Basesku otpušta 20 odsto državnih službenika

Od našeg dopisnika
Bukurešt, 4. septembra – Ovdašnji analitičari ekonomskih prilika otvoreno tvrde da nešto nije u redu sa Rumunijom. Njena se privreda našla na ivici kolapsa i to posle niza zvaničnih ružičastih prognoza koje su govorile da će velika recesija zaobići ovdašnje prostore. Ako ih i zahvati, tvrdilo se, neće to biti tako duboko i bolno kao „kod drugih”. Međutim, sva su se ta predviđanja izjalovila.

Došlo se dotle da je predsednik Trajan Basesku, posle niza umirujućih izjava o evoluciji krize u Rumuniji, rekao pre neki dan: „Neću više da verujem ekonomskim stručnjacima.” Oslanjajući se na njihova mišljenja, šef države je dospeo u veoma nezgodnu situaciju da sam sebe demantuje u više navrata i da sada razmišlja o tome kako da se „izbegne katastrofa”.

Januara ove godine u Bukureštu se verovalo u rumunski privredni rast od „plus dva i nešto procenta”. Shodno toj oceni bio je skrojen i državni budžet. Ministra finansija Georga Podžu prožimao je optimizam. Već marta meseca slika se naglo menja i isti ministar skrušeno priznaje da „neće biti rasta, već će doći do pada”. Nova brojka je – „minus dva”. Tada se i pristupa prvom, veoma bolnom budžetskom rebalansu.

Ali ni „minus dva” ne opstaje dugo u opticaju. Kroz svega dva meseca već se govori o „minus 4”. Zajedljivi komentatori zapažaju „nesolidnost i neprofesionalnost” (George Čerčelesku) u procenjivanju pravog ekonomskog stanja u zemlji.

Do izvesnog „trežnjenja” u Bukureštu dolazi u aprilu, kada se tamo hitno poziva misija Međunarodnog monetarnog fonda. Traži se zajam od 20 milijardi evra. U njemu će učestvovati i banke EU. Tek tada Rumunija pokazuje svoje prazne džepove. Ali, ovdašnji nosioci vlasti se još ne odriču ružičastih izjava kada govore o socijalno-ekonomskom stanju u zemlji. Zajam se uzima samo kao preventiva, tvrdilo se.

I sve tako do avgusta kada se usred velikih vrućina na Rumune sručuje ledeni tuš: šef finansija George Podža iznenada priznaje da ružičaste kupke i prve tranše zajma nisu dale željene rezultate. Ekonomski pad sa sada ocenjuje na minus 8,5 procenata. Uz to budžetski deficit dostiže čak 7,3 odsto od BND. Iz podataka koje je nedavno objavio „Evrostat”, kancelarija za statistiku u Briselu, proizilazi da je ekonomski pad u Rumuniji bio dva puta brži od proseka u celoj EU (4,7 odsto).

Izbija panika. Prvi koji pokušava da je stiša je šef države Trajan Basesku. On samouvereno najavljuje lek: s obzirom da se u budžetu pojavila ogromna rupa od 2 milijarde evra i da na jesen, po svemu sudeći, neće biti para za plate i penzije, treba hitno smanjiti državne rashode. On je zatražio da se sa posla otpusti 20 odsto onih koji plate primaju od države. Novinari su odmah sračunali – radi se o izbacivanju na ulicu čak 300 000 lica. Iz prosvete, zdravstva, kulture, centralne i lokalne administracije, vojske, sudstva, policije itd.

Javnost se preplašila. Sindikati podigli na noge. Odjednom 300 000 otpuštenih u državnom sektoru, pored onih brojnih u privatnom koji su već ostali bez posla, učinilo se da je previše. Nastala su javna gunđanja, koja je podsticala politička opozicija. Predsednik Basesku, za koga se tvrdi da će ovog novembra pokušati da produži svoj petogodišnji mandat, osetio je to i odmah se povukao tvrdeći da nije bio dobro shvaćen. On je, navodno, mislio na otpuštanje 20 odsto ljudi iz naduvenog centralnog državnog aparata.

Nastala su gloženja u samoj koalicionoj vladi koju paritetno sačinjavaju ministri socijaldemokrate i ministri desničarske Demokratsko-liberalne stranke. Levo vladino krilo se suprotstavilo masovnom otpuštanju službenika i drugih lica, koja se napajaju na državnim jaslama. A njih ima ukupno oko 1 400 000. Tako je počelo sa traženjem novih izlaza iz teške situacije. Sa velikim zakašnjenjem vlada usvaja novi „antikrizni plan” od preko 30 tačaka. Jedna od njih predviđa da se „stezanje kaiša”, koje traži MMF uslovljavajući dalje tranše zajma, ostvari na taj način što će ove jeseni svi oni koji primaju plate od države morati da odu na polumesečno neplaćeno odsustvo (10 radnih dana). Vrši se novi budžetski rebalans, krešu svi izdaci koje se mogu skresati. Jedno povećanje od 500 miliona evra dobija Ministarstvo rada za popunjavanje fondova za pomoć nezaposlenima.

Neuobičajeno za posttranziciono doba, za „novi kapitalizam”, počelo se ovde govoriti o potrebi „nacionalne solidarnosti u teško krizno vreme”, o „dobrovoljnom patriotizmu”. Vlada je usvojila plan „masovnog prisilnog odmora” i „uštede” već uključila u rebalansirani budžet. Ali se odmah uvidelo da on teško može da se sprovede. Jer, postoji niz sektora i javnih servisa (bolnice, škole, policija) koji ne mogu tek tako da rade sa smanjenim kapacitetima. Osim toga, ni odredbe Zakonika o radu ne dopuštaju tako nešto. Ministar finansija obećava unošenje promena u taj zakonik. Kruže i druge varijante rešenja: smanjenje radne nedelje ili, pak, radnog dana od 8 na 6 sati.

Sindikalne lidere, koji prete sveopštim štrajkovima, uznemirila je jedna druga stvar. Ovaj „blaži” način stezanja kaiševa će se primeniti samo ove jeseni, kada se održavaju predsednički izbori i zbog kojih vladajuće stranke ne žele da plaše biračko telo oštrijim i nepopularnijim merama. Sindikalni lideri smatraju da će do takvih mera doći već početkom 2010. godine za kada se predviđaju dalja kresanja plata i penzija, nova otpuštanja sa posla. Armija nezaposlenih, koja sada broji oko 550000 lica, dostići će brojku od 800 000.

Ukratko, Rumuniju čeka vrela socijalna jesen.