Koliko košta zdravlje u Srbiji

Kada bi lekar i državni funkcioner Tomica Milosavljević ovih dana savladao političara u sebi, ne razmišljajući koliko će trenutno bodova sakupiti kod glasača, mogao bi na toj funkciji da ostane još deceniju.

Istina, uz rizik da ga gnev gubitnika u startu uzdrma, ali da ako dobije tu bitku na duže staze uknjiži većinsku podršku glasača i visoke ocene svetskih analitičara. Bilo bi dovoljno samo da stisne petlju i konačno dosledno, uz svesrdnu stručnu potporu međunarodnih finansijera, sprovede najavljene reformske poteze.

Između ostalog, da on i njegovi najbliži saradnici umesto da tvrde da nema prekobrojnih, da neće biti otpuštanja već samo pregrupisavanja, srpsko zdravstvo suoče sa realnošću – da i ljude i kapacitete svedu na dobro odmerenu meru, a menadžment zdravstvenih ustanova (kao i u svakoj firmi) odmere i prema finansijskom učinku. Jer, ni za zdravstvo ni za pacijente neće biti leka bez ekonomske logike i pravila.

Srbija godišnje izdvaja za zdravstvo od šest do osam procenata društvenog kolača, što je nešto više nego u novim članicama i manje nego u staroj Evropi. Iako je od 2000. godine državni fond zdravstva realno povećan za 23 odsto, a budžet Ministarstva zdravlja (namenjen prevashodno prevenciji, nabavci opreme i infrastrukture i zdravstvenoj zaštiti ugroženih grupa) gotovo udvostručen, zdravstvo se uprkos boljitku u poslednjih devet godina i dalje doživljava kao crna rupa javnog sektora.

Jer, od lanjskih 170,7 milijardi (ovogodišnji planirani prihodi su 193 milijarde dinara) uplaćenih u fond (puni se 70 odsto doprinosima na plate zaposlenih i 23 odsto doprinosima na prinadležnosti štićenika Fonda PIO i Nacionalne službe zapošljavanja) najviše pojedu zarade 104.000 (od ukupno više od 108.000) zaposlenih u zdravstvu čije su plate ugovorene sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje.

Kad se uporede prihodi i rashodi u 2008. pojedinačno, po vrsti zdravstvenih ustanova (od apoteka, preko domova zdravlja, bolnica kliničkih centara, do zavoda za javno zdravlje), najveći deficit u poslovanju iskazale su specijalne bolnice, zavodi i domovi zdravlja.

Po rečima pomoćnika ministra Zorice Pavlović, razlozi za minus navedenih ustanova jesu veći broj zaposlenih (od četiri do 25 odsto) od broja ugovorenih radnika sa RZZO, neodgovarajuća struktura i prostorni raspored medicinskog osoblja (što iziskuje novo zapošljavanje, iako ih je ukupno dovoljno), čak 38 odsto preko normativa zaposlenih nemedicinskih radnika, nedovoljni sopstveni prihodi ovih ustanova i nenamensko trošenje sredstava ugovorenih sa Zavodom za plate zaposlenih i materijalne troškove (prelivanje ugovorenih sredstava za namene koje nisu ugovorene).

Svetska banka je, uz ključne preporuke za reformu srpskog zdravstva –promenu načina finansiranja zdravstvenih ustanova i rešavanjepitanja prekobrojnih, radi uštede –sugerisala i smanjenje plata iz fonda lekarima koji (legalno) obavljaju privatnu praksu.

Povećanje prihoda moglo bi se postići i izdavanjem (ili zatvaranjem) neiskorišćenog prostora u opštinskim zdravstvenim ustanovama. Uz doslednu i strogu primenu pravila o javnim nabavkama, suzbijanje svih oblika korupcije i neracionalne nabavke i potrošnje, uštedelobi sei na troškovima poput energenata, lekova, ugradnog materijala, implantata, pomagala i smanjili izdaci koji sada, prema podacima RZZO pojedu 38 odstonovca iz kase državnog novca.

Analitičari Svetske banke predlažu i ekonomisanje prilikom korišćenja skupe tehnologije. To bi se moglo sprovesti tako što bi se najsofisticiranije medicinske tehnologije ostavljale za tercijarnu zaštitu i specijalizovane bolnice uz pravilan sistem uputa, kako bi se obezbedilo da pacijenti kojima je to zaista potrebno i koriste tu tehnologiju.

Možda su to naizgled pojedinačno sitni procenti uštede, ali reč je o milijardama, koje bi uz ključnu promenu finansiranja medicinskih ustanova, mogle doneti krupne uštede i, što je najvažnije, bolji kvalitet usluga.

Ako se odbaci budžetsko finansiranje zdravstva kao opasna varijanta i ostane li se na obaveznom osiguranju (uz sve veće uvođenje dopunskog), racionalizacija je jedino rešenje. I bez većeg sužavanja zakonskih prava pacijenata.

I naravno uz nalaženje mehanizma da se unapred otklone rizici koje nose predloženi sistema finansiranja – po pacijentu u primarnoj zaštiti i po učinku, odnosno srodnim dijagnostičkim grupama na višim nivoima. Da se ne dogodi da domovi zdravlja krenu da „pumpaju količinu usluga koje pružaju” ili da pacijente zrele za bolničko lečenje ne zadržavaju u svojim ambulantama, samo da bi ubrali veću glavarinu.

Samo da gužvi ne bude.

-----------------------------------------------------------

Lek za lekove i bolovanja

Srbija prema podacima Svetske banke, u jednom uspeva: da obuzda porast farmaceutske potrošnje kroz korišćenje referentnih cena, aktivno upravljanje pozitivnim listama lekova i korišćenje participacije kako bi se ograničila potražnja. Kao rezultat, potrošnja za lekove iznosi oko 11 odsto rashoda fonda. Istina ove godine je zapaženo povećanje broja izdatih recepata za oko 10 odsto. Sprovedena je istraga, pronađeni lekari koji su zloupotrebljavali pečat i oni koji su lekove prepisivali a da na to nisu imali pravo, pa ostaje jedino ono najteže – da ih neko kazni.

Međutim, na bolovanja, uprkos smanjenju za oko 30 procenata u poslednje četiri godine, odlazi oko četiri procenta novca iz fondovske kase. Fond je dužan da ovu beneficiju obezbedi svim svojim korisnicima, ali postoji mišljenje da je sistem previše darežljiv i da se zloupotrebljava.

Vesna Jeličić

(Sutra: Skupa prosveta, loši đaci)