Glavobolje srpskih privrednika

Nova ekonomska godina ispod novogodišnje jelke zatekla je punu vreću briga. Njena prethodnica u amanet joj je ostavila gomilu problema, a srpski privrednici, sudeći prema prvim posleprazničnim reagovanjima, imaće dosta razloga za brigu. Glavobolje će im najviše zadavati nestabilna politička situacija koja u Srbiji u velikoj meri utiče i na dinamiku privrednog života.
Prema rečima Slobodana Vučićevića, predsednika Srpske asocijacije menadžera i prvog čoveka slovenačke "Droge Kolinske", politička nestabilnost za srpske privrednike više nije prolazna glavobolja, već trajna migrena koja se ponavlja iz godine u godinu.

– Na tom polju situacija se naročito komplikuje u poslednjih nekoliko nedelja. Brine me rešavanje statusa Kosova, stav prema Evropskoj uniji, ishod februarskih izbora, ali i pojedine stranačke razmirice i nesporazumi. Ne treba zaboraviti opasnost od inflacije koja je prethodne godine bila 10 odsto, a strahujem da bi ove mogla da bude i veća. Pesimista sam, jer su uzroci rasta cena ostali isti. Čini mi se i da će 2008. godina biti "posna" kada je reč o prilivu stranih investicija – kazao je Vučićević i dodao da u uslovima nestabilne političke situacije stranci manje investiraju.

Nenad Popović, šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i direktor "ABS holdinga", takođe smatra da će sudbinu srpske privrede u velikoj meri krojiti politika. Od statusa južne pokrajine direktno će zavisiti ne samo politička već i ekonomska stabilnost.

– Velika muka naše ekonomije je i privatizacija koja se odlaže iz godine u godinu. Ukoliko bi se državna svojina rasprodala do kraja decembra, to bi bio veliki impuls za srpsku privredu – kazao je Popović.

Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora i generalni menadžer ITM-a, najviše strahuje od političkih problema, koji su, kaže, "nasleđeni iz prošlog veka, a ne prošle godine". Dodaje da su to igre velikih igrača u kojima mi ne možemo mnogo da utičemo, ali ni ono što je u našoj moći nismo uspeli da rešimo.

– Tu prvenstveno mislim na inflaciju. Naravno, ministri ekonomskog dela vlade reći će da je i to nemoguće kontrolisati zbog globalnog rasta cena na svetskom nivou. Ipak, sudbina javnih preduzeća je samo u našim rukama pa se ni te muke nismo rešili. Neki veliki državni sistemi i dalje su nesposobni da se sami održavaju na tržištu.

Susedne zemlje, poput Hrvatske i Slovenije, taj stepenik su preskočile pre nekoliko godina. Strahujem da će i nivo stranih investicija pasti – predviđa Spasojević.

Dragan Đurić, direktor "Zekstre", ističe da je najpogubnije za domaće privrednike to što im je država okrenula leđa.

– Dok strane firme koje posluju na ovom tržištu dobijaju novčane podsticaje prilikom zapošljavanja, nama u tom smislu niko ništa ne olakšava. Proizvodnja je, naročito u tekstilnoj industriji, ostavljena na milost i nemilost tržišta. A uslovi su trenutno takvi da je prosečna plata zaposlenih u kožarskoj industriji 12.000 dinara. Država se potpuno odrekla privrede. Ovde političari brinu o tome ko će da dobije koje ministarstvo, a ko koju fotelju u upravnom odboru nekog preduzeća, a o proizvođačima niko ne razmišlja – negodovao je Đurić.

Dijagnoze ekonomista, kao neutralnih posmatrača privrednih dešavanja, liče na procene praktičara. Danijel Cvjetićanin, rektor BK univerziteta, procenjuje da će i 2008. godine baš kao i prošle privrednike mučiti isti problemi. Kako kaže, nasledili smo veliki manjak u spoljnoj trgovini, stagniramo kada je reč o povećanju broja zaposlenih, a inflacija ponovo preti da se do kraja godine zakotrlja "na dve noge".

– U suštini, glavni krivac je prevelika javna potrošnja i država koja se ponaša rasipnički. To ne obezbeđuje realan rast nacionalnog dohotka. Ovde se i dalje privrednici dele na podobne i nepodobne. Važne odluke se opet donose u partijskim komitetima, ponovo se priča da li su poželjniji Ameri ili Rusi… Sve dok je tako, biće problematično – zaključuje Cvjetićanin.