Nejasni detalji o otmici broda „Arktik si”

Nakon prošlonedeljnog hapšenja osumnjičenih za otmicu teretnog broda „Arktik si”, ruski istražni organi su veoma oprezni u objavljivanju zvaničnih informacija o ovom slučaju, dok se u javnosti i dalje mogu čuti različiti scenariji o motivima i brojnim nedoumicama u vezi sa „piratskom” akcijom. Istražni komitet saopštio je u ponedeljak da je šest od ukupno osam otmičara odslužilo zatvorske kazne u Estoniji između 2001. i 2005. godine.

Prema pisanju dnevnika „Komsomolskaja pravda”, šest osumnjičenih, koji se od prošlog četvrtka nalaze u pritvoru u Moskvi živeli su u jednoj gradskoj četvrti u estonskoj prestonici Talinu. Ova „šestorka” je 17. jula napustila Talin, saopštavajući tom prilikom rođacima da idu u Španiju, gde će raditi kao čuvari, rekao je Aleksej Bartenjev, brat jednog osumnjičenog.

Dosadašnji rezultati istrage potvrđuju da je brod otet 24. jula u neutralnim vodama Baltičkog mora, u blizini Švedske, ali još nisu poznati razlozi otmice, i zašto bi „pirati” posle 500 godina napali teretnjak sa drvnom građom koja vredi 1,3 miliona evra?

Osumnjičeni se terete za „piratsku delatnost i kidnapovanje”. Iako je Ministarstvo odbrane ranije saopštilo da su „pirati” zatražili otkup, tužioci su propustili da navedu ovaj detalj u optužnici koja je prošlog petka podignuta pred Okružnim sudom u Moskvi, piše dnevni list „Komersant”. Branioci dvojice osumnjičenih najavili su podnošenje žalbi zbog hapšenja njihovih klijenata, koji tvrde da su nevini.

Ukupno 11 od 15 članova posade broda „Arktik si” takođe se nalaze u pritvoru, budući da istražitelji sumnjaju da su ruski mornari možda bili u dosluhu sa otmičarima, navodi „Moskov tajms”. Njihove porodice izrazile su zabrinutost zato što dosad nisu uspeli da stupe u kontakt sa njihovim najmilijima, kojima je, kako kažu, ograničena sloboda kretanja. To je opovrgao portparol istražne komisije Vladimir Markin, tvrdeći da posada uživa slobodu kretanja kroz Moskvu, uz pravo na upotrebu mobilnih telefona. Porodice su, međutim, odlučile da se za pomoć obrate patrijarhu Kirilu, a služba za medije ruske pravoslavne crkve saopštila je da će stupiti u kontakt sa nadležnim organima.

Na rasvetljavanju detalja otmice malteškog teretnjaka, sa ruskim vlastima sarađuju i organi Finske, Švedske i Malte. Međutim, u nedostatku zvaničnih informacija, u medijskim izveštajima se uglavnom pominje mogućnost da ruske vlasti nešto skrivaju. Tako se navodi da je u pitanju inscenirana otmica i akcija oslobađanja, koja je za cilj imala podizanje ugleda ruske ratne mornarice, koja nakon skoro dve decenije ponovo krstari svetskim morima.

Neretko se pominje da je brod prevozio „tajni teret”, najverovatnije oružje. Ruski nedeljnik „Novaja gazeta” navodi mogućnost da su izraelske tajne službe osujetile pokušaj da se rusko oružje, najverovatnije rakete, isporuče Iranu, što je ruski predstavnik pri NATO Dimitrij Rogozin okarakterisao kao „izmišljotinu”. Britanski „Fajnenšel tajms” takođe piše, pozivajući se na izvor iz finske brodovlasničke kompanije „Solčart”, da je u Kalinjingradu na brod utovaren „sumnjivi teret”.

M. Kovačević