Obama na raskrsnici

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 6. septembra – „Najlakše je ne činiti ništa”, poručio je predsednik Barak Obama sledbenicima na nedavnom lokalnom mitingu, objašnjavajući zašto rastuće kritike na račun njegove politike nisu razlog za uzbunu ili promenu kursa.

Ali ono što se na američkoj političkoj sceni i u javnom mnjenju dešava poslednjih nedelja ipak izaziva zabrinutost među onima čije je još čvrsto uverenje da je prvi „afroamerikanac” u Beloj kući baš lider koji je dorastao izazovima. Jer ono što se vidi i golim okom jeste činjenica da Obama ubrzano troši svoj politički kapital i da je skepticizam u pogledu njegovih liderskih sposobnosti – u porastu.

To ubedljivo pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja, u kojima je predsednikov rejting na nizbrdici. Anketa koju u današnjem broju objavljuje prestonički „Vašington post” pokazuje da samo 52 odsto ispitanika ima pozitivna osećanja o Obami, ali samo 31 odsto smatra dobrim njegov predlog za reformu zdravstvenog osiguranja, ključni unutrašnjopolitički prioritet nove administracije.

Ovo i druga istraživanja i dalje, međutim, pokazuju da je predsednik popularniji od svoje politike. Zašto je to tako, s obzirom na to što je Obama počeo da ispunjava svoja glavna obećanja: mere za stabilizaciju ekonomije daju rezultate, počelo je povlačenje iz Iraka, pred Kongresom je mnoštvo zakona koji treba da preurede mnogo toga u sektorima proizvodnje i potrošnje energije, obrazovanju, zdravstvu, zaštiti okoline...

Zaključak današnje opširne analize „Vašington posta” glasi da je Obamin program promena na raskršću. Njegova pobeda u predsedničkoj trci podstakla je velika očekivanja koja se sada sudaraju sa političkim i socijalnim realnostima.

(/slika2)Njegov glavni politički princip – da u svemu traži konsenzus, „proklizava” u okolnostima kada konsenzus nije moguć, pogotovo u pitanjima izuzetno bitnim za njega i njegovu partiju.

Uz to, mnogo toga što se svrstava u postignuća posle prvih sedam meseci Obaminog predsednikovanja, ima i svoju drugu stranu. Ekonomija pokazuje znake oporavka, ali nezaposlenost još raste.

Povlačenje iz Iraka donosi olakšanje, ali eskalacija rata u Avganistanu bez definisane strategije za njegov završetak dobija sve više prostora u medijima, sa mnogo više teških pitanja nego jasnih odgovora.

Iz redova demokratske stranke, čija je ubedljiva većina u Kongresu trenutno oslabljena smrću legendarnog senatora Edvarda Kenedija, sve glasniji su zahtevi da predsednik nastupa odlučnije i agresivnije, što će biti na proveri već u sredu, kada će se kongresmenima obratiti govorom o reformi zdravstvene zaštite.

Ali mnogi ukazuju da je Obamino insistiranje na dvopartijskom konsenzusu o programu reformi bezizgledno, jer konsenzusa o tome nema ni u redovima demokrata, koji takođe imaju svoje liberale i konzervativce.

Uz to, kao nepremostiva prepreka pokazuje se i sve očiglednija činjenica da među republikancima – nema više umerenih.

Sve to na velika iskušenja stavlja predsednikovu mnogo hvaljenu veštinu velikog komunikatora. Dovodi se u pitanje i strategija simultanog reformskog zahvata na više frontova, u delikatnim okolnostima u kojima se nalazi ekonomija zemlje.

Ali, možda je trenutno stanje i raspoloženje najbolje opisao potpredsednik Džo Bajden koji je, prema „Vašington postu”, na jednom sastanku kabineta kolegama poručio: „Da li stvarno mislite da će ovo biti lako?”

Milan Mišić

---------------------------------------------------------------

Šta je urađeno

EKONOMIJA: Podsticaj ekonomiji od 787 milijardi dolara je, po oceni mnogih ekonomista, bio delotvorna kočnica za dalji rast recesije, ali zato što nezaposlenost i dalje raste, javnost je sve skeptičnija u pogledu efikasnosti preduzetih mera.

RATOVI: Američke snage su se u junu povukle iz iračkih gradova, a Obama se obavezao da će do sledećeg avgusta od 130.000 vojnika koliko ih je trenutno tamo, ostati samo 50.000. Broj vojnika u Avganistanu je, međutim, povećan za 21.000, uz znatno povećanje troškova, dok su, na drugoj strani, povećani gubici.

-----------------------------------------------------------------

(/slika3)Milan Mišić, novi dopisnik iz Vašingtona

Naš novi stalni dopisnik iz Vašingtona je Milan Mišić, doskorašnji urednik Spoljnopolitičke rubrike i pomoćnik glavnog urednika. Mišić je u svojoj karijeri bio i dopisnik iz Indije i iz Japana, spoljnopolitički komentator, a od 2001. do 2005. bio je prvo odgovorni, pa glavni i odgovorni urednik „Politike”.