O „Mundijalu” tek posle Rumunije

Ako je po onoj narodnoj da svršenom poslu nema mane, onda verovatno ne bi trebalo mnogo priče posle – kako su je mnogi nazivali – utakmice decenije za naš fudbal. Želeli smo sva tri boda protiv Francuza, čime bismo rešili sve dileme oko odlaska na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, osvojili jedan i, po onome što se događalo na prepunom stadionu Crvene zvezde u zaista veličanstvenom ambijentu, možemo da budemo zadovoljni. To je u najkraćem i mišljenje našeg selektora Radomira Antića izrečeno odmah po završetku susreta, sintagmom – „pripao nam je slađi bod”.

Tačno, ali isto tako je tačno da smo propustili prvu meč loptu. Propustili smo je već zbog činjenice da smo 80 minuta igrali sa igračem više, a da taj poklon sudije Rosetija nismo iskoristili. Štaviše, ko je počeo da posmatra utakmicu od desetog minuta ni po čemu ne bi mogao da pretpostavi da gosti igraju sa igračem manje! Objašnjenje za ovakav odnos snaga možemo potražiti u činjenici da su Francuzi bili u situaciji da moraju da igraju na sve ili ništa i da im je čak i bod u ovom meču bio od životne važnosti. Sa igračima koje imaju u svom sastavu to se moglo i očekivati. Radi se, naime, o vrhunskim profesionalcima od kojih većina nosi igru u svojim klubovima i znaju da se suoče i sa mnogo većim iskušenjima i jačim protivnicima nego što je naša selekcija. I naš ulog je bio veliki, jer bi nas neuspeh vratio na početak.

Paradoksalno zvuči, ali nama nije išao na ruku tako željeni, ali brzo postignut gol. Već po tradiciji, u takvim okolnostima najčešće napuštamo trenerove zamisli i počinjemo instinktivno da se branimo. Tada pada u vodu sva taktika, sve ono što je pripremano na treninzima, a tako je bilo i ovoga puta. Prosto, kao da smo vođstvom završili sav posao.

Ipak, i ovim remijem zadržali smo razliku od četiri boda u odnosu na najvećeg rivala i time moramo da budemo zadovoljni. Zadovoljan je i Antić, što je razumljivo, ali uvereni smo da nije srećan zbog igre koju smo prikazali. Po ko zna koji put videlo se da nam je srednji red najslabija karika i da nije mogao da se nosi sa protivnicima. Bilo je i previše grešaka u dodavanju baš iz tog sektora, a kada se lopta ne predaje tačno i precizno, onda se rivalu daje šansa za napade i opasno ugrožavanje našeg gola.

Na drugoj strani nemoguće je bilo organizovati naše napade, pa smo se tako opredelili za upošljavanje napadača dugim loptama, što retko daje rezultate. Srećna je okolnost što je Antić načinio pun pogodak izborom igrača pred golmanom Stojkovićem. Ivanović, Vidić, Luković i Obradović obavili su ogroman posao, bili su poslednja odbrana zahvaljujući kojoj nismo primili više od tog, po Stojkovića nesrećnog gola. Njima se mora odati najveće priznanje, posebno Ivanoviću koji je dobio sve duele bez obzira ko mu je bio protivnik.

Pored već pomenutog srednjeg reda vidljiv nedostatak u našoj igri bilo je odsustvo koordinacije između Krasića i saigrača. Ambiciozni Krasić jednostavno nije imao „pomoćnika” i opredeljivao se na solo prodore „kroz” dvojicu, trojicu francuskih igrača i dok je imao snage predstavljao je opasnost. Kasnije je posustao pa smo izgubili tu desnu stranu napada. Slično se može reći i za Jovanovića koji je takođe bio bez podrške i osim doprinosa srednjem redu, nije imao mnogo udela u napadima i nije mogao da iskoristi svoju probojnost. Dobro je počeo tandem iznenađenja Žigić – Kačar. Šteta je što se Kačar povredio, jer bi njih dvojica sigurno imali još prilika da ugroze francuski gol, a time i da smanje pritisak na naš.

Priča o onome što se događalo u ovom susretu ne sme da ostane bez osvrta na neverovatno nerazuman i sa ljudskog stanovišta nedostojan Lazovićev gest. Već i vrapci znaju da se sudijske odluke ne smeju komentarisati, a pogotovu na način na koji je to učinio Lazović. Viđali smo svakakve „komentare” sudijskih odluka, ali ovakvu do sada nismo.

Sada, posle ove „istorijske” utakmice na putu do juga Afrike predstoji nam bar još jedna takva u kojoj moramo da osvojimo sva tri boda. Prva je protiv Rumunije, koja neće biti nimalo lak protivnik. Iako bez ikakvih šansi, imaju novi tim i ambiciju da se koliko-toliko rehabilituju zbog neuspeha u ovim kvalifikacijama. A pokazali su kako mogu da igraju prošle nedelje u Parizu i svako ko misli da će biti lako sa njima može grdno da se prevari. Svaka priča o tome da je gotovo, da smo već u Južnoj Africi trebalo bi da bude zabranjena. Time će se učiniti najveća usluga našoj reprezentaciji.

Vladimir Dedić