Kada je 1835. godine Skupština u Kragujevcu usvojila ustav, čuveni Sretenjski, Srbija je postala prva "vlasnica" takvog dokumenta na Balkanu. Taj prvi srpski ustav bio je na snazi samo mesec dana, ali je njime započeto trasiranje puta moderne države Srbije, koja je, ne bez lutanja stranputicama, upravo stigla do ustava broj 7. Zapravo, biće to sedmi ustav države Srbije ako ga građani prihvate na referendumu 28. i 29. oktobra.

I mada je doskora u javnosti prevladavalo mišljenje da je promena aktuelnog "Miloševićevog ustava" po važećoj proceduri praktično neizvodljiva, politička atmosfera poslednjih nedelja takva je da problem izlaska na referendum oko 3,2 miliona ljudi najmanje (koji će još odgovoriti pozitivno na pitanje da li su za potvrđivanje novog ustava Republike Srbije) više ne deluje kao nemoguća misija. Optimizam se širi naročito od 30. septembra, kada su 242 narodna poslanika, bez rasprave, glasala za Predlog novog ustava.

Usvajanjem novog teksta, Srbija će dobiti prvi ustav izglasan u višestranačkoj skupštini – kao republika. Biće to i prvi ustav nezavisne države Srbije za poslednjih 88 godina. Šest "samostalnih" ustava (donetih 1835, 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine) imala je kao kneževina, pa kraljevina. Potom je, posle Prvog svetskog rata, napravila državu sa Hrvatima i Slovencima, bila deo jugoslovenske kraljevine, onda federalna jedinica socijalističke Jugoslavije i SRJ i, napokon, voljom građana Crne Gore koji su u maju ove godine na referendumu rekli da neće više da žive u državnoj zajednici SCG, opet je postala samostalna. Ili samo svoja. Zato kažu da se donošenjem novog ustava Srbija okreće sebi. Ili da konačno dolazi sebi.

Ustav koji je na snazi i koji pokušavamo da promenimo usvojen je 1990. godine u jednopartijskoj skupštini. Oni koji su ga doneli brane ga rečima da je on Srbiji doneo višepartijski sistem, tržišnu privredu, ljudska prava i slobode. Protivnici ga optužuju za učvršćivanje i zaštitu vlasti Slobodana Miloševića i njegove partije.

Kako bilo, vreme ga je pregazilo. Procesi demokratizacije, modernizacije, tranzicije, evroatlantskih integracija zahtevaju savremeniji i solidniji pravni temelj, a sve dosadašnje promene u zemlji Srbiji prosto nameću potrebu za novim "društvenim ugovorom" sa kojim će se saglasiti većina njenih građana.

Brzinu kojom je usaglašen tekst novog ustava između najvažnijih stranaka u zemlji, kako sami ističu, diktirala je nužnost političkog trenutka, odnosno sklop međunarodnih okolnosti od kojih zavisi očuvanje celovitosti teritorije države Srbije. Reč je, dakle, o državnom razlogu – o zadržavanju Kosova i Metohije u granicama Srbije, mada moderni ustav, prema mišljenju pojedinih stručnjaka, ne bi trebalo da bude instrument državnih interesa, nego ograničavanja moći države. Ali Kosmet će, veruje se, biti i glavni motiv za učešće na predstojećem referendumu, a možda je i jedini motiv koji može da izvede na glasanje više od polovine biračkog tela koja će prihvatiti ovaj ustav, kako nalaže važeća procedura. Inače, teško da bi i mogao da se nađe drugi valjan razlog za ovako brzopotezno usvojeni ustav, posle punih šest godina od demokratskih promena i obećanja opozicije ujedinjene protiv Miloševićevog režima da će im promena ustava biti jedan od prvih zadataka kada dođu na vlast.

Neke od primedaba zagovornika bojkota referenduma ili izlaska na referendum da bi se zaokružilo "ne" nipošto nisu bezazlene, naročito ona o odsustvu javne rasprave o usvojenom ustavnom tekstu, ali bi možda i oni trebalo da razmisle o činjenici da se ovakav stepen političkog konsenzusa u Srbiji vrlo teško postiže i da je ovo trenutak koji ne bi trebalo propustiti. Ako ništa drugo, a ono zbog toga što ćemo novi ustav moći lakše da menjamo, uz sve uvažavanje logike koja kaže "zašto kupovati nešto ako ćeš ga krpiti". I zbog toga što najviši pravni akt u predizbornim kampanjama više ne bi bio jedno od glavnih obećanja koje neće biti ispunjeno.