Škola sa samo jednim đakom

Nikšić – Područno odeljenje Osnovne škole „Braća Bulajić” iz Vilusa u mestu Gornje Rudine, udaljenom 20 kilometara od Nikšića, ovu školsku godinu počelo je samo sa jednim đakom, šestoipogodišnjom Aleksandrom Gojković. Zahvaljujući razumevanju crnogorskog Ministarstva za prosvetu, ovo odeljenje nastavilo je sa radom. Starija deca sa područja ovog i sela Trubjela, Rudine, Podbožur, Riječine, Balosave uče školu u Mesnoj zajednici Vilusi. Za njih je organizovan prevoz do centra Vilusa na nastavu za peti, šesti, sedmi i osmi razred.

Lepo septembarsko jutro dočekalo nas je juče u Gornjim Rudinama, u nekadašnjoj osnovnoj školi „Špiro Vidović”. Sunce je ogrejalo učionicu u kojoj učiteljica Ljiljana Đorović uči sa Aleksandrom koju u školu svakog jutra dovozi i odvozi otac Nenad iz obližnjeg sela Bajov Do.

Aleksandra je najstarije Nenadovo dete, a trogodišnja Anđela i dvogodišnji Mihailo će pričekati još koju godinu da dođu u istu ovu školu, koja maja naredne godine obeležava sto godina postojanja, rekla je u razgovoru za „Politiku” učiteljica podsećajući da je četvrti razred minule školske godine u ovom područnom odeljenju završio i nastavio dalje školovanje u Vilusima, takođe jedan učenik, Milivoje Batrićević, o čemu je naš list pisao.

– Jedva sam čekala da pođem u školu i sada sam srećna – kaže Aleksandra.

Škola „Špiro Vidović” je, inače, pre nekoliko godina prestala sa radom jer nije bilo dovoljno dece. Prerasla je u područno odeljenje Osnovne škole „Braća Bulajić” iz Vilusa.

– Ako je suditi po broju novorođene dece na ovom području, verujem da će škola raditi još najmanje deset godina – kaže učiteljica Ljiljana. – Nastava se odvija kao i u ostalim školama, kao da je u učionici 30 đaka a ne samo jedno dete.

Više od dve decenije Ljiljana putuje iz grada pod Trebjesom do Gornjih Rudina. Kaže da joj to nije problem jer je Ministarstvo poslednjih godina organizovalo prevoz za prosvetne radnike i učenike. Pa ni snežni nanosi preko prevoja Trubjela koji premaše i jedan metar ne sprečavaju je da dođe do škole i održi čas.

– Još je leto i na snežne dane i loše vreme i ne pomišljam. Važno je da Aleksandra i ja na vreme dođemo u školu, kako ne bismo propustili nastavni plan i program – kaže naša sagovornica.

R. Vukićević