Тадић помиловао полицајца са Космета

ПРОКУПЉЕ – Бивши полицајац Зоран Станојевић (41), кога је Окружни суд у Приштини осудио на 15 година затвора због убиства косовског Албанца 1999. године, потврдио је да је пуштен на слободу након помиловања председника Србије Бориса Тадића.

„Када су ми 10. августа уручили помиловање председника Тадића и пустили ме на слободу кроз капију Окружног затвора у Прокупљу мислио сам да сањам, јер сам већ престао да верујем да ће ме ослободити од те страшне осуде после које сам невин робијао више од шест година”, рекао је Станојевић дописници агенцији Бета у Прокупљу где сада живи.

Станојевић је правоснажно осуђен 2002. године због убиства Хајриза Брахимија и покушаја убиства још двојице Албанаца у селу Рачак.

Бивши полицајац је казао да је „ухапшен на превару” 14. августа 1999. године након што се војска и полиција повукла са Косова. Ухапшен је приликом обиласка породичног стана у Штимљу у коме је раније живео са супругом Албанком, Афродитом (36).

Њих двоје имају кћерку Слађану (13) и сина Слађана (10), а Афродита је након преласка у централну Србију променила име у Иванка.

„Ухапсиле су ме косовске полицијске снаге, иако сам имао гаранцију Кфора да ми се ништа неће догодити, без ваљане оптужнице, за дело које нисам починио и одмах су ме притворили”, рекао је Станојевић који је у затворима на Косову провео четири године.

После размене српских и албанских затвореника, 2002. године, бивши полицајац је пребачен у затвор у Прокупљу.

„У затвору у Липљану и касније Косовској Митровици (којима је управљао Кфор) нисам физички мучен, али сам прошао кроз невиђену психичку тортуру од које сам и сад болестан и не знам да ли ћу се икада опоравити”, рекао је Станојевић.

„Помиловање председника Тадића доживео сам као нешто најлепше и највеће што ми се догодило у животу, не због чињенице да сам сада слободан човек, јер ја се и поред свега осећам као да сам још у затвору, већ због сазнања да је неко увидео да сам без разлога и потпуно невин осуђен”, рекао је он.

Према његовим речима, велику захвалност дугује и породици која је уз њега била све године тамновања.

„Оптужили су ме да сам убио човека кога нисам никад видео, ни познавао, а чуо сам да тај човек није уопште убијен него да и данас живи у Липљану. Нису имали ваљану оптужницу, нити доказе, али су ме ипак осудили”, рекао је Станојевић.