Skupa igra na žitnim oranicama

Kragujevac – Gradnja velikih trgovinskih objekata u industrijskoj zoni „Servis 2“ i iza Pravnog i Ekonomskog fakulteta još uvek nije počela, iako su investitori još pre dve ili tri godine sa gradom potpisali ugovore o zakupu parcela na tim lokacijama. Placevi za koje su morali dobro da „odreše kesu“, kako se ispostavlja, uopšte ne pripadaju gradu, već ovdašnjem Centru za strna žita.

U kragujevačkom Katastru nepokretnosti kažu da je investitore nemoguće uknjižiti kao nove korisnike sve dok se ne podnese dokaz da je izvršeno plaćanje promene statusa zemljišta.

Naime, grad ne samo da je ogledna polja Centra prodao bez saglasnosti te ustanove, već je obradive parcele, prilikom davanja u zakup, tretirao kao građevinsko neplodno zemljište, čime je ono dobilo daleko višu vrednost nego da je davano u zakup kao poljoprivredno. No, taj manevar bi gradskoj upravi sada mogao da se „obije o glavu“, budući da za promenu načina korišćenja zemljišta treba platiti 50 odsto od cene po kojoj su parcele davane u zakup. U pitanju su milionske sume, naravno, u evrima.

Za nastale probleme lokalna uprava je optužila Republički geodetski zavod i kragujevački Katastar nepokretnosti:

– Ova služba je propustila da izvrši prenamenu zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko „iako je ono još 1978. proglašeno za građevinski rejon“ – izjavio je nedavno na konferenciji za novinare Nebojša Vasiljević, član Gradskog veća zadužen za investicije, dodavši da se sve parcele izdate u zakup nedvosmisleno nalaze u vlasništvu grada, te da lokalna uprava nema nikakvu obavezu prema nekadašnjem Institutu za strna žita.

– Katastar od nas traži da pribavimo saglasnost Instituta za strna žita, a ta ustanova, pravno gledano, ne postoji od 1997. Od tada funkcioniše privredno društvo pod nazivom Centar za strna žita d. o. o. Iako država stalno govori o potrebi da se stvori povoljna poslovna klima, investitore stalno neko vraća na početak, a mi, praktično, treba da jurimo pokojnika. Uostalom, Institut za strna žita je bio samo korisnik zemljišta koje se nalazi na teritoriji grada – objasnio je Vasiljević.

(/slika2)Direktor kragujevačkog Katastra nepokretnosti Zoran Jovanović pak kaže da se ova služba ne bavi rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa:

– Mi samo dozvoljavamo upis promene u katastar nepokretnosti kada su za takav upis ispunjeni zakonom propisani uslovi. Promena načina korišćenja zemljišta ne može se izvršiti samo na osnovu zahteva, jer za tako nešto mora da postoji i dokaz da je izvršeno plaćanje pretvaranja zemljišta iz obradivog u građevinsko neplodno. Ovaj uslov za sada nije ispunjen – naveo je Jovanović za „Politiku“.

Prilikom promena u katastru, u taj postupak, objasnio je Jovanović, moraju biti uključeni ne samo raniji korisnici zemljišta, već i njihovi pravni naslednici. Dakle, u ovom slučaju, Institut i Centar za strna žita, čiji direktor Živomir Vučković kaže za naš list da je sporno čak oko 60 hektara oglednih polja ove ustanove, koje je grad investitorima dao u zakup, a za koje ustanova na čijem je čelu nije dobila nikakvu nadoknadu.

– U ogledna polja koja su nam oduzeta uložili smo 124 miliona dinara, a sada nam je račun u blokadi. Zarade zaposlenih su neredovne i mi jedva krpimo kraj s krajem. Neki dogovor mora biti postignut, pogotovo što je i Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj iskazalo dobru volju da se ovaj problem reši – izjavio je Vučković za „Politiku“.

Valja napomenuti da investitori ne mogu da dobiju ni građevinske dozvole, ukoliko se prethodno ne uknjiže u katastar nepokretnosti, odnosno ako se ne izvrši uplata promene načina korišćenja zemljišta. Nejasno je i ko treba da izvrši tu uplatu – investitori koji su već izmirili svoje obaveze, ili grad koji nije razrešio imovinsko-pravne probleme.