Karamanlis otkrio karte

Od našeg dopisnika
Atina, 6. septembra – Solun je ovog vikenda, kao najveća manifestacija posle upravo raspisanih vanrednih izbora, bio poprište najvažnijih događanja u Grčkoj: barometar raspoloženja nacije ali i namera političara u borbi za pobedu 4. oktobra.

Stiče se utisak da je uoči i za vreme otvaranja Međunarodnog sajma u Solunu, najveće privredne manifestacije sa najznačajnijom političkom obojenošću, svako radio svoj posao: više od deset hiljada demonstranata koji su na protivničkoj strani imali tri hiljade policajaca i specijalaca, vodili su svoj rat. Parolama protiv konzervativne vlade, privatizacije, nezaposlenosti ali i sa kamenicama i zapaljivim bombama u rukama. Tradicionalno su, kao po komandi, jer to sa manje ili više žara rade svake godine, jurišali na policiju, na banke od kojih su dve demolirane, na turski konzulat. Policija je odgovorila suzavcem i uhapsila dvadeset petoro učesnika protesta.

Političari iz vladajuće i opozicione strukture, prisutni u Solunu ili oni koji su agitovali u drugim gradovima Grčke, već su pokazali svoj – imidž. Otvarajući sajam, glavna ličnost predizbornog scenarija, Kostas Karamanlis, bio je energičan i kako je to podvukla ovdašnja TV, nasmejan i opušten. Nije se obazirao, naizgled, na neprijatnu činjenicu da opozicioni PASOK i dalje vodi sa preko šest odsto glasova anketiranih birača i da mu, u isto vreme, sa zavrnutim rukavima, razbarušen i okružen biznismenima i istomišljenicima ili onima koji će to postati, protivnik Jorgos Papandreu upućuje kritike i obećava da će Grčku uvesti u blagostanje.

Bilo kako bilo, u Solunu su otvorene karte. Bar se zna čime se i kako bore za vlast oni koji nameravaju da do nje dođu 4. oktobra. Najvažniji je, svakako, bio tradicionalni ali i predizborni govor premijera u ostavci Kostasa Karamanlisa od koga, ipak, još deo Grka očekuje da – smisli nekakvo čarobno rešenje. Utoliko pre što je od nacije, po treći put za pet i po godina vladavine, zatražio još jedan mandat upravo da bi se do kraja sprovele započete ekonomske reforme.

Zanimljivo je da u jednom od mnogobrojnih ispitivanja javnog mnenja Grci pokazuju da bi, iako su nezadovoljni konzervativnom Novom demokratijom, ipak, voleli da Karamanlisa i dalje imaju kao svog premijera. Istovremeno, veliki je broj onih koji smatraju da bi socijalistima, koji su se već više od dve decenije okušavali na vlasti, možda, opet trebalo dati priliku da se vrate.

Ali, do konačne odluke u atmosferi apsolutne neizvesnosti će se čekati nešto manje od mesec dana. Karamanlis je svoju strategiju već opredelio, i ma šta novo dodao, njegova osnovna poruke je: „Pred zemljom su dve godine vrlo teške godine za ekonomiju. Neophodna su smela i složena rešenja, građani treba da glasaju za premijera koji će moći da odoli svim ekonomskim izazovima i ispuni taj zadatak”. Dakle, njegov moto je da nema mesta populističkim merama koje predlažu protivnici.

U Solunu, podsećajući da je ova vlada mnogo učinila da ekonomska reforma odmakne napred, Karamanlis je precizirao: smanjenje državnih rashoda, javne potrošnje, zamrzavanje plata i penzija, a kada je reč o državnim službenicima i članovima parlamenta i smanjena putovanja, više discipline, pre svega – štednje!

„Energična borba protiv preduzeća i kompanija koji izbegavaju plaćanje poreza i time nanose ogromne štete državnoj kasi. Samo podaci Ministarstva turizma pokazuju da 64 odsto od 500 firmi u toj oblasti ne prijavljuje realne prihode”, rekao je, između ostalog, Karamanlis i naglasio da su zbog opšte ekonomske krize najveće gubitke zabeležili turizam, brodogradnja, građevinarstvo i trgovina.

Karamanlis se osvrnuo i na nemile događaje u decembru i januaru kada je Grčku zahvatio talas nasilja i obećao adekvatne i energične mere ubuduće, naročito kada je reč o ukidanju prakse da univerziteti budu zone zatvorene za policiju i zakon . U već poznatom i razrađenom maniru svetskih političara, osvrnuo se i na sopstvene greške, propuste:

„Nije mi teško da priznam sopstvene nedostatke i greške. Bilo je pogrešnih poteza, nedovoljno brzog reagovanja. Možda smo u nekim stvarima mogli da idemo brže, da napravimo mnogo dublje promene...”.

Upravo zato, i između ostalog, Karamanlis traži treći mandat za svoju vladu ne bi li im se, bar jednom, dozvolilo da četiri godine dovedu do kraja bez potresa, pritisaka da se ide na vanredne izbore, što Grčku, kao i sve ostale zemlje – košta. Već sada je jasno da turizam beleži gubitak od 17 odsto, što je prema grubim proračunima oko dve i po milijarde evra, da je nezaposlenost porasla na 8,5 odsto, da preti opasnost da deficit budžeta opasno nadvisi dozvoljene standarde u EU.

Karte su na stolu. U ponedeljak, 7. septembra biće raspušten parlament i predizborna kampanja kreće punom parom.