TRI PITANjA ZA DEMOKRATE

U stvari, to je jedno jedino pitanje, a ono glasi: Šta ćete vi to ostaviti za sobom? Ipak, da bi stvar bila jasnija, neka ostanu tri pitanja.

Prvo pitanje glasi: Kako vam to izgleda glavni grad, kojim, evo, upravljate bez prekida od 2000. godine? Mislim, koja to evropska prestonica ima toliko neobeleženih ulica? U čitavom civilizovanom svetu na svakoj raskrsnici lepo piše koje se to ulice seku i koji su brojevi zgrada do sledećeg ćoška, zar to stvarno niste nigde videli i zar stvarno to u Beogradu ne može da se uradi? Mora li svaki posetilac najpre da savlada ćirilicu ne bi li se snašao u onim retkim slučajevima kada pronađe tablu sa nazivom ulice? A šta tek da radi onaj ko ne zna kako mi jednu te istu ulicu naizmenično obeležavamo starim, pa novim, pa starim, pa novim imenom, i sve tako?

I još da vas pitam: Zar stvarno niste u stanju da za sve ove godine raščistite ruševine od bombardovanja u samom centru grada? Više su mi stvarno preko glave, verujte, razgovori sa strancima, kada nanovo treba odgovoriti na pitanje – jesmo li mi to namerno u centru grada ostavili ruševine – a ja počnem da se izvlačim – ma ne, znate, ovo ovde, to je bio savezni MUP (pre dvadeset godina) a ovo, to je Dobrovićeva zgrada, ali je tu nadležno Ministarstvo vojske, nije to gradski nivo nego republički, a oni su, znate, dugo bili u svađi… Zar se, odista farsa nastavlja, zar se Đilas i Šutanovac ne podnose, pa ne mogu da se nađu u „Maderi”, recimo, i uz jedan ručak dogovore da jedna ekipa za dva-tri dana uredi taj prostor? Umesto toga, slušam kako moj gradonačelnik duboko u svojoj patrijarhalnoj duši osuđuje gej-paradu, a ja se nešto mislim – bože, kako ga toliko nije uznemirilo ono gradilište na samom početku Knez Mihailove na kome se već godinama ništa ne gradi i je li se ikada upitao – koliko miliona evra godišnje ovaj grad zbog toga gubi? Nekako bi onda i ta jeftina politička izjava o gej paradi (sa kojom se, uzgred, potpuno slažem) možda, nekim čudom, dobila na težini!

Ili, drugo pitanje: Šta nameravate da uradite sa misijom MMF-a? Kako se odavde vidi, krenuli ste istom onom taktikom vlade Vojislava Koštunice – najpre, kao, pristanete na sve, a posle se pravite ludi? Zar niste baš vi (s pravom) uveravali narod koliko je loša takva politika? A sada? Nema tri meseca kako ste potpisali da će budžetski deficit biti sveden na tri odsto, a do današnjeg dana nijednu ozbiljnu meru niste primenili! A zašto su izostale ozbiljne mere (poput one prve, da vas podsetim, o uvođenju poreza na bruto plate u iznosu od šest odsto)? Nije valjda to bilo samo zato što je počeo da vam pada politički rejting, pa ste od ove ideje brže-bolje odustali? Umesto toga bili smo bombardovani stotinama u sekundi smišljenih populističkih mera, kojima je najlošije bilo to što je skoro svaka od njih, umesto da smanjuje – upravo povećavala budžetski deficit, a smanjivala naše poverenje u samu vladu.

I šta sada? Ministarka Dragutinović po novinama (ali koliko čujemo – ne i na vladi!!!) preti da će, ako se ona pita, porez na dohodak porasti na dvadeset odsto dok ostali uglas tvrde – ma ne, to ne dolazi u obzir, mi ćemo umesto toga da napravimo jednu sveobuhvatnu reformu čitave javne uprave, o kojoj za sada znamo da vam kažemo samo da bi trebalo da bude sveobuhvatna. Sada nam je prioritet da ovu genijalnu ideju fiiiino upakujemo i što skuplje prodamo ovim naivčinama iz MMF-a, evo, već su stigli!

I treće pitanje: Koji će biti vaš sledeći koalicioni ustupak? Mislim, koje ste slobode i osvojena građanska prava još spremni da unovčite samo da biste ostali na vlasti? Srbija očigledno više i nije država kada lična osveta jednog političara može da bude razlog za uvođenje provereno pogubnih i represivnih medijskih zakona! Drage moje demokrate, tako ste brzo i tako lako odustali od slobode štampe da stvarno počinjem da se pitam gde nas ovi ljudi sve mogu odvesti i to ne iz ubeđenja nego iz čistog konformizma? Po čemu ste vi onda uopšte bolji od bilo koga drugog na političkoj sceni, pitam se?

Tako se lepo vidi da ste negde usput izgubili kompas, a da se baš nešto i ne trudite da ga ponovo uzmete u ruke.

Zaista, šta ćete vi to ostaviti za sobom?