Tadić pomilovao policajca sa Kosmeta

PROKUPLjE – Bivši policajac Zoran Stanojević (41), koga je Okružni sud u Prištini osudio na 15 godina zatvora zbog ubistva kosovskog Albanca 1999. godine, potvrdio je da je pušten na slobodu nakon pomilovanja predsednika Srbije Borisa Tadića.

„Kada su mi 10. avgusta uručili pomilovanje predsednika Tadića i pustili me na slobodu kroz kapiju Okružnog zatvora u Prokuplju mislio sam da sanjam, jer sam već prestao da verujem da će me osloboditi od te strašne osude posle koje sam nevin robijao više od šest godina”, rekao je Stanojević dopisnici agenciji Beta u Prokuplju gde sada živi.

Stanojević je pravosnažno osuđen 2002. godine zbog ubistva Hajriza Brahimija i pokušaja ubistva još dvojice Albanaca u selu Račak.

Bivši policajac je kazao da je „uhapšen na prevaru” 14. avgusta 1999. godine nakon što se vojska i policija povukla sa Kosova. Uhapšen je prilikom obilaska porodičnog stana u Štimlju u kome je ranije živeo sa suprugom Albankom, Afroditom (36).

Njih dvoje imaju kćerku Slađanu (13) i sina Slađana (10), a Afrodita je nakon prelaska u centralnu Srbiju promenila ime u Ivanka.

„Uhapsile su me kosovske policijske snage, iako sam imao garanciju Kfora da mi se ništa neće dogoditi, bez valjane optužnice, za delo koje nisam počinio i odmah su me pritvorili”, rekao je Stanojević koji je u zatvorima na Kosovu proveo četiri godine.

Posle razmene srpskih i albanskih zatvorenika, 2002. godine, bivši policajac je prebačen u zatvor u Prokuplju.

„U zatvoru u Lipljanu i kasnije Kosovskoj Mitrovici (kojima je upravljao Kfor) nisam fizički mučen, ali sam prošao kroz neviđenu psihičku torturu od koje sam i sad bolestan i ne znam da li ću se ikada oporaviti”, rekao je Stanojević.

„Pomilovanje predsednika Tadića doživeo sam kao nešto najlepše i najveće što mi se dogodilo u životu, ne zbog činjenice da sam sada slobodan čovek, jer ja se i pored svega osećam kao da sam još u zatvoru, već zbog saznanja da je neko uvideo da sam bez razloga i potpuno nevin osuđen”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, veliku zahvalnost duguje i porodici koja je uz njega bila sve godine tamnovanja.

„Optužili su me da sam ubio čoveka koga nisam nikad video, ni poznavao, a čuo sam da taj čovek nije uopšte ubijen nego da i danas živi u Lipljanu. Nisu imali valjanu optužnicu, niti dokaze, ali su me ipak osudili”, rekao je Stanojević.