Nezaboravna kafa u Rimu

Putovanje po državama EU za 200 najboljih studenata koje je organizovao Evropski pokreta u Srbiji ovih dana je završeno. Objavljujemo završni tekst izveštača „Politike” Nataše Tomić, studentkinje molekularne biologije i fiziologije na Biološkom fakultetu u Beogradu

Rim, 15 – 16. avgusta – Za kraj putovanja ostavili smo najlepše odredište – Italiju. Dva dana u Rimu su zaista nezaboravna. Mogu slobodno reći da je to mesto u koje bih se prvo vratila. Grad je ispunjen spomenicima kulture i istorije. Najbolje je očuvan Koloseum. Odmah pored njega se nalaze ostaci Rimskog foruma, zatim hram vestalki Palatina, mesto rođenja Rima, gde je Romulus zaorao brazdu 21. aprila 754. god. pre n.e. … Divno je šetati centrom nekadašnjeg sveta.

Sadašnja strana Rima nije ništa manje interesantna, ali je ne čine građevine nego ljudi. I neverovatni su. Desiće se da uđete u radnju, kupite sladoled i da ostanete unutra bar pola sata. Isto tako i kada se zaustavite na ulici da kupite suvenir, u taksiju, na šalterima... Svi su izuzetno prijatni, srdačni, pričljivi i nasmejani. Pitaće vas: odakle ste, kako vam se sviđa Rim, kuda putujete i kad se okrenete već je prošlo 15 minuta i vi ste se slatko ispričali na nekom „poluitalijanskom poluengleskom jeziku” uz svesrdnu pripomoć ruku i nogu. Ako kojim slučajem i sutradan odete na isto mesto upoznaće vas i sa roditeljima i svim prijateljima koji se tu zateknu. Inače, Italijani drže do porodice, pa i poslove vode porodično. Na primer, hotel u kojem smo bili drži jedna od sestara i njena ćerka, malo niže u ulici druga sestra drži drugi hotel, a opet u istoj ulici brat i mama vode pansion – prenoćište sa doručkom – a tata pomaže svima njima. Posle smo čuli za još nekoliko takvih primera gde dve ili ili generacije rade zajedno u porodičnom poslu.

Iz Rima ne bi trebalo da otputuje onaj ko nije probao pice i kapučino. reč mnogo nije prava koja bi opisala koliko smo jeli. Sve vrste pica koje smo probali, a ima ih puno, bile su odlične. Doduše nisu baš jeftine, cela pica košta 16 evra, odnosno četiri parčeta po četiri evra. Ali vrede svakog evra. A kafa je posebna priča. Svi oni kojima dan počinje uz šoljicu kafe, znaju koliko je bitno da ona bude dobra. E, ovde služe tu savršenu kafu, a samo je stvar ukusa da li ćete izabrati kapučino ili espreso.

Venecija, 16 – 17.avgusta – Venecija je drugačija od svega. Stare kuće kojima vrata izlaze na vodu, kanali, gondole, lavirint ulica i mostići je čine jedinstvenom. Prepuna je turista iz svih delova sveta, golubova i prodavnica suvenira sa divnim maskama i nakitom od čuvenog murano stakla. Savet svima je da dobro gledaju kuda idu, jer će se začas izgubiti i više ih ni mapa ni navigacija ne može izvući iz zamršene mreže ulica i kanala.

Ljubljana, 17 – 19. avgusta – Mene je pruga dalje odvela u Sloveniju, odnosno u Ljubljanu gde sam se ponovo našla sa drugaricom Jelenom. Njena rodbina nam je organizovala divan izlet do Bledskog jezera. Posle svih velikih gradova ovaj odlazak u prirodu neverovatno prija. Jezero je lepo i čisto. Divan je osećaj plivati u toploj vodi dok su iznad vas vrhovi Alpa. Iako je taj dan vrućina bila neverovatna oko jezera je vladala prijatna hladovina, jer je ušuškano u šumu.

Ljubljana je uređena, ljudi su kulturni i nema saobraćajnih gužvi. Mene je baš iznenadilo da su cene hrane i odeće uglavnom niže nego u Beogradu iako su im plate znatno više, pogotovo sad kad je tamo sezona sniženja. Možda bi ostali tu još koji dan, ali je vreme za povratak kući posle 30 dana puta i 8.000 pređenih kilometara.

Nataša Tomić

Kraj