Peleov fudbalski bog

– Ako sam ja fudbalski kralj, onda je on fudbalski bog – rekao je Pele za Marokanca Larbija Ben Bareka, koji je bio prvi „crni biser” u francuskoj reprezentaciji.

Danas je francuski nacionalni tim, suparnik našoj reprezentaciji 9. septembra u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi iduće godine, prepun „crnih bisera”. Sada je to normalno, a 1938, kada je Ben Barek (rođen kao Abdelkader Larbi Ben Mbarek 16. juna 1917. u Kazablanki, gde je i umro 16. septembra 1992) pozvan da igra za „galske petlove” proliveno je more mastila da se opravda ili ospori takav presedan.

Otkrio ga je trener marsejskog Olimpika Mišel Sedran kada je B reprezentacija Francuske 1937. igrala protiv ekipe Maroka, tadašnje francuske kolonije. Za tog 17-ogodišnjaka odmah je ponudio 20.000 franaka, što je u to vreme bila lepa para, i mesečnu platu od 2.000.

Međutim, Union sportiv maroken, Ben Barekov klub, tražio je 30.000 franaka za sebe i platu od 3.000 za njega. Olimpik je tada odbio da se cenjka, ali naredne godine nije pitao za cenu. 

Ben Barek je zaigrao za reprezentaciju Francuske (prva utakmica 4. decembra 1938. u Napulju protiv dvostrukog svetskog prvaka Italija, koja je pobedila s 1:0), a Olimpik je sezonu 1938/39. završio na drugom mestu (titulu izgubio zbog poraza od poslednjeg na tabeli).

A onda je izbio rat i sve se promenilo. Ben Barek se vratio u Maroko kao fudbaler koji je odigrao četiri utakmice za francusku reprezentaciju.

Mada je nameravao da kaže zbogom fudbalu (za vreme rata je izgubio ženu) u Francusku je ponovo došao 1945. Nije mogao da odbije poziv godinu dana starijeg Helenija Herere, s kojim se još pre rata znao iz Maroka, iako je pariski Stad frans bio samo drugoligaš. Bez obzira na to Ben Barek je ponovo zaigrao za reprezentaciju i od 6. decembra 1945. do 12. juna 1948. odigrao još 12 utakmica.

Za njegov povratak u veliki fudbal zasluge pripadaju Heleniju Hereri, tada treneru početniku. Ben Barek je kao igrač Atletika iz Madrida doprineo da njegov klub dovede Hereru iz Valjadolida.

Pod vođstvo Herere s klupe, a Ben Bareka na igralištu Atletiko je osvojio špansko prvenstvo 1950. i 1951. i to kako – Realu su na njegovom terenu dali šest golova. Adrijan Eskudero, najbolji strelac u istoriji madridskih „crveno-belih” ovako je opisao Ben Bareka:

– Fudbal je shvatao pre svega kao igru. Nije voleo da igra protiv ekipa iz severnih zemalja u kojima je fudbal bio grublji. Bio je umetnik, što je ponekad nerviralo protivnike. Kad je sijalo sunce, kad je bilo prekrasno vreme, tada su bili ispunjeni svi uslovi da pokaže sve svoje sposobnosti.

Ali, Herera je napustio šampiona i preuzeo Malagu, klub iz donjeg dela tabela. Atletiko bez njega više nije bio isti i Ben Barek se ponovo obreo u Marseju, iako već u poznim igračkim godinama. Ostao je samo jednu sezonu, ali dovoljno da se oprosti od reprezentacije.

Kao i kad je prvi put zaigrao za Francusku protivnik je bio svetski prvak. Zbog povrede je napustio igru u 27. minutu, ali mu je rastanak bio lep – Zapadna Nemačka je 16. novembra 1954. pobeđena u Hanoveru s 3:1.

Ben Barek je dao samo tri gola za francusku reprezentaciju na 17 utakmica uz 13 dodavanja posle kojih su pali golovi, kao trener nije se proslavio, ali je dobio priznanje kakvo niko nikada nije dobio. Kralj fudbala ga je proglasio za fudbalskog boga.