Rubensovske lepotice ponovo u modi

Sa manekenkom na maloj neretuširanoj slici na 194. strani septembarskog broja američkog časopisa „Glamur” identifikovale su se čitateljke širom sveta. Fotografija, koja prati članak o tome da svako treba da se oseća dobro u sopstvenom telu, prikazuje nasmejanu Lizi Miler (20), „model za veće veličine” – i njeno „kipuće salce” na stomaku, pokoju striju i „jače” butine, uobičajene atribute mnogih žena. Čim je „Glamur” dospeo na kioske, usledila je prava lavina pisama oduševljenih žena redakciji. „Prelepa žena čiji stomak i butine izgledaju kao i moji”, „najzad žena koja izgleda kao većina Amerikanki”, „zašto ne stavite nju na naslovnu”, „prvi put sam se osetila dobro u svojoj koži”, samo su neki od skoro 1000 komentara ispod onlajn verzije teksta.

U vremenu kada je malo reklamnih kampanja čiji su akteri žene „regularnih dimenzija”, kada se tabloidi utrkuju u žigosanju celulita estradnih zvezda (time vređajući čitateljke koje ga takođe uglavnom imaju) i kada su rubensovske figure predmet ismevanja, „Glamur” je probudio nadu običnih žena. Lizina slika na dobrom je putu da postane „ikona” otpora diktatu mršavosti i melem za ženske duše, koje već generacijama gledaju kako nezdravo tanke devojke, u konfekcijskom broju 36, pa čak i dečjem 32, paradiraju stranicama uticajnih časopisa i modnim pistama. „Kad vas sa svih strana bombarduju ’pločice’, da li uopšte znate kako izgleda pravi stomak, osim kad ga vidite u ogledalu?”, pita se na svom blogu glavna urednica „Glamura” Sindi Levi.

Pljušte ponude za posao

„Prosečna Amerikanka nosi 42 ili 44, kao i Lizi, tako da Lizi predstavlja većinu američkih žena. A kada u časopisu vidimo ženu koja izgleda kao i mi, može nam se povećati samopoštovanje”, ukazala je na terapeutsko dejstvo slike Stejsi Rozenfeld, klinički psiholog, u emisiji „Ju-Es-Ej tudej” mreže En-Bi-Si. „Ovo još nije revolucija, ali stvari počinju da se kreću u pravom smeru”, dodala je ona.

„Ne kažem da 32 nije normalno, ali za mene je normalno 42–44. A i ja sam zdrava, vežbam, živim zdravo. Nimalo mi ne smeta kako izgledam”, rekla je Lizi sa puno samopouzdanja u istoj emisiji. Kako piše američki nedeljnik „Njuzvik”, Lizi je visoka 180 centimetara i teška 80 kilograma. Indeks njene telesne mase je 25,1, tek nešto viši od 25, što je prema lekarima prag prekomerne težine. A isti indeks prosečne Amerikanke iznosi 26,5. Otkako je slika objavljena, Milerova je dobila još ponuda za posao, a njena agencija „Vilhelmina” poručila joj je da ne sme da oslabi ni gram, prenosi britanski „Gardijan”.

„Čitala sam komentare suznih očiju!”, kaže Lizi za „Glamur”. „I ja sam nekada listala magazine i bezuspešno u njima tražila figuru poput svoje. A pošto ih nisam nalazila, to me je bacalo u depresiju. Pomišljala sam često da sa mnom nešto nije u redu. Ipak, kad su se pojavile Džej Lo i Bijonse sa svojim seksi oblinama, počela sam više da prihvatam sebe. Potom sam poželela da svojim radom pokažem mladim ženama da je svačije telo različito i da će ih ako šetaju plažom u bikiniju puni samopouzdanja, osećajući se pri tom atraktivno, i drugi ljudi posmatrati istim očima. Drago mi je ako sam postigla da se osećate bolje u sopstvenoj koži”, poručuje Milerova.

Na stranputici anoreksije

Članovi britanske Liberalno-demokratske stranke nedavno su zatražili da se retuširane fotografije više ne objavljuju u časopisima namenjenim mladima ispod 16 godina, kako bi se sačuvalo njihovo zdravlje i samopoštovanje. Za ostale časopise predlažu obaveznu legendu ispod slike u kojoj bi pisalo da li je dorađivana.

Kako za „Politiku” upozorava Maja Petrović, psiholog, fotografije koje nam serviraju mediji čine znatnu psihološku štetu. Mogu da nas odvedu i na stranputicu anoreksije, bulimije i depresije, a nekoga čak i u estetsku ordinaciju, jer je pritisak savršenog izgleda, naročito za žene, postao suviše veliki. Ići za modelom ideala, kulta lepote koji plasiraju mediji, izgubljena je bitka. Niko ne bira gene i to da li će nam noge biti duge metar i po ili pola metra, smatra Maja Petrović, koja je diplomirala na temi samoprocene osoba koje rade estetske hirurške intervencije.

– Mnogi i ne slute da modeli prilikom snimanja ne izgledaju kao kasnije u magazinu. „Savršena” tela i lica sa magazina i bilborda utiču i na žene i na muškarce, plasirajući nešto što je potpuno nerealno. Stvara se dvostruki pritisak. Atraktivnost i savršenost izgleda kotiraju se veoma visoko kod žena, dok muškarci to kod sebe ne smatraju toliko bitnim. Zato atraktivnost svoje partnerke veoma visoko vrednuju. Devojke ne jedu, nenormalno su mršave, a najtužnije od svega je to što sve liče jedna na drugu, što više ne možemo ni da ih zapamtimo. Sve to odvlači od ličnosti i harizmatičnosti osobe. Ipak, mislim da se stvari malo menjaju. Drago mi je što je ta slika objavljena. U čitateljkama je proradio revolt i bunt – kaže naša sagovornica.

I za kraj, da li će Lizina slika zaista promeniti situaciju, ili ćemo se uskoro ponovo klanjati „uber” mršavim devojkama? „Mislim da hoće, bar što se tiče mog magazina. Jer, reakcija pokazuje da živimo u vremenu u kome žene traže malo više autentičnosti, malo manje veštačkog, prevare, u svim domenima života”, ističe Sindi Levi.