Slavili uz vatromet i plastične čaše

Građani evropskih i svetskih prestonica 2008. godinu dočekali su na trgovima, uz prigodne novogodišnje programe, neizbežni vatromet i šampanjac, ali i uz povećane mere bezbednosti. Na ulicama je slavilo od nekoliko desetina hiljada ljudi, kao u Bukureštu, do 700.000, koliko ih je bilo u Londonu. Najviše ih je, ipak, bilo u Njujorku, Berlinu i Sidneju – procenjuje se da je u svakom od njih pod otvorenim nebom bilo preko milion ljudi.

Najspektakularniji doček, prema izveštajima agencija, bio je na njujorškom Tajms skveru, na kome je Nova godina dočekana jubilarni stoti put. Ogromna šljašteća lopta spuštana je sa tornja na tačno 60 sekundi, označavajući početak histerije i ludovanja ljudi, koje je zasulo i nekoliko tona razbacanih konfeta, na kojima su zapisane želje ljudi iz svih krajeva sveta.

"Nema alkohola, nema ruksaka i nema velikih torbi", objasnio je policajac posetiocima iz Finske. Žestoke mere bezbednosti tokom novogodišnjeg slavlja, koje sprovode desetine hiljada policajaca, uvedene su posle napada Al Kaide na Njujork i Vašington 2001. godine, nakon čega se satima pre proslave blokira čitav kraj, što podrazumeva i zatvaranje javnih toaleta. Slavlje je upotpunio i vatromet.

Za vatromete, one ulične, Nemci su u 2007. godini potrošili oko 100 miliona evra, saopštilo je Nemačko udruženje pirotehničke industrije. Vatromet i pravljenje buke u novogodišnjoj noći u Nemačkoj i drugim delovima zapadne Evrope imaju viševekovnu tradiciju. Po starom narodnom običaju, na prelasku iz godine u godinu bukom i paljenjem vatre rasteruju se zli duhovi. Od 354. godine to se radi upravo 31. decembra. I pored te tradicije, oko 1.000 policajaca i 500 pripadnika privatnih bezbednosnih službi kontrolisalo je prilaze prostoru kod Brandenburške kapije u centru Berlina da bi sprečili da neko od posetilaca unese sopstvene rakete za vatromet, ali i staklene flaše sa pićem. Staklo je načelno iz bezbednosnih razloga bilo zabranjeno – čak se i šampanjac za nazdravljanje u ponoć na svim štandovima za piće točio u plastične čaše.

Nekoliko desetina hiljada ljudi se okupilo u Amsterdamu, u starom delu grada, gde su na osam džinovskih ekrana gledali udarne vesti iz 2007. godine, a početak 2008. obeležen je velikim vatrometom.

Brisel je, međutim, dočekao Novu godinu u mračnoj atmosferi, pošto su sve zvanične proslave vatrometa otkazane zbog terorističke uzbune. I Pariz je ostao tih, jer su vlasti zabranile vatromet, ali je na potesu od Jelisejskih polja do trga Konkord 400.000 ljudi dočekalo Novu godinu uz kišu i šampanjac.

Rekordnih milion ljudi u Sidneju i 4.000 čamaca ukotvljenih u luci tog velegrada prisustvovali su vatrometu ispaljivanom sa mosta Harbur. U tom vatrometu sa 112 mesta ispaljeno je 100.000 raketa, kometa i zvezda padalica.

Oko 700.000 ljudi se okupilo duž reke Temze u Londonu da bi gledali spektakularni vatromet na Trafalgar skveru, u Škotskoj se oko 50.000 ljudi okupilo na uličnoj žurki u Edinburgu, 15.000 u Glazgovu, dok je u severnoirskom Belfastu 5.500 ljudi prisustvovalo koncertu pod vedrim nebom.

Oko 50.000 ljudi prkosilo je mrazu na Crvenom trgu u Moskvi, koja je objavila Novu godinu crkvenim zvonima. Mnogi Rusi su za ovu priliku obuli klizaljke da bi se oprobali na džinovskom klizalištu postavljenom na trgu. Pešačka zona u centru grada pretvorena je u zonu nazdravljanja uz šampanjac.

Na Tajms skveru u Hongkongu okupilo se više od 100.000 ljudi koji su prisustvovali proslavi na temu Olimpijskih igara. Ova nekadašnja britanska kolonija je jedina u regionu slavila, s obzirom na to da ostatak Kine slavi svoju Novu godinu u februaru.

U Veneciji na Trgu Svetog Marka 60.000 ljudi je, prema rečima organizatora, učestvovalo u "kolektivnom poljupcu", manifestaciji koja će, prema rečima gradonačelnika, postati tradicionalna u tom gradu.

Prvi put od invazije na Irak 2003. godine, stanovnici Bagdada dočekali su Novu godinu uz pesmu, ples i alkohol, a tačno u ponoć salve pucnjeva čule su se u Bagdadu, a nebo su parali puščani meci. Dvorane dva hotela, "Palestajn" i "Šeraton", bile su prepune ljudi koji su slavili dolazak Nove 2008. godine posle četiri godine krvoprolića u njihovoj zemlji.

U utrkivanju poljskih gradova ko će prirediti najveći, najluđi i najmasovniji doček pobedio je Krakov, na čijem centralnom trgu je 2008. godinu dočekalo više od 190.000 stranaca i Poljaka. U primorskom Gdanjsku našli su recept i za petarde i vatromet – gradske vlasti uvele su pre nekoliko godina običaj da se u ponoć Nova godina dočeka zvonima umesto eksplozijama pirotehnike. Velika diskoteka na otvorenom na dva glavna trga u Bratislavi i dvanaestominutni vatromet nad Dunavom okupili su u novogodišnjoj noći oko 100.000 Slovaka i stranaca. "Hrvati i Slovenci unose u novogodišnji doček u Bratislavi južnjački temperament", rekao je šef marketinga bratislavske većnice Milan Vajda.

Česi su 2008. godinu dočekali masovno u skijaškim centrima, a na ulicama gradova, izuzev u Pragu, zahvaljujući turistima, najluđa noć u godini protekla je širom zemlje najmirnije u poslednjoj deceniji.

Novu godinu u Zagrebu, na Trgu bana Jelačića, uz muziku "Novih fosila", i pored povremenog snega, dočekalo je oko 10.000 građana kojima se obratio gradonačelnik Milan Bandić.

Masovni skupovi na otvorenom održani su i u Osijeku, Rijeci, Splitu, Dubrovniku i mnogim drugim gradovima Hrvatske, dok se Nova godina po ugostiteljskim objektima mogla dočekati po ceni od sedam evra do 300 evra.

U selu Mali Gradac na Baniji članovi pododbora Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta" organizovali su doček Nove godine, na kojem se, i pored snega koji je otežao saobraćaj, skupio veći broj ljudi.

Pododbor u Malom Gracu jedini od pedesetak pododbora "Prosvjete" od 2002. tradicionalno organizuje doček Nove godine, što je uvod u brojne januarske manifestacije.