Od stranih donacija se teško može obogatiti

"Radeći u Agenciji Beta niko se nije obogatio, ni mi njeni osnivači, a ni novinari, ali je svakome plaćeno ono što je zaradio - od noćnog rada do prazničnih dnevnica", ističe Ljubica Marković, direktorka agencije koja će sledeće godine obeležiti 15. godišnjicu postojanja. Biće tada prilike za podsećanje na teške uslove u kojima je nastala ova prva privatna firma takve vrste. Mada neki slikovitije vole da kažu da je Beta bila arterija kroz koju su prolazile informacije i vesti za pedesetak lokalnih radio i televizijskih stanica u unutrašnjosti u vreme promena, što je svakako pomoglo mnogim poslenicima javne reči.

- Iako se uz "privatna agencija" odmah stavlja negativni predznak, napomenuću da je Beta imala osmoro osnivača i to su Aleksandar Nenadović, Dušan Simić, Dušan Reljić, Radomir Diklić, Julija Bogojeva, Stevan Nikšić, Đorđe Zorkić i ja. Sve je to pravno regulisano, osnivački ulog, baš kao što smo i za sve donacije koje smo kasnije dobijali morali da ispunimo tražene uslove. Reč je o novcu koji smo primili za konkretne projekte, uz javni tender, poštovanje određene procedure i kontrolu svake marke ili evra. Moralo se sve pravdati do poslednjeg centa - ističe Ljubica Marković.

Po rečima naše sagovornice, Agencija Beta nema nikakvu imovinu po osnovu donacija. Zahvaljujući prinadležnostima iz inostranih fondova razvili su nove poslove i aktivnosti, kao što je to slučaj, recimo, sa servisom na albanskom, mađarskom i romskom jeziku.

- Pre šest godina konkurisali smo kod takozvane banke za medije, kako neki zovu međunarodnu donatorsku organizaciju MDLF i dobili kredit od šeststo hiljada dolara za kupovinu prostora u kome radimo. To je oko 400 kvadrata za naših 220 stalno zaposlenih i honorarno angažovanih saradnika. Zajam redovno otplaćujemo uz veliki napor, na poslovnom kolegijumu pretresamo svaki zarađeni dinar i potrajaće to još četiri godine. Inače, MDLF je suvlasnik B92 što oni na svom sajtu i objavljuju. Naš kredit je, kada smo ga uzimali, podrazumevao ispunjavanje vrlo rigoroznih uslova, registrovan je i kod Narodne banke Srbije, tako da ničeg tajnog tu nema. Kada ga otplatimo poslovni prostor će pripasti Agenciji - govori direktorka Bete.

U ovo doba tranzicije, podseća Ljubica Marković, privatizaciju bi trebalo sprovesti do kraja, jer mi sada u Srbiji imamo nereformisano medijsko tržište.

- Nažalost, papiri o vlasničkoj strukturi medija još nisu javni dokument. Vi sada imate vlasnike za koje se ne zna, neke uticaje na pisanje koji su jaki, a tajni. U vreme kada su osnivani Beta i Fonet, ili Nedeljni telegraf, znalo se da je to je privatno vlasništvo, ko su vlasnici. Načela demokratskog društva, pa i ovog našeg, podrazumevaju postojanje privatnih medija i javni servis oličen u televiziji i agenciji koje plaća država. Ali, takav položaj i odnos isključuje potpuno nelojalnu konkurenciju privatnika i javnog servisa, što kod nas nije slučaj - podseća Marković.

Kakva su iskustva Produkcijske kuće "Mreža" koja je svakodnevno nudi svoje emisije i priloge zainteresovanim kupcima?

- Ovde se može se govoriti samo o dva principa i ukrštanju interesa, ali u suštini je reč o tržištu i budžetu. Recimo, Tanjug bi da se finansira iz državne kase, mada ja smatram da bi i ta agencija trebalo da se privatizuje, da se utvrdi tačno šta je njegova imovina. Znači, da se sprovede postupak koji privatizacija podrazumeva. Ne vidim nijedan razlog da država ima svoju agenciju i da troši pare na nju - kaže Lila Radonjić, direktor i glavni urednik "Mreže".

Kao mala medijska kuća "Mreža" posluje po principu "napravi-prodaj". Dakle, proizvodi program koji neke televizijske stanice preuzmu i plate, a onda "nama preostaje da tog meseca za zarađene pare kupimo novu kameru ili podelimo plate", opisuje naša sagovornica.

- Radimo u iznajmljenim prostorijama u Čubrinoj, ima nas šestoro zaposlenih i to je cela priča. O tome da kupujemo poslovni prostor nema ni govora - ističe Radonjić.