i kazna zatvora, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole. Kazna zatvora, prema važećem Zakonu, ne može da bude kraća od 30 dana, niti duža od 20 godina. Ovo, međutim, ne važi za pojedina najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela za koje je zakonom propisana kazna zatvora od 30 do 40 godina. Novčana kazna može da se izrekne u dnevnom ili određenom iznosu. Dnevni iznos, prema Zakonu, ne može da bude manji od 500, niti veći od 50.000 dinara, a prilikom njegovog odmeravanja mora da se uzme u obzir imovno stanje učinioca. Novčana kazna u određenom iznosu ne može da bude manja od 10.000, niti veća od milion dinara.

– Rad u javnom interesu može da se izrekne za krivična dela za koja je propisana novčana ili kazna zatvora do tri godine. Pod njim se podrazumeva svaki društveno koristan rad kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo i koji se ne obavlja da bi se ostvarila neka dobit. Ne može da bude kraći od 60, niti duži od 360 časova – navodi Ramićeva.

Četvrta predviđena kazna, oduzimanje vozačke dozvole, može da se izrekne ukoliko je motorno vozilo korišćeno tokom izvršenja dela ili dok je ono pripremano. Ova kazna ne može da bude kraća od jedne, niti duža od tri godine.

– Prilikom odmeravanja kazne, sud pre svega mora da vodi računa o propisanoj kazni za učinjeno krivično delo. Sud, prilikom izricanja kazne, vodi računa i da u konkretnom slučaju ona ima svrhu, odnosno da spreči učinioca da više ne ponavlja dela, da on utiče na druge da ne vrše krivična dela... Treći kriterijum za odmeravanje kazne jesu olakšavajuće i otežavajuće okolnosti – objašnjava Ramićeva.

M. Derikonjić