Пелеов фудбалски бог

– Ако сам ја фудбалски краљ, онда је он фудбалски бог – рекао је Пеле за Мароканца Ларбија Бен Барека, који је био први „црни бисер” у француској репрезентацији.

Данас је француски национални тим, супарник нашој репрезентацији 9. септембра у квалификацијама за Светско првенство у Јужној Африци идуће године, препун „црних бисера”. Сада је то нормално, а 1938, када је Бен Барек (рођен као Абделкадер Ларби Бен Мбарек 16. јуна 1917. у Казабланки, где је и умро 16. септембра 1992) позван да игра за „галске петлове” проливено је море мастила да се оправда или оспори такав преседан.

Открио га је тренер марсејског Олимпика Мишел Седран када је Б репрезентација Француске 1937. играла против екипе Марока, тадашње француске колоније. За тог 17-огодишњака одмах је понудио 20.000 франака, што је у то време била лепа пара, и месечну плату од 2.000.

Међутим, Унион спортив марокен, Бен Бареков клуб, тражио је 30.000 франака за себе и плату од 3.000 за њега. Олимпик је тада одбио да се цењка, али наредне године није питао за цену. 

Бен Барек је заиграо за репрезентацију Француске (прва утакмица 4. децембра 1938. у Напуљу против двоструког светског првака Италија, која је победила с 1:0), а Олимпик је сезону 1938/39. завршио на другом месту (титулу изгубио због пораза од последњег на табели).

А онда је избио рат и све се променило. Бен Барек се вратио у Мароко као фудбалер који је одиграо четири утакмице за француску репрезентацију.

Мада је намеравао да каже збогом фудбалу (за време рата је изгубио жену) у Француску је поново дошао 1945. Није могао да одбије позив годину дана старијег Хеленија Херере, с којим се још пре рата знао из Марока, иако је париски Стад франс био само друголигаш. Без обзира на то Бен Барек је поново заиграо за репрезентацију и од 6. децембра 1945. до 12. јуна 1948. одиграо још 12 утакмица.

За његов повратак у велики фудбал заслуге припадају Хеленију Херери, тада тренеру почетнику. Бен Барек је као играч Атлетика из Мадрида допринео да његов клуб доведе Хереру из Ваљадолида.

Под вођство Херере с клупе, а Бен Барека на игралишту Атлетико је освојио шпанско првенство 1950. и 1951. и то како – Реалу су на његовом терену дали шест голова. Адријан Ескудеро, најбољи стрелац у историји мадридских „црвено-белих” овако је описао Бен Барека:

– Фудбал је схватао пре свега као игру. Није волео да игра против екипа из северних земаља у којима је фудбал био грубљи. Био је уметник, што је понекад нервирало противнике. Кад је сијало сунце, кад је било прекрасно време, тада су били испуњени сви услови да покаже све своје способности.

Али, Херера је напустио шампиона и преузео Малагу, клуб из доњег дела табела. Атлетико без њега више није био исти и Бен Барек се поново обрео у Марсеју, иако већ у позним играчким годинама. Остао је само једну сезону, али довољно да се опрости од репрезентације.

Као и кад је први пут заиграо за Француску противник је био светски првак. Због повреде је напустио игру у 27. минуту, али му је растанак био леп – Западна Немачка је 16. новембра 1954. побеђена у Хановеру с 3:1.

Бен Барек је дао само три гола за француску репрезентацију на 17 утакмица уз 13 додавања после којих су пали голови, као тренер није се прославио, али је добио признање какво нико никада није добио. Краљ фудбала га је прогласио за фудбалског бога.