Novi sjaj Manasije

Iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture ovih dana dolazi nam dobra vest. U toku je restauracija velikih ulaznih kula utvrđenja manastira Manasija, koja će trajati i tokom jesenjih meseci.

Ovogodišnja sredstva došla su isključivo iz Ministarstva kulture, dok su prethodnih godina učestvovali i Ministarstvo vera, kao i Ministarstvo za infrastrukturu.

– Ministarstvo kulture je ove godine posebno imalo sluha kada je reč o obnovi ulaznih manastirskih kula koje su trenutno u lošem stanju i nisu bezbedne za sestrinstvo i posetioce manastira – kaže za naš list arhitekta Gordana Simić, rukovodilac radova u manastiru Manasija i savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Kako kaže naša sagovornica, tek poslednjih nekoliko godina se sve više radi na obnovi manastirskog utvrđenja. Obnova i restauracija se uvek izvode prema predloženim i usvojenim projektima stručnjaka ovog zavoda. Projekte predlažu stručnjaci zavoda, a svi projekti i radovi podležu prethodnoj naučnoj raspravi u kojoj učestvuju vrhunski stručnjaci iz različitih oblasti. To su uvek priznati istoričari umetnosti, arhitekte, arheolozi, slikari, profesori univerziteta i akademici. Da bi se projekti sačinili, ponekad je potrebno više godina temeljnog i strpljivog istraživačkog rada.

Naime, zaštita i očuvanje kulturne baštine Srbije, koja je u svetu prepoznatljiva upravo po bogatoj srednjovekovnoj arhitekturi kao i po živopisima izuzetne umetničke i istorijske vrednosti, obiman je i veoma zahtevan posao. Na listi prioriteta Zavoda za zaštitu spomenika kulture jesu, svakako, kulturna dobra iz kategorije od izuzetnog značaja u koje spada i Manasija, zadužbina despota Stefana Lazarevića iz 15. veka, koja se nalazi nedaleko od Despotovca.

– Manastir Manasija je jedan od velikih i složenih manastirskih kompleksa koji zaista zahteva obimna istraživanja i radove na zaštiti. Svrstan je u kategoriju spomenika od izuzetnog značaja zbog svojih istorijskih i arhitektonskih vrednosti, zbog hrama koji je posvećen Svetoj trojici i njegovog izuzetnog živopisa. Naravno, Manasija je karakteristična i po izuzetnom manastirskom utvrđenju koje se sastoji od čak 11 impresivnih kula, među kojima posebno dominira donžon kula, poznatija kao Despotova kula. Na žalost, Manasija je ostala kao jedna od poslednjih velikih vladarskih zadužbina koja nije u potpunosti arheološki istražena – ocenjuje naša sagovornica.

Kako kaže, sa razvojem metodologije zaštite nužno je bilo pristupiti ponovnim, veoma opsežnim arheološkim iskopavanjima.

– Tek 2005. godine smo ponovo započeli arheološka iskopavanja, i to u manastirskoj porti. Ta iskopavanja se još odvijaju i pretpostavljamo da bi za otprilike dve sezone ona mogla da budu u potpunosti završena.

Veći deo manastirske porte sada je istražen, a u međuvremenu su nađeni komadi arhitektonske kamene plastike sa manastirskih građevina. Krajem 2006. godine otkrivena je i grobnica despota Stefana Lazarevića, u jugozapadnom delu crkve, kao što je bilo i očekivano. Nakon toga su izvedeni obimni radovi na obnovi priprate, a u planu su i radovi na uređenju unutrašnjosti crkve.

Tim koji sarađuje na ovim poslovima čine, pored Gordane Simić koja se stara o manastirskom bedemu i kulama, i arhitekta Dragoljub Todorović, zadužen za radove na manastirskoj crkvi, potom arheolog Marin Brmbolić, koji vodi arheološka istraživanja, i Sonja Poslušni, zadužena za radove na restauraciji ikona sa starog ikonostasa. Ipak, radovi na freskama tek predstoje. Najavljen je projekat za restauraciju živopisa koji će voditi slikar-konzervator mr Radiša Žikić. Očekuje se da će rad na živopisu započeti krajem 2010. godine i trajati pet godina, kako bi sve bilo propisno očišćeno i fiksirano.

Očigledno je da radovi ovog obima iziskuju ogromna novčana sredstva.

– Dok se svi segmenti radova ne isfinansiraju, ne možemo očekivati preterano vidljive rezultate u toku jedne sezone – ističe naša sagovornica. – Međutim, često ni sama sredstva nisu presudna za tok i brzinu radova. Kod srednjovekovnih tvrđava, veliki problem je i to što su često na veoma nepristupačnim terenima, zbog bolje odbrane. Oko njih je neophodno podići masivne skele, a tu je i problem dopremanja materijala, zidovi su debljine preko tri metra, tako da je reč o kubicima i kubicima gradnje…

– Trebalo bi imati u vidu da građevinska sezona traje svega nekoliko meseci. Ona je dakle, ograničena, radi se tokom leta, do kasne jeseni. Radovi su specifični, potrebno je usaglasiti radove svih kolega. Potom, često nemamo mnogo izvođača na raspolaganju, koji imaju obučene majstore za izvođenje specifičnih radova sa kamenom… No, bez obzira na problematične godine skorije prošlosti, radovi su ipak sasvim dobro odmakli, to svaki posetilac vidi – kaže na samom kraju naša sagovornica.

Nakon opsežnih radova koji su u toku, u planu je da se ovo monumentalno srednjovekovno zdanje predloži za listu spomenika svetske kulturne baštine koju formira Unesko, na kojoj se već nalaze manastiri Studenica i Sopoćani.

-----------------------------------------------------------

Grobnica despota Stefana – epohalno otkriće

Grob ktitora despota Stefana bilo je jedno od najzanimljivijih otkrića u ovom manastirskom zdanju. Ranije se verovalo da je sahranjen u manastiru Koporin, kraj Velike Plane. Ipak, nakon sistematskih arheoloških i antropoloških istraživanja i postupka dokazivanja autentičnosti njegovih moštiju, u koji je bila uključena ekipa stručnjaka, ne samo iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, već i iz drugih naučnih oblasti, neosporno je potvrđenzajednički DNK lanac oca i sina, kneza Lazara Hrebeljanovića i despota Stefana.