Ček može da se bira

Odlazak u penziju ne znači i definitivni gubitak izbora šta će penzioner da uradi sa svojim statusom. Ako ode u invalidsku penziju i dočeka starosnu, ima mogućnosti da bira između dve prinadležnosti i odluči se za onu koju će duže primati i koja će biti veća. Ode li u starosnu penziju dobrog zdravlja, a pri tom mu se posreći da na tržištu ima posla u njegovoj struci – može se ponovo prijaviti na obavezno osiguranje i uz prosečan ček od oko 21.000 dinara nastavi da prima i platu.

U Fondu PIO kažu da nije redak slučaj da pojedinci ispune uslove za korišćenje više penzija, ali po postojećem zakonu mogu da primaju samo jednu. Da bi napravili pravi izbor trebalo bi da podnesu zahtev penzijskom fondu za obračun prinadležnosti koji će im pomoći da reše dilemu.

Invalidski penzioner ne samo da ima pravo da, ukoliko je u međuvremenu stekao uslove za starosnu penziju, počne da prima drugi ček, već i da prelomi s kojim datumom želi da mu se isplaćuje starosna penzija. Pa, ukoliko je iznos nove, starosne penzije, manji od onog koji je do tada primao, penzioner može da zatraži da mu se starosna penzija prizna od dana podnošenja zahteva za novu prinadležnost. A može da nastavi i da prima invalidsku penziju, ukoliko mu se to više isplati.

U Fondu PIO ipak kažu da je mali broj slučajeva kada je starosna penzija veća od prethodne, invalidske, jer je uglavnom reč o penzionerima koji su taj status stekli po starom zakonu, odnosno kada se za prosek penzija uzimalo poslednjih 10 godina radnog staža. Danas se u obzir uzimaju sve godine provedene na poslu od dana zasnivanja radnog odnosa.

Za razliku od invalidskih penzionera, starosnim odlaskom u penziju mogu da nastave da rade tako što će se prijaviti ili na matičnu evidenciju ili honorarno. Iako se za većinu invalidskih penzionera smatra da nisu više radno sposobni, zbog čega su i penzionisani, ima onih koji mogu da rade, pa se upravo zato i odlučuju da stave tačku na invalidsku i počnu da primaju starosnu penziju.

Dakle, starosni penzioneri niti gube pravo na penziju niti im prestaje isplata prinadležnosti i kada se po penzionisanju prijave na obavezno osiguranje, ili rade po ugovoru o delu, objašnjavaju u PIO fondu. Za razliku od njih, primaocima porodičnih i invalidskih penzija zakon ne ide toliko naruku, tako da su oni uskraćeni za tu mogućnost.

U Fondu PIO napominju da, ukoliko je žena korisnik invalidske penzije i podnese zahtev za porodičnu posle smrti supruga, biće doneto rešenje kojim se utvrđuje pravo na porodični ček s tim što joj zakon omogućava isplatu povoljnije, veće penzije.

Dakle, ako je invalidska penzija u ovom slučaju veća od porodične, utvrdiće se pravo na porodičnu prinadležnost, a žena će nastaviti da prima povoljniju penziju, zaključuju u PIO Fondu .

Jasna Petrović

----------------------------------------------------------

Smanjenje penzija – više ugroženih

Upitan da komentariše najave Svetske banke i MMF-a da se penzije neće povećavati, te da će penzijski sistem ostati neodrživ, Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, kaže za „Politiku” da je nedopustivo reći da je učešće penzija od 60 odsto u prosečnoj zaradi velikodušnost prema srpskim penzionerima. On ističe da je nedopustivo da penzije padaju ispod ovog nivoa, jer bi se samo povećao broj socijalno ugroženih, zbog čega je neophodno propisati donju granicu, ispod koje one ne smeju da padaju.

Inicijativu da se penzije ubuduće usklađuju samo sa stopom inflacije, kao što je to slučaj u zemljama OECD, Nenadić ocenjuje kao prihvatljivu samo ako ne bi bilo velike razlika između cena i rasta plata. Bitno je da inflacija ne obezvredi penzije. Ako je inflacija jednocifrena i penzije prate njen rast, suština stvari se ne menja. Biće nevolja ako inflacija ode na 15 i više procenata. U tom slučaju one će realno početi da gube na vrednosti.

U zemljama OECD inflacija je dva-tri odsto, tako da je tamo praćenje penzija s rastom cena na malo samo „fino štimovanje”.

----------------------------------------------------------

U državnom fondu za 8,9 hiljada više penzionera

Broj penzionera državnog penzijskog fonda povećan je od kraja prošle godine do 30. juna ove za 0,56 odsto, što znači da je ova milionska populacija brojnija za 8.891 penzionera, potvrđeno je juče u Fondu PIO.

U odnosu na kraj prethodnog tromesečja, broj korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova porastao je za 2,7 odsto, tako da je danas njihov ukupan broj 162.550. Istovremeno je broj ugovora o članstvu uvećan za oko 3,8 procenata i iznosi 211.195 korisnika.

Jasna Petrović