Neophodan dogovor Tadića i Nikolića

„Socijaldemokratska partija Srbije biće otvorena za sve, nijednu društvenu grupu ne želi da isključi kao potencijalno biračko telo. Želim da ova stranka liči na ljude koji u ovoj zemlji žive, da nas narod doživi kao deo sebe, a ne kao neku političku ili bilo kakvu drugu elitu”, kaže Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, do sada lider Sandžačke demokratske partije, a ubuduće – SDPS-a.

Kako ističe u razgovoru za „Politiku”, već je odlučeno da će SDP na sledeće izbore izaći zajedno sa SDPS-om, čime se odriče mogućnosti da u Skupštinu Srbije uđe na osnovu „prirodnog praga” za stranke nacionalnih manjina i ulazi u izbornu trku za cenzus od pet odsto.

Na pitanje kojoj stranci će SDPS uzeti glasove, s obzirom na to da se u delu javnosti računa da će mu najveća podrška biti ljudi razočarani dosadašnjim reformama i dosadašnjim vlastima, gubitnici tranzicije, Ljajić kaže da neće nikoga ugroziti („niti mislimo da se u tom pogledu s nekim takmičimo”).

Spekuliše se, s obzirom na profil vaših potencijalnih birača, da možete da budete konkurencija i Srpskoj naprednoj stranci.

Mi smo stranka levice, SNS je na potpuno drugom polu. Ne verujem da možemo uzeti nekog njihovog birača, osim u nekim sporadičnim slučajevima.

Da li ima stranaka s kojima nećete moći da sarađujete? Sa SNS-om već sarađujete u Prijepolju.

Mi smo u koaliciji s naprednjacima u Prijepolju, zašto ne bismo sarađivali i na centralnom nivou. Ali, vrlo je loše da pre izbora, pa čak i neposredno uoči izbora, govorite „s ovim hoćemo, s onim nećemo”. Pragmatično je da sebe ne limitirate time, iako je manje-više jasan potencijalni krug naših političkih partnera. Demokratska stranka je bez ikakve sumnje na prvom mestu.

Dobra stvar koja se u Srbiji desila je ta što nema više tog stepena polarizacije, nema straha da će pobeda jedne ili druge stranke značiti povratak na devedesete godine. Sada dve glavne političke stranke, bar u tom pogledu, imaju sličnu orijentaciju…

Mislite na DS i SNS?

Da. Realno je da će se politički život u Srbiji vrteti oko te dve dominantne političke stranke.

Zašto ste pre nego što ste krenuli u formiranje stranke razgovarali s Borisom Tadićem?

Zato što hoću do kraja da budem lojalan i korektan partner. Zato što ne bih želeo da bilo ko shvati da ja sada napuštam neki brod, da napuštam koaliciju zato što sam napravio aranžman s nekim drugim. Ne želim da iza mene ostanu bilo kakvi „repovi” u tom pogledu. Ovo što smo mi uradili je bio splet okolnosti – popularnost SDP-a je rasla, ali je naziv stranke za mnoge bio prepreka da nam se priključe. Nismo uspeli da pobegnemo od tog regionalnog okvira i zato smo ušli u ovu vrstu rizika očekujući da će ovo biti jedna respektabilna politička stranka.

Najavili ste za decembar potpisivanje sporazuma o saradnji s DS-om. Šta on konkretno znači?

Sve vidove saradnje, uključujući i predizbornu, a moguće i postizbornu.

Da je li moguć postizborni koalicioni aranžman poput onog u Prijepolju (SDP, SNS i koalicija koju predvodi DS)?

Možda ovo nije politički mudro što ću da kažem, ali Srbiji je preko potrebna politička stabilnost. Te stabilnosti nema bez formiranja stabilne većine u parlamentu i vladi – da ne zavisite od jednog ili dva poslanika. Ne možete da pravite ozbiljne reforme s tako tankom većinom i jako šarolikom i brojnom koalicijom. A to je bila naša sudbina od 2000. godine do danas. I realno nije moglo da se uradi više jer su sve stranke odmah posle izbora razmišljale o sledećim izborima.

Plašim se da će se tako i nastaviti ukoliko se ne napravi dogovor između Tadića i Nikolića. Ako treba, mi manji možemo i u opoziciju, ali mora da se formira stabilna većina, koja može da izdrži pun mandat. Da li DS ili SNS, kao dve najveće stranke, ili možda jedna od njih može toliko da osvoji da s nekim manjim napravi stabilnu većinu, ali uslov je stabilna većina bez koje nema uspešnih reformi i napretka Srbije.