Lepota i druga sredstva

Na vodećim TV stanicama sve je više žena na prestižnim novinarskim zadacima. One su urednici, reporteri, voditelji, komentatori (odnosno urednice, reporterke, voditeljke, komentatorke).U popularnim TV serijama sve je više žena u dominantnim ulogama glavnih nosilaca radnje. One su sudije, menadžeri, policajci, forenzičari (odnosno sutkinje, menadžerke, policajke, forenzičarke). U političkom životu, o kome televizija pomno izveštava, sve je više žena partijskih lidera, portparola, poslanika, ministara (odnosno partijskih liderki, portparolki, poslanica, mnistarki). U stručnim debatama za „okruglim stolovima” sve je više žena doktora nauka, akademika, eksperata, univerzitetskih profesora (odnosno doktorki nauka, ekspertkinja, akademkinja, profesorki univerziteta).

Pa ipak, većina analitičara masovnih medija, kada ima priliku da se na televiziji izjašnjava o televiziji, slaže se da je opšta slika žene koju stvara – i forsira – ovaj medij pojednostavljena, banalizovana, stereotipna. S jedne strane, svedena je na patrijarhalne obrasce dobre supruge, majke i domaćice, a s druge na izazovni objekat seksualne želje.

Za ovo poslednje bilo je poslednjih dana dodatnih dokaza. Uz uobičajenu količinu bescelulitnih preplanulih tela, blistavih osmeha s niskama izbeljenih zuba, razvijorenih svilenkastih kosa, koja svakodnevno stiže u reklamnim blokovima, našlo se još mnogo zamamnih „objekata” na ekranu. Leto je puna sezona za muzičke festivale i turneje na kojima se pevačice nadmeću često više grudima, bokovima i „koreografijom” koja ih naročito ističe nego glasom. Nema letnjeg sabora, banjske, planinske ili seoske manifestacije na kojoj se, u etno vrednosti, ne ubroji i „lepota devojka”.

A desio se, na Bahamima, i izbor za „Mis univerzum”. Događaj do koga u nekim zemljama, poput Venecuele iz koje je ovogodišnja pobednica, veoma mnogo drže. Kako se videlo u nekoliko ranijih TV feljtona, traganje za devojčicama koje obećavaju, stroge selekcije, timske pripreme, režimi ishrane, fizičke vežbe i još štošta čine pravu industriju proizvodnje kandidatkinja s visokim procentom šansi za dobar plasman.

Možda Venecuelanci ispravno procenjuju da se ova vrsta uspeha ne zadržava samo u sferi lake zabave ili modnog i šou biznisa. Ima tu i neke politike. Oranizatori ovog takmičenja su, recimo, priznali nezavisnost Kosova činjenicom da je među 84 lepotice uvrštena i njegova predstavnica. Diplomatskih reakcija, povlačenja iz igre, protestnih nota ili demarša s naše strane nije bilo. Mislilo se, valjda, da to Srbiji nije naškodilo. Ali Kosovu je i te kako koristilo. Makar čestim pominjanjem imena pred velikim međunarodnim gledalištem. Pa mu se još posrećilo da lepotica Albanka (Kosovarka) postane druga pratilja – koja je tom prilikom izjavila da želi da studira psihologiju jer će kao psiholog (psihološkinja) biti od koristi svom narodu kome je, posle rata, takva pomoć potrebna.

I ko sad da posumnja da se lepotom ne osvaja svet?! Pesnici su to tvrdili oduvek, a u zgodnoj prilici prihvataju i oni koji su za te svrhe upotrebljavali mahom druga, manje poetična sredstva.