Kako sačuvati zube i džep

Brana Dimitrijević je profesor Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, počasni član Akademije medicinskih nauka i predsednik sekcije za Istoriju medicine Srpskog lekarskog društva. Uz ostale, napisao je i knjige „U kontejneru – dnevnik srpskog vojnog hirurga 1916–1918” (2001, 2004), „Stomatologija i kultura” (2002), „U ravnicama privida” (2008) i „Sačuvati zube i džep” (2007).

Profesore Dimitrijeviću, šta je, u stvari, zub?

Po shvatanjima svih naroda, zub je simbol opstanka, mladosti, moći, siline, opasnosti, mera lepog. A „zubna ograda”, još od Homera, granica između spoljašnjeg i unutrašnjeg (duševnog) sveta. Što se omakne, pa ode preko te granice, odleti i preko sedam brda. A kad naiđu muka, nevolja, fizički bol, tad treba dobro stisnuti zube, no, samo pod uslovom da oni postoje. Od pamtiveka je zubobolja simbol napasti i nezaslužene patnje, a bezubost simbol starosti i svakog drugog opadanja i presudan korak ka ružnoći.

Zubna gleđ je jedan od najtvrđih materijala u prirodi, zar ne? Kako i zašto taj materijal počne da truli?

Ovo teško pitanje nauka je rešila tek kada je pažnju usmerila ka vodi, kada je shvaćena uloga fluora, hemijskog elementa koji je, inače, otrov. Kada fluora ima u vodi, čak i u sasvim malim količinama u nekim izvorištima i bunarima, preko pijaće vode, pa potom preko krvi, fluor se ugrađuje neosetno u zubnu gleđ i ona postaje otporna na zubni kvar. Ukoliko fluora, tog prirodnog mikroelementa, ima u prirodnoj pijaćoj vodi, onda okolno stanovništvo ima zdrave zube. I po Srbiji su nalažena sela kao skrojena za naučni ogled. Žitelji jedne polovine sokaka piju vodu iz ovog, a druga polovina iz onog bunara. Prvi imaju zdrave, a drugi trule zube. U vodi prvog bunara ima, a u vodi onog drugog bunara nema fluora.

Šta se desilo kada je shvaćena ova uzročno-posledična veza?

U razvijenim država je već osamdesetih godina prošlog veka slavljena pobeda nad zubnim kvarom, došlo je i do zatvaranja nekih stomatoloških fakulteta. Ali to nije bila pobeda nad drugom opakom bolešću, koju karakteriše propadanje potpornog aparata zuba, nekad brže, nekad sporije. Slavni Fošar, još u 18. veku, opisao je ovu bolest i nazvao je alveolarna pioreja, što na srpskom znači razgnojavanje zubnih čašica, to jest desni oko zuba. Što se Srbije tiče, još početkom sedamdesetih godina prošloga veka donet je zakon o fluorisanju pijaćih voda u gradskim vodovodima, ali taj zakon nije proveden, te su posledice danas vidljive na svakom koraku.

Gde je sada Srbija, kada je poredimo sa svetom?

Po današnjim „nemilosrdnim” društvenim merilima razvijenog sveta, osoba kojoj su zubi kvarni, krivi, ružni i rasklaćeni, ili joj delimično ili u potpunosti nedostaju, žrtva je kakvog strašnog poroka, teškog životnog neuspeha, potencijalni ubica i kriminalac, za koga samilosti nema; pa ni službe. Kod nas za sada nije tako. Krezubih, bezubih ima i po pijacama i po prodavnicama i po nadleštvima, na carini, univerzitetu, i po naučnim ustanovama. Haraju predrasude i svakojake priče, a drevnim zabludama pridodaju se najnovije. Jedna od „večnih” glasi – zubno lekarstvo mnogo košta.

Zar to nije tačno?

Još 1923. dr Atanasije Puljo je dao dobar odgovor na to pitanje: ,,Mnogi ljudi troše na odelo i druge potrebne i nepotrebne stvari velike svote novaca a za svoje zube, koji su im jedan od glavnih uslova za zdravlje uopšte, i ne brinu se”. Zubno lekarstvo košta, ume da košta, ali ne onog koji je kovač sopstvenog zdravlja, koga ne zavaravaju ni reklame, ni spotovi, ni puste priče odbornika i poslanika: biće bolje. Zubno lekarstvo košta onoga koji kasni, a vrlo malo onog koji na vreme stiže.

Preventiva, dakle...

Preventiva znači da je načelo čistog zuba i načelo čistih desni. Higijena desni nije samo sprečavanje nego i lečenje. Četkicom se uklanjaju meke naslage, jača se i ogrubljuje sluzokoža. Pojedinac to čini sam, ali je redovan odlazak zubnom lekaru sastavni deo preventive. Neke države kod svojih stanovnika takvu naviku podupiru zakonski, a ako pojedinac to ne čini gubi pravo na redovnu kontrolu zuba. I onda bude ošajdaren po najosetljivijem svome „organu”, baš po – džepu. Jer državi je, ako već njemu nije, stalo da ne rasipa. Redovna kontrola omogućuje da se otkrije mali zubni kvar, a cena preduzetih mera biće tome srazmerna. Bez kontrole, mali kvar postaje veliki, dolazi do zapaljenja zubne srži, njenog truljenja i, naposletku – vađenja zuba. A to ne znači samo kraj troškova. Ko hoće da predupredi poremećaj celog sistema, taj mora da nadoknadi izvađeni zub, mora da plati izradu i ugradnju veštačkog.

-----------------------------------------------------------

Zapis bezimenog kaluđera

„Ni manje kosti, ni većeg bola”, zapisao je bezimeni kaluđer na margini jednog starog srpskog rukopisa.

-----------------------------------------------------------

Zapaljenje zubne srži

Zubobolja se kod nas sramotom još ne smatra, a to potiče iz stava da se lekaru (ili nadrilekaru) ide tek kad zagusti. Zubobolja je znak zapaljenja zubne srži, čiji su tanani sudovi silno nabrekli. Zatvorena u zubnoj duplji zubna srž nema kud da se širi, nerv je prignječen, eto bola. Pouzdan znak dokle je zubni kvar stigao.

-----------------------------------------------------------

Među prvima u Evropi

O zdravlju usta i zuba pisao je još 1903. dr Miloš Đ. Popović, a dr Atanasije Puljo 1923, kada je, kao jedna od tada ređih u Evropi, osnovana i Poliklinika za bolesti usta i zuba u okviru Opšte državne bolnice u Beogradu. Na toj poliklinici zubnom lekarstvu su se obučavali doktori opšte medicine i postajali specijalisti. Kada je u Beogradu 1948. osnovan Stomatološki fakultet, bio je prvi te vrste na Balkanu i jedan od prvih u Evropi.

-----------------------------------------------------------

Vađenje zuba

Vađenje zuba je i danas jedna od najčešćih zubnolekarskih intervencija u ovoj zemlji, opterećena neverovatnim zabludama. Najviše se ceni brzina kojom je izvađen zub. Najviše se ima poverenja u zubnog lekara muškog pola, koji uz to treba da je atleta, iako se zubi ne vade snagom nego veštinom. Osim vađenja samog zuba bez ostatka, najvažnije je da intervencija bude obavljena sa što je moguće manje oštećenja susednih tkanja. Stoga uspešno izveden zahvat vađenja zuba nije onaj koji je brz, nego onaj posle koga pacijent ima neznatan otok, a i rana mu zarasta primereno životnom dobu.

-----------------------------------------------------------

Zub pod otokom

Zabrana da se „zub pod otokom vadi” jedna je od prastarih praznih priča, razlog za svakojaka strahovanja. U određenim slučajevima, baš je vađenje zuba uzročnika zapaljenja spasonosno. Stvar je u prirodi otoka, njegovoj udaljenosti od zuba uzročnika, a ključno je pitanje kakav se isceliteljski rezultat postiže vađenjem. Ako vađenje zuba pomaže pražnjenju gnojne nakupine zub se vadi. Ako se gnojna nakupina podalje stvara, tada se pribegava energičnom lečenju nastale infekcije svim raspoloživim sredstvima, pa tek kada se ona dovoljno smiri, vadi se zub.